Zvezda

С тр . 3 74 3 В I може видети, и то тако дебеле књиге, да би вола могао с њима убити. Ово је папирни век. На њему се исписују најнежнији лирски осећаји и од њега се готове рубци за брисање. Сличице и цртице имају да захвале једино огромној множини напира. Наши приповедачи, чнм опазе празну артију, седну па нанишу причу. Изгледа да не постоји папир ради књижевности, него књижевност ради папира. „Минхенска библиотека, која сада на различитим језицима има потпун милион књига, после сто година имаће двадесет милиона, и требаће јој шест батаљона самих библиотекара, да ту библиотеку могу у реду одржати", каже покојни ЈБуба Ненадозић, и не слугећи да ће Душан РогиК покренути „Сриски Дом" и Стева ЈеФтић издати своја цслокупна дела Госиођо, како се вама чине ове ствари ? Душан Рогић покреће лист. Стеваи ЈеФтић издаје дела, Бранко Секулић декламује прологе. . Све се бојим да није то какав књижевпи устананЈ... У осталом ја сам осигурао свој живот код Грешема, и сад без бриге читам и стихове Стевана Ј. Јевтића и стара писма Лукијана Мушицког. Ах, та стара писма! Чисто гледам Ђорђа Магарешевића како се вере по таванима, преврће неке старудије и хвата старе рукописе... Госпођо, ако имате старих нисама баците их у ватру. Ја се бојим наићи ће на њих какав Сандић и - брука! Све ће се штампати. Летопис Матице Српске изнеће моје глупаве стихове, што сам их писао вама прве своје л>убави .. Свет ће иам се смејати а рецензентни матичини за ту бруку и пара награбити. А занимљива је ствар : читати туђа писма. Ха, баш да вам ирочитам једно, госнођо. Ово је неколико цртица о Мостару... Јесте ли бнли кад год у Мостару?.. А у Еаиру? Ах, ја сам га гледао у панорами .. Елем, чујте нешто о Мостару: Банредно шаренило, живахни саобраћај, прашина, Фијакери, плавати. . све типичне црте једне општеградске Физиогномије. Специјалитети дају јој тек потпуни израз. Жестоко мосгарско сунце и студена Неретва, ситни пападачи*) и колосалне кочије, зелене баште, сиво стење, па шиљасте муиаре, врућа јагњетинаи хладна бура, све се то измешало у овом каменитом котлу без системе једно преко другог. А то нанослетку има и смисла. Јер, да су пападачи као кочије а кочије сићушне као папа дачи, да је бура врућа а јагњетина хладна, шта би онда тек било? Овако ти лепо стоји од воље: или да се купаш у зноју лица од силне жеге, нли да дрхћеш у студеној води брзе Неретве. По зеленим башчама надвиле се родне гране крупних шипака а мргодно стење достојанствено се испрсило; са мунаре чује се акшамска молитва млада муезина како се лагано губи у романтичној ноћи мостарској. Па тек мостарско вино! Вруће јагње тине, на залити с/гаром жилавком па уз ибрик каве и цигарету требињског дувана пуштати *) Наиадачи су ситни неки комарци.

а Д А Б рој 47 димове и слушати баснословне ириче каквог аге старог заиста је поетично! Колико сам попио каве за месец дана, нисам толико у целом свом животу. Ја сам рачунао и једног месеца набројао сам: три стотине шесдесет и два Филџана. А да би колорит места што разнобојнији био, толико је развијен спорт бицикла, да човек већ нервозан постаје од непрестане ларме звонцета и уклањања с пута. Ако је истина да је у Београду сваки трећи човек министар, овде је зацело сваки четврти бициклиста, а сваки пети песник Изгледа као да Мостарци по читав дан само јуре на точку и пишу песме. И како је почело, толико ће се намножити песника, да ће после извесног времена обожавати оне људе, који се не баве појезијом Некролози ће се свршавати овим значајним речима: „Покојниче, наша књижевност слави данас твоје ретке врлине — нокојниче, ти ниси ништа писао!" И не само у Мостару, свугде, и на Марсу вал>да кврче пера., зује точкови и тутње стројеви, а разне лирске и епске песме испадају и размећу се по свету. Бише је оних што пишу, него оннх што читају. Уредништва белетристичних листова имају по читаве властове разних песама, и да се не ложе нећи с њима, морао би се сир у њих завијати Мавро Јокаји толико је написао да време његовог живота не би било довољно само за пре иис његових дела Једна песма, то је кап у море данашње књижевности. Данас је већ и наслове тешко измислити у књижевносги, а иојезија, као најеруптивнија одушка ове књижевне галаме помаже се са три звездице ТБих је Војислав скупио са плавог небесног свода н окитио своја чеда. Данас се кити њима већ и руља песничке •дечурлије. Госиођо, времена се изменила, ирилике се измениле људи се изменили и књижевност се изменила. Класицизам преврнуо се у Фељтонизам а Феноменалне појаве некадањих уметника преобразиле се у неку врсту дилетантизма. Некада се пировало крај пржених смрчака и иечене прасетине, а данас крај ајвара без лука и марона с кељом. Све се изопачило. Онда се уздисало но књигама и умирало од туге, данас се све карнкира и умире од смеха. Где је некад кандило горело, данас су полице са Золиним романима. Блажено доба некадањих Јоакима и Екатарина, вас не разуме ово иоколење Савица. И наука, и књижевност и живот све је то —- Савица. Онда је више вредио један наиван залогај иекмеза на хлебу, нег данас први рандеву. Онда је и вергл нешто вредио, а данас ни Мозарта не умеју да поштују. Ово је Фељтонско доба: брзо, лако, кратко, насмешљиво, а уз то непрестано звилгдућући какав рефрен најновијег орФеумског куплета. Ах, где су они блажени дани, кад је вертеп више био него данас Шекспирова трагедија. Доба без ли мунада, телеФона, ревматизма и јодоФорма, али доба које је геније рађало а чистоту вере и љубави јачало! Данас га више нема, ми се задовољавамо појавама данашњих прилика, задоволши смо и