Zvezda

Стр. 195

— Српска посла, шану телеграфиста. Устадоше, платише рачун . . . Хоћете л' и ви господин Спиро ? — Па готово . . . ево ти за пиће. — Лаку ноћ! Лаку ноћ! Алексинац

V НОЂИ — ♦♦♦♦—• Кроз тамни ноћни вео, кад св'јетом мрак се шири, Из мира богиња ступа кроз мирну државу своју, Ја чујем.шапат тајии, што св'јетом нејасно струји, Потмуло губећи се у тавне покрове тмине. Уздахе чујем болне и тихо јецање неко Ил' поноћ дише тихо ? Ил' чудни Духови неки блуде кроз поноћ ову, Рушећи тугом својом спокојство поноћи глухе? * 0, плачите Духови ноћни, чувари поноћи глухе! 0, јецај богињо ноћна, пастирко зв'језда сјајних! Прените са плачем тужним пепео отап.а мојих! Диж'те из гробља кости хероја рода мога! Да св'јетлом буктињом слоге расв'јетле дане мрачне, И Дух заспао прену синова дремљивих своји'! Јакок Шантић. *

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од Н. А. ЈБејкина (НАСТАВАК) ш — Улица дванаест богова! Ево на углу, у зиду, виде се остаци њихових ликова, који састављају лараријум! викао је вођ немачки. Перехватов је иреводио — Па, шта има ту интересно? одговара Грабљин. — Вогови, ко богови. Виђали смо ми и мало боље богове, него што су на тој олупини. Хајде даље!... Рач>аило! реци-де тој Немчури нека нас води даље, и покаже гато лепше, ако има. Ти рече, да он има нешто особито да иокаже људима. — Фу! Како си нестрпљив! Пречекај мало!.. То иде редом.. И онако већ пролазимо по десетак знаменитих здања, и не завиримо у њих. — А гата ћемо завиривати? Нека иду до ђавола!

— Еаћпса сћ варопе!.. показа вођ, узимајући талијанске називе старина, и тумачећи их немачки. — Фабрика сапуна.. преводи Перехкатов Сачувала се чак и пећ и два главна котла, у којима се кувао сапун. Ево их! — Ну, осгави их нека се чувају, рече Грабљин — Ми нисмо мумџије, ни момци да у Фабрици Жукова служимо. — Али, за Бога, интересно је, ваљда, видети, како се, и у каквим котловима, кувао сапун пре осамнаест векова! Вођа вели да се сачувала тта више и једна гомила креча, што се употребљавао при кувању. — Ако те то интересује, ти дођи сутра сам, па гледај. — Али ја онда не разумем, господо, зашто сте ви дошли да гледате помпејске ископине? рече Перехватов, и рашири руке. — А што си нам говорио, да овде има много интереснога? — Па дабогме, овде је много ствари, и то све интересних. За радознала човека све је овде интересно, сваки угао. А ја не знам шта би ви хтели? Овде, ваљда, нећете тражити каФе -гаантан с акробатима и женскињем, које подиже сукње у вис? ... — Немој ги мене корети ту сукњама! Знам ја гата говорим! плану Грабљин. — Да... И ако сам те повео у иностранство, то није ради твога, већ ради мога задовољства; зато си ти дужан да погађаш моје задовољство. Појим те, храним те... Колико си ми самога вина успут истресао „ђаволе један!"... — Е, драгане, то је већ и сувише' наљути се Перехватов. Настаде евафа. Умегаа се и ГлаФира Семјоновна. — Говорите, преводите, мосје Перехватов, не слугаајте га, рече она. — Ако њему није интересно, мени јесте. Ја сам женл, образована, и све то одлично разумем Перехватов се савлада — Држим, да је интересно не само вама, већ и вагаем мужу и господину Коњурину, рече он — А Грабљин?... Ја не знам, што би он хтео? — Хтео би оно, што је вођ обећао да покаже само мушкињу, и што дамски сталеж не сме гледати! одговори Грабљин — Али треба доћи дотле ... А ми већ идемо тамо — 1.ес1ег1:а1)пк! виче вођа — Кожарска Фабрика, преводи Перехватов. — Прекилај једанпут с тим Фабрикама. — Дај да се види и то, рече ГлаФира и уђе у зидове. За њом уђоше Никодај Ивановић и Коњурин. Грабљин оста на улици и узе да ћуче неку мелодију из „Корневилских звона".