Zvezda

Стг. 32В

3 В Е

ЗДА

Б рој 41

губити много од вашега поштовања; али ја нећу да се иравим бол.и, него што сам, и ви ћете ме може бити жалити. осуђуј)ћи ме. У наступима меланхолије више иута ми је долазила мисао, да се својевоЛ )НО лишим живота, али из страха од 1>ога, увек сам је одбацио. Док околност најпростија и по изгледу незнатиа неузнемири моје мисли, умало учини да пропаднем за вечност. Био сам осетио нову жалост. Од неколико година једно мало нсето дошло нам је само. Моја га је сестра волела и ја вам признајеи, да од кад она не посгоји, то је псето било за мене утеха Ми смо сигурно требали да благодаримо његовој ружноћи, што је наш стан изабрало за склониште. Цео га је свет терао, али је оно било благо за ку!)у прокажених. Но хвала и слава богу што нам је дао тога пријатеља. Моја га сестра назва „чудо'. Његово име, које је контрастовало са његовом ружноћом и његова веселост често је раз блажила нашу тугу. Ма да сам гледао. да не оде куда, ипак је по некад побегло. Ја нисам никад мислио, да то може коме сметати Међутим неки становници викаху против тога бојећи се, да оно не однесе семе од моје болести међу њих. Тужише се команданту и он нареди да се псего одмах убије. Два војника у пратњи неколико гра Јуана доћу к мени, да изврше ту свирепу заповест. Метнуше му уже око врата и одвукоше га испред мојих очију. Кад су биликод баштенских врата нисам могао, а да не погледам још једанпут. Оно је гледало у мене траже!>и од мене помоћи, коју нисам могао да му укажем. Хтели су да га удаве у До ари, али гомила, која их је чекала напољу, убије га камењем. Чуо сам његову цику и мобегнем у кућу више мртав но жнв. Ноге су ми клецале; једва сам се држао, н бацим се на постељу у стању које не могу да опишем. Моја туга није ми дала, да у тој наредби, праведној али строгој, видим што друго до варварство, колико ужасно, толико некорисно. И ма да се стидим осећања, које сам тада имао, ипак и сад не могу о томе хладно да говорим Цео сам дан провео у највећој узбућености. То је последње живо створење, којо су ми отели, и тај нови удар о гворио је све ране у моме срцу. (СВРШИТ.Е ОЕ) -екжиз-

МОДЕРНА ЖЕНА К Р II Т И Ч К А С Т У Д И .Т А » КгаШу 1".]1у паше хв \уотап! „Слабости, име ти је жена." ЈПексиир, Хамлет. 1. 2. (ЛАСТАВАК) Ако сс слабији не ослони најачега, ако неће да призна, да је слабији из лакомислености или

упорности; и ако јачему неће ни мало да позајми од своје снаге, да би се овај с више успеха могао борити за обојицу; — онда слабији остаје усамљеи, те бива одгурнут у страну и прегажен. То је све очигледно. На томе се оснива напредак ио родице, удружења, друштва. У животној борби има много бораца и ко хоће да се.истакне изнад осталих тај мора са свима редом да се бори, па тако и бива и сваки нови дан доноси толико невиђених, али стварних битака на све могуће начине и сваким оружјем, колико се пермутација могу извести из броја људи у извесном друштву. Та борба носи у обичном говору име: надметање у раду, конкуренција. 1 Ј о1)ена се браћа надмећу између себе за један пол,уб материн за један осмех очев, а како ли тек не би било надмегања између сасвнм страних л>уди радн друштвеног положаја, удобног живота и осталих украса, који чине адиђар живота? Жени је од природе показан пут, којим треба да иде и она осећа врло добро ту потребу; али модерна жена не прима тај путоказ за свог саве тодавца већ иредузима на сопствени рачун борбу, у којој само има негативна изгледа. Али — јачи побеђује; жена бива све више гурана у страну, а бујица живота јурнув крај ње смрска је, не повлачећи је за собом. У животу нема галантерије; у свету, напољу, мушки се понашају са свимдрукчије но у салону а жене то двојако понашање не могу да појме. У салону је 1*едан свет, — ту царује образина и осмејак; у животу наилазимо на други свет, ту царује оклоп, штит и набрано чело; у салону човек срета жену као жену, зато јој се тако и приближује, како она заслужује; у свету, нак, човек види противнике и сваки, ко му стане на пут, биће дочекан узвиком, којим Мусадочекује Марка! У јавном животу, напољу, кад сретнемо жену, ми заборављамо да је она жена већ у њој видимо само борца са свима претензијама, јер она то и хоће, — и наравно, борба се с места отпочиње без милости, као и између мушких. Ако у тој борби, рецимо. падне човек, он се измирује са својом судбином јер осећа да је био слабији, а неће се тужити на женску суровост, пошто нема право да се тужи; ]:о прима борбу, прима и све њене страхоте. Падне ли у тој борби за опста нак жена, она одмах на сва уста протестује и баца анатему на мушку саможивост, што се ова иије поклонила пред њеном, женском, саможивости! Жена сматра цео свет, па и борбу у њему, као салон а то не даје ни најмањи доказ о њеној озбиљности и оштроумл.у. Гег аи(: 1еп! — Стари усклик, који још и данас важи до словца; он неће никад увенути. јер се непрестано освежава. То је животна мудрост свих векова и свих људских нараштаја. Ако иде са мушким, жена признаје ћутке своју слабост, али у ствари влада, — разумејте, молим вас добро овај израз, — иде ли аротив мушког, жена јасно исказује да хоће да покаже сво.ју