Zvezda

С ТР . 666 3 В Е 1г.| .» 1 ■ V 1 . УЧИТЕЛБ ^ЊИЖЕВНОСТИ - А. ЧЕХОВА (наставак) „У дркви беше тескобно и бурно, један пут се зачу да неко дрекну, и прота, који је венчавао мене и Машусју, ногледа иреко наочара у гомилу и рече: — „Не шетајте но дркви и не вичите, него стојте мирно и молите се Богу. Треба и страха Божјег имати. — „Мени беху шаФери два моја друга, а Мањи капетан Пољански и поручник Харњет. Архијерејски <е хор певао свечано. Блесак занаљених свећа, сјај, украси, офидири, множина веселих, задовољних лица, и некакав особити, ваздушни изглед Мањусин, и сва у ошнте околина, и речи молитвене нри венчавању, — гануше ме до суза и испунише свечаним духом. Мислио сам: како се расцветао како се лепо удесио у последње доба мој живот! Пре две године бејах још ђак, и становах у јевтиним становима на Његлиној, без новца, без рођака, и, како ми се тада чинило, — без будућности. А сад? — Сад сам гимназијски наставник у једном од бољих губернијских градова, осигуран, омнл.ен, размажен. За мене се, мислио сам, само и скупила ова рул^а, ради мене горе три нолијелеја, — риче протођакон, — брину се певачи; ради мене је и ,>во младо, раскОшно и радосно биће, што ће се мало после назвати мојом женом. Ономенух се нрвога сусрета, нашег одласка нзван 1рада, изјаве љубави, и времена, које баш као да је нарочито удешено било, — и она срећа,, која ми се на ЊеглиноЈ улици представл,ала могућом само у иричама и романима, ноказа се сада тако опиплшва, да сам је, чини ми се, држао у рукама. „После венчања сви у нереду навалише око мене и Мање, и — исказиваше своје искрено задовољство, честиташе и желеше среће. Бригадни ђенерал, старац од својих седамдесет година честита само Мањусји и рече јој етарачким, крештећим гласом, али тако гласно даје одјекнуло но евој дркви : — Надам се, мила моја, да ћете и после свадбе остати тако исто ружичаста. Официри, директор и сви гимназијски наставници на смејаше се из учтивости, и ја такође осетих на своме лицу нријатан и неискрен осмсјак. Славни Иполит Инолитић, иаставник историје и геограФије, који вечно говори еамо то што је одавно свима познато, — јако ми стеже руку и рече са осећањем : — , ; До сад сте били нежењен и живели сте сами; сад сте ожењени и живећете у двоје. „Из цркве пођосмо у двокатну, још не таванисану кућу, коју добијам у мираз. Осим те куће добио сам уз Мању двадесет хиљада рубаља у готову новцу и још неку Мелитоновску нустолину, за коју се нрича да има многе кокоши и иатке, што без надзора нодивљају. По доласку из цркве ја сам се нротезао и ваљао у новом кабинету на туреком дивану и пушио; било ми је меко, згодно и снретао као никад до сада: међу тим, гости су »а то време викали ура, а рђава музика је у иредсобљу свирала „туш" и друге будалаштине. Варја сестра Мањина, утрча у кабинет с бокалом у руци и некаквим чудним, нанрегнутим изразом, као да су јој уста би;1а нурџ воде; она је сигурно хтела

3 Д А Б РОЛ 70

бежати даље, али на мах удари у кикот, па у плач и бокад са звекетом се повалЈа по иатосу. Ми је подхватисмо нод руке и изведосмо. — „Нико не може да разуме! — брбљала је она касније, у најдаљој соби, лежећи на кревету своје дадиље, — Нико, нико! Боже мој, нико то не може разумети ! А.ш сви су одлично разумевали, да је она четири године старија од своје сестре Мање, и да се још иијс удала. Она је плакала, али не из зависти, већ из тужног сазнања, да време пролази, или је може бити већ отишло. Кад еу играли кадрил, она је била у сали; лице јој беше исилакано, али јако напудрено, и ја оназих како канетан Пол.ански држи нред њом тањирић са сладоледом, а она једе кашчицом, „Већ је шест часова изјутра. Узех дневник да за нишем пуну и разноврсну своју срећу и мислио сам да Ну наиисати једно шест листа, па ћу их сутра ирочитати Мањи; али, чудна ствар, — у глави ми је читава збрка, еве нешто нејасно: од свега сам се добро сећао само енизоде с Варјом, и хтедох написати: јадна Варја! И све ми се чгни да би седео и писао само: јадна Варја! У томе зашушта дрвеће: хоће да буде кише; гракћу вране, а у моје Мање, која је мало час засиала, — одиекле тужно лице". После тога Никитин задуго није дирао свој дневиик Ирвих дана августа он је већ имао да држи пријемне и ноновне испите, а после Ведике Госнође — школска предавања. Од куће је одлазио на дужност у девет еахати, у десет је већ а;елео Мању и свој нови дом, на је почињао да за ирује у сахат У нижим разредима је наређивао ком дечаку да диктује, и док су дсца писала, он је седео крај прозора жмурсћи и маштајући; иа било да јс мапггао о будућности, било да се сећао арошлости, — све му је излазило јсднако лепо, налик на басну. У старијим разредима читали су наглас Гогоља, или нрозу Пушкинову, а то га је бацало у сањарију; у пресгави му се показиваше л.уди, дрва, иоља, јахаћи кон.и, и он је говорио са уздахом, као да се је усхићивао гшсцем: — Како је то лено! У време велике промене Мања би му слала доручак, у сервијети бело] као снег, а он би нојео у размацима, како би иродужио насладу. Инолит Иполитић, који је обично доручковао једиу земичку, гледао га је са уважењем и завидљиво, иа би тек рекао штогод нознато, на Форму овога: — Без хране људи не могу живети. Из гимназије Никитин је ишао на приватне часове и кад је, најпосле, у шест часова, нолазио кући, — осећао је и радоет и узбуђење, као да није био код куће целу годину. Он би јурнуо но степеницама, задувао се, нашао би Ман.у, загрлио је, љубио, клео се да без ње не може живети, уверавао би је како му је самом страшно досадно, и са страхом би је расиитивао је ли здрава, и зашто је тако невесела лика. Затим су обедовали заједно. После тога ои би се завалио у кабинету на диван и нушио, а она би села крај њега и нричала би му што год полугласно. Најсрећнији дани беху му сад недеље и нразници, кад је ои од јутра до мрака остајао код куће. У те дане он је примао учешћа у наивном, али нсобично нријатном животу, који му напомињаше иасгирску идилу. Он је мо| трио без престанка како његова иаметна и нрактична Мањ^