Zvezda

Стр. 430

3 В Е

3 Д А

И Јаков, богме, плану и поцрпени до угаију, али не рече ни речи, већ узе Марту испод пазуха н поведе напоље из собе. Тек кад се иосадише у таљиге, Лаков сурово и подругљиво погледа на болницу и рече: — Нагурали се ту све сами артисти. Вогатоме све учините, а ма сиромаха жалите једну пијавицу. Изроди!.. (еветиЋИ ОЕ) ИОЗОЕ у И111ПА Х1ЧШИКА Г-ђица Шумовска. Диаломат, комедија у 2 чина од ("Јкриба.. Олуја, шпла у једиом чииу од Драг. Г>рзака. Г-ђица ПГумовска одо! Оде и однесе зкалосно мипгљсље о отгима са којима је службено иосла имала. Она је примила управшг поиив да игра два лута гта бсоградској поборници. Чим је стигла, управник место икаквог дочека, стао јој је причати: како је он „врло велики господин", „како се никад са глумцима не рукује, али ирема п.ој хође да учини изузетак итд. итд." Драматург ју је уверавао: како је веома паметан човек, што га разреш&ва да буде и учитив итд. Редитољи и глумци... али о гвима не врсди гонорити иопгто имају и сувише з а вис а и п о л о ж ај. То је био само почетад;, Кад је Г-ђица Шумовска пачинила онолики упечатак на публику и кад су сви глодаоци без разлико онако без резерве манифестовали своје доиадање — онда је тек настао прави вашар у тој кући! ВелцкошколЦи као још једини елеменат у Србији који је способан да се з"а што одушеви — поднели су госггођици венац и зато су оквалификовани гсао (чујте!) непатриоте! Ми сви, којима сс п.ена игра допала, били смо крштавани разним именима. Међутим, ни ми, ајошмање великошколци, не заслужујемо толике прекоре. Познато јс колико је Великошколска Омладина осетл.ива у питагг.има натриотизма. Пре би могао човек зепсти да она ио иешто не иреготги, а ликад да ће подбацити. Овог стута је она имала двострук разлог за овакво постунање и ја сам веома задовољаи пгто то могу овако јавно да кажсм. Ирво, Јготића је једна дама а затим права уметпица. То се иикагсо не сме изгубити из вида, и Берград (а Великошколци су у овом случају престављали Вооград( мора показати да уме ценити оно, гнто јс лепо. Али јс други разлог много озбиљиији. Београд пијс довол.по ни богат ни издашан (баш у колико би и био богат) да може ангажовати и издржавати свс велике талентс, који се буду појавили на Олавенском Југу. Зато су они принуђени траЖити себи зараде у туђини, у богату свсту. (ГГример Паја Јовановић и Светислав Јовановик, скулптор Т>. Јовавовић, Буковац, Ј (ијукова, .Јоца Савић и многи други.) Такав је случај и са Г-ђицом ПГумовском. !

Ми то можсмо жалити, али не можемо спречити. Али ако Београд не може имати све те уметнике-цс у својој срсдини, огг може учинити нешто, птто би то готово у неколико надокнадило, а за што има срестава, јер то много мање контта. 1>соград мо®е, треба, мора ггостати прави артистички цопт&р Српства (додајте ту и „Хрватства", коме то није сво једпо као мени). Нама, дакле, треба да је мило и нријатно кад уметници из Загреба зажслс доћи и у Београд да и од наше публике затраже потврду свога доброга гласа. Да је среће и памети у (■рбији на томс би требало_систсматски радити:да се ии један таленат ерпски не мозке тгрогласити док му се у Београду не консакрира репутација. Ломенутим уметницима који су осуђеии да у туђигги, зкиве такође би то могло бити само од користи, јер би се на њих друкчијим очима гледало кад би се они представили тамо где оду, као величине једне престонице, него кад дођу из једне провинциске варопти, каква ће увек за Европу остати Загреб. Ова, дакле, гостовања треба не само са радошћу прихваћати него их још и паметно организовати, тако да те ггосете уметника постану стално периодичне. А. то се све није имало на уму, кад сс овако пеотесано пбстуиало са Г-ђицо.ч ПЈумовском. .Јер ја још нпсам ни десети део испричао од онога што су њој овде „нриредили". Кад су неколике групице корпоративно тражиле од Управе да ЈПумовска још у којој представи суделује, одговорено је тим „молиоцима": да Г-ђица Шумовска треба за то сама да моли. П а то је та паметна глумица ово одговорила: да она нема за што да моли Управу, али би се радо одазвала зкељи публике ако Управа одобрава. Онда јој је Управа одговорила да одобрава, али овог пута ће илатити Ј^-ђици две баике мање од иреставе (сам сараф!), на што Шумовска пристане, рекавши од прилике ово: ја сам навикла да будем добро с иубликом. Меие је београдска публика веома љубазно и топло примила и ја сам врло дирнута њењим дочеком. Зато сам ја готова учинити све тпто до мене стоји, да би јој се заблагодарила на тако красном пријсму, ја не правим питање од награде. Управа, дотерана до зида, пзнела је најзад овс претензије које би отсралс са поЗорнице и самог г. 1 'исантијевића: ЈПумовска сс мора ангазковати као привремена чланица и играти још шест престава у току од месец дана (мадањој истиче осуство кроз петнаест дана и она јс у немогућности да продужи своје боравл.ење овде) и то неће играти што се њој доиада, но оно што јој гг. драматург, Динуловић и остали изаберу. После тога је сљедовао нагао одлазак. Све ово дознао сам ја тек у очи дана одласка г-це ЈПумовске, кад сам се тек и упознао с њом, а она је у целој овој комедији била потиуно дискретна. Али чим је она отишла, ја сматрам за своју дузкиост да изнесом овакав начин поступања пред суд тс исте публигсе, којој се Шумовска онолико силно допала, те нека опа види како се ттази на иитересе позоришта и колико се води рачуна о ономе што се публип,и допада. Ако је, дакле, публика липтена задовољства да јотп који пут види игру једне праве глумицо, то није кривица Г-ђице ПТумовске.