Zvezda

Стр. 424

3 В Е

3 Д А

Б гој 53

иоврћс став о начелу иримнрен»а у том одговору, на да га тумачн ка.о „тражси»е, да сс римска црква врати на онај пункт развића на комс је била у .1X веку". Овога јс. довојвно да би сс уверили о нристрасиостн сииса Ерхардова у прва два- од«љка. и ујсдно — о немогућност-и да се идеја о унији утврди путом научнога сноразума чак и м'Цу учсним људима. То ј"с увидео и Ерхард, на с тога у III одсљку свс своје иаде нолажс на политичку интервенцију у овоме питан.у. На имс: ои Аустрији ставља иа душу будућност цркве Христове, триумф крста, засниван.е божанскога мира у хригаћанском свсту. Нијс наше да судимо каквс је личнс побуде имао Ерхард да ово изрсче у време, када се католицизам Аустрије налази у највсћој кризи због агитације немачко-протестанске и пемачко-старокатоличке; али да је овим он дошао у сунротиост са самим собом, то је јасно као дан. Говорсћи о нсуспесима упијс у ранија времсна, оп је на стр. 29. нагласио, да су они потекли отуда, што се сваки покушај заснивао на политици и дипломатији, којс се нису иоказале као нријатељице цркве. Ла кад јс тако могло бити у времена до XV в. када јс идеја о иародности сиавала дубоким сноМј онда се пита: каква усиеха може бити по унију даиас, кад сс националност цени више од религије'? Ерхард налази да је сам географски положај ставио Аустрију у додир са грчко-ортодоксалним црквама; показао јој пут љених мисија; сама сила реалвих односа показује да јс опа мртва стража католиштва на истоку. Историја јој јс дала католички карактер: она подржава својим културним задатком црквеиу улогу и заједиички живот разних цркава: римске, православие, унијатске. Ова последља сачувавши у вези с Гимом своју иародност и самосталност религиског живота, тим самим служи као слика будућег живота цркве, који од Аустрије зависи. — Сметње које догма, култ, дисцпплина н уредба износе, Ерхард сматра као предмете концесије, који сс лако дају изравнати, ако се само најважнији СогЉоуегкршхк!; прими, а тај је: римски аримаг, у вези с догмом о неидгрешности , који брани слободу црквс од цсзаронапизма, и који би се дао извести на основу „звапичног признања" које је источна црква дала на унијатским саборима у Лиону и Флоренцији у ранија врсмена. За нас је довољно нсколиких покушаја уније мећу православним насељем у Аустрији, па да се уверимо о њеној иптолсрапцији; дово.љно је конкордата од 1855 г. на да знамо какав би био мећусобни одпос цркава у њој; довољно је дсјства католичке јерархије у Босни и Хсрцоговипи, иа да знамо на какав би начин Аустрија извела своју културно-религиску мисију на истоку. А да сс овим путсм најмање може успстн за унију, о томе имамо освсдочсних факта у унијама: лионској, флорентинској, брестовској и др. НаучеНи тим фактима мислимо, да свс дотле, докле свест о јединству пе уништи труле осповс иа којнма стојп наиство: докле. сс папе нс оставе илузнја о светској власти и неиогрешности; докле сс наука богословско-ирториска у њих но очисти од подСадржај: ^ФатиМа* (аесма). — „ Свекрва" (наставак). „К1шжевиост и — „Материно .срце., и ■— „Геиертоар 11. 11. и .

мстпутих декреталија и измишљотипа; докле се оссћајем л.убави не убијс тсжња за свевлашћу, — уније нс може бити, или, ако јс и будс — она ће се изводити нринудио, а у томе ће бити клица нове шизме, иових раздора, пе само црквеиих, него и политнчких. Уопште, брошира Др. Ерхарда нијс бсз пнтереса, као образац тих ориђиналпих вакључака, до којих можс доћи — како вели једаи страни критичар — „строгоЛогички исмачки ум, кад јсдном забразди на лажпи пут." с. м. в.

МАТЕРИНО СРЦЕ - ПОКУПЉЕНИ МИСЕР Многа ностајс матсром и пе мислсћи, али бнти ирава мати, то је тешка ствар, то је највећа задаћа у човечјем животу. Ј. ОоПћеН'. Први матсрин нољубац, то је право крштеЊе сваког детета. Етепс ]1 v. б^асИов. Ни једна мудрост, што сс иа земљи даде научнти, пе можс иам опо дати, што једна реч и један иоглед мајчин даје. Јакоћ Согушив.. Материно срце идс за децом, и кад куда одлазс, и мајчина брига лебди над њпма од јутра до мрака; она сања о њима а у бесаним иоћима молн сс Богу за њих. Епесћчсћ Јакоћз, Где озарава најчистија слава жену у њеиом оиределењу, псго у узаној огради, кад мајчиио срце испуњује својо првс дужпости у свом божаиском посланству према чсду своме. Каг1 Он1ико\у

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГА ИОЗОРИШТА

Петак, 21. маја: Јелисавета, Књеуиња Цртгоиет, драма у пст чинова од Буре ЈакШића. Субота, 22. маја: Жажа и иаралажа, комсдија V јсдном чииу од Јована Ст. Иоиовића. (Нрви иут). ^ Женидба и удадба, комедија у три чина од Јовапа Ст, Ноповића. Нсдеља, 28. маја: Војнички бегунац, позоришпа игра у три чина, с исвањем, иаписао Сиглигсти, ирсвсо с мацарског и посрбио Гадивој Страшимировић. — Вечсрња представа: Лажа и иаралажа. — Женидба и удадба.

„Ворба". — „Аиосгол" (свршетакј. — Ћ 1 'аЈ0ружање" (наста,аак) — Парна .Радџкална Штампарија —

В ласиик и застун. уркд. : Ст. М. Вксклипошгл.