Zvezda

Број 19

Носач у плавој блузи, с блеханом нумером I па грудима, ускочи у купе. — Ево... Тре сак-војаж Дуо јастука Але!... Вентурино нађи и нека нас вози у алберго, издавала је она налог носачу утглећући у говор ио неку талијанску реч. Носач потегли ручни пртљаг вратима од станице. Тамо Ивановн и Коњурин седоше у први омпибуо, што беше пред њима, и који бејапте својина гостионице Бристола. Пођоше. Од станице води најире једна тпирока улица. | За тим се протезаше уски сокачићи, буџаци безкрајни, прљави, смрдљиви као и у Риму. У њима су старе куће од неколико спратова, с дућанима, где се продавало што је потребно за јело; ту су бербернице где прљави бербери са засуканим до лаката рукавима, и прљавом рубљу, бријаху својим посетиоцима четкасте подбратке на праговима својих дућана. Ту се варе боб и макарони; ту их народ и једе, тј. гура у уста просто рукама; ту се музу козе одмах у бутеље; ту се суши рубље с прљавим крпама, дечије простирке, ј иреобука. Около дућана врљају мртпави нси, и ' очекују ко ће им што бацити. — Боже мој! какво је страшно ђубре! узвикује ГлаФира Семјоновна. — Ту би наша куварица Афимија требала да живи. Ту би се ваљала као куиус на сланини. Јер она вели: у кујни не може никад бити чисто; кујна и јесте за то, да у њој нечистоћа и неред буде. Пут иде уз брдо. Мазге запрегнуте у омнибус једва су вукле омнибус но тим буџацима. | Једва се једном и ти сокачићи изређаше, лагано | се извезоше на брдо и изиђоше на Корсо Вик- ј тора Емануела, — нгароку улицу са трамвајем и здањима ио новом укусу. УлиЦа је на вису и личи на терасу, куће стоје само на једној страни, што се пење уз брдо; друга страна је опточена каменом баријером и преко ове показује се дивни изглед на Неапољ и на море. Куће се спуштају мору терасама. Беше се смрачило. У даљини се видио Везув с његовим „багровим заревом". — Иване Кондратићу! Видите како гори Везув? говораше ГлаФира Коњурину. — Видим, видим, али опет, ја сам га друкчије замишљао. Ово није ниптта! У нас, кад прођеш николајевском жељезницом крај Колпина, већи иламен видиш на оџацима оног завода за ливење гвожђа, него што је овај. Омнибус. стаде пред гостионицом. Ударише у велико звоно, прихватише јеку мала звонца. Испадотпе вратар и његов помоћник, у капама са златним ширитом, истрчаше и момци са зеленим кецељама, испаде, и један дечко у душанци, истрча најпосле и сам управник гостионице, с по једним плајвазом за сваким увом. Све се то окоми на кола да свуче пртљаг са омнибуса и путнике из омнибуса.

— Дуе камера... поче Глафира Семјоновна лупати талијанским језиком, али јој момци стадопте одговарати француски, немачки и енглески. — МаЛате раг1е А-ап^ата? (Говори ли госпођа француски) пита елегантни управник и добивши потврдан одговор поведе их да седну у покретни вагон за пењање. Николај Ивановић и Коњурин иђаху позади. Зашкринеше винтови у матпини и наши се иутници обреше у ходнику трећега спрата. Намах се у ходнику зачу руски говор: — Иди и кажи тим иодлацима, ако и данас буде за обед овчевина с макаронима и црни пудино, да ће их ђаво однети, а ја нећу ту обедовати! На сред ходника стојао је млад човек у шарену оделу с малом капицом на глави, оковратник шарене кошуље одупро му у подбрадак, на ланцу златном и масивном виси ваздан којекаквих драигулија, а на рукавима од кошуље стоје дугмад као мали тањирићи. Пред њим стоји средњевечан човек, дуге косе и клинасте браде. Отт беше омален, слабачак и одело је висило на њему као на коцу. — Могао би распитати само какав им је јеловник иначе шта би друго, јер они ради нас неће јела мењати, одговори тај мали, слаби човек. — Не адвокатиши, него - иди! — Гле, Руси! оте се узвик ГлаФири Семјоновној и она гурну Николаја у бок. — Тако је госпођо; ми смо Руси! одговори јој млади човек. — Допустите да се представим. Из Петрограда... Продаја мешина, кожа, чутте и вуне наследника Аверјана Грабљина. Григорије Аверјановић Грабл.ин! гтредстави се младић. А ово је господин — тпкрабало из Петрограда, Василије Дмитрић Перехватов. Повео сам га у иностранство као тумача. Хвалио ми се, да боље говори талијански од певача Мазинија, а међутим он не уме ни бекнути, само Француски по нешто брбља па и то са чивутским нагласком. — Врло ми је драго... рече Глафира Семјоновна, па пружи руку Грабљину и Перехватову. — И ми смо из Летрограда. Ово је мој муж, а ово је наш пријател>. Николај Ивановић и Коњурин казаше своја имена и пружигае руке новим познаницима. — Па иди и јави за овчевину и иудино, још једном заповеди Грабљин Иерехватову. — И да те масне рибе више не доносе. Перехватов се почеша иза врата, и нехотице пође лагано низ басамаке. Управник гостионице новеде Иванове и Коњурина да им иокаже собе. Грабљшг је ишао позади, метнувши руке у џеиове. Ви сте заттали у гостионицу, која је гора