Zvezda

С тр . 308

3 Д А

врој зи

КРСТ НА КАВКАЗУ — М. ,Т. ЉЕРМОНТОВ Ја знадем голу на Кавказу стсну, Куд само оро у свом лету стизке, И где се само сред буре и леда Дрвени крстић смермо у вис диже. Већ много лета прођотпе без трага Од кад га с доље сагледаше л>уди, Руке је небу подигао горе, Облаке с неба као да схватит' жуди. О, кад бих могао узлетети тамо Како бих плако, молио се свето, Стресо бих ланце чим ме живот стеже, Збратио се с буром, с н>ом отале лето. Д. Ј. Димитријевић ■ ФОч® ■

ГДЕ ПОМОРАНЏЕ ЗРУ од н. а. ЈБејкина (ндставак) БХУТ Пароброд је остављао за собом у пристаништу бродове разне конструкције и величине и излазио на широко море. Показа се величанствени изглед на Неапољ и његове брегове. ГлаФири прискочи контролор. — Прегледао сам билете и сад вам стојим на услузи, рече он, поклонивши се — Ви сте тражили корале. Ево их. Овакве ни у једном дућану нећете наћи, а, ако их и нађете — платићете три пута скупље. Овде су те ствари врло скупе, особито за странце, и то још за Русе. Ја их добијам од трговаца у комисион. За трговину не плаћам, па их могу земљацима понудити ијевтиније. Ови корали коштају 60 Франака, а ови 75. И он извади из једнога џепа једну кутију, а из другога другу, и рече: — Дивне стварчице! Можете од њих начинити у Русији брош, или бразлетну. А видите ове ... ове су већ врхунац лепоте; коштају 80, 100 и 125 Франака. И говорећи то он извади кутије из прсника. — А што је то тако скупо? вели ГлаФира Семјоновна — Е, зато, што је фино . Знате ли ви, да од овог ситног рада слепе уметници. Ово није ни

мало скупо. Ја узимам само 10 од сто. Ахо хоћете ствари од корњачине коре, ја и то имам, додаде контролор, па извади из џепа гомилу чешљева, ножева за сечење хартије, чешљава — уко сница. — Бирајте, само бирајте! Јевтиније, него у мене, нигде не можете добити. — А пошто су те ствари? пита ГлаФира и поче се погађати — Молим вас, не погађајте се. Ја најмање тражим од мојих земљака одговори он, али опет даде високу цену. — Иване Кондрагићу! Хоћете ли ви купити корале за вашу жену ? — окрете се ГлаФира Коњурину. — Нема изгледа. И какав је то дар! Ја сам мислио, да је то што друкчије. А то није ништа. Жена ће мислити да је дрангулија. Окром да јој купим овај гребен за косу? — Ево укоснице за 50 Франака, нуди контролор. -- Шта? И ти још велиш да си Рус? — Али погледајте ви како је то фини , вештачки рад!.. Ја вам могу даги чешал. исте ве личине и за '5 Франака, само није та израда. Ево на пример, даћу и за 14 Франака. — А за 10? -- Не могу. Али за 14 Фр. могао бих вам додати и мали џепни чешљнћ. — Е, заједно с тим даћу .11 и да попијемо који коњак на мој рачун. Гарсон! Како ли те зову? Еј, камо си ? — За коњак мерси, но за 11 не могу уступити. Узмите за 13. Не, 12 Франака и коњак! Част ће бити добра. — Дајте новац! Нек иде, што сте ми земљак, одсече контролор. И ГлаФира узе разних ситница за једно 150 Франака. Контролор, ако је и молио да се не цењкају, опет је спустио добру трећену од објавл^ене цене. Његовом помоћу купљено је још неких дрвених израђевина код других трговаца. Сад је требало „полити" куповину коњаком. — Чим дођете на острво Капри треба да доручкујете. На обали окуниће вас разни комисионари и повући својим гостионицама, али ви идите само у гостиону код „Плавога гротла". Ево вам карте те гостионице, говораше контролор, ћушкајући им карту у руке. — Тамо ће вас нахраниги добро а јевтино. Прејешћете се. Тамо ћу и ја доручковати. — Дивота. Онда ћете нам бити предводилац. — На служби. Тамо ћемо добити такве острице, да ће те и прсте појести! — ТФу! ТФу! пљује Коњурин. — Шта вам је? — Ама, ја не само пгго не могу то јести, него — ни гледати.