Zvezda

Број 71

3 В Е 3 Д А

Ст р, 567

услов за здравље и као на задовољство, но и као на иоетско, узвишено добро у животу. И ја држим да то не ваља. Одавде излази природан извод тај да то не треба чинити. А да се то не чини треба да се измени поглед на телесну љубав, да се мушкарци и женскиње васпитавају у породици и јавним ми.ењем тако да они ни нре ни носле женидбе не гледају на заљубљивање и с њим везану телесну љубав као на нешто поетско и узвишено како то гледају сад него као на животињску особину срамну за човека, и да се, уз то нарушење обећања верности, задавано у браку, казни јавним мњењем, бар, исто тако као што се казни нарушење новчаннх обавеза и трговачке преваре, а не да се онева као што се чини сад у романима, стиховима, песмама, операма и т. д. То је друго. ТреЛе. да је у нашем друштву, оиет због истог лажног значења које се нридаје телесаој љубави, рађање деце изгубило свој смисао, и у место да буде циљем и оправдањем брачних одношаја, постало сметња да се пријатно Пр »дужавају л.убавни одношаји, и да се зато и ван брака и у браку, но савету служитеља лекарске науке, стала распростирати употреба средстава да се жена лиши могућности да рађа, или стало улазити у обичај, навику оно чега ире није било а чега и сад нема у патријархал шм сељачким иородицама: — настав.љање брачнога одношаја и за време бремености и дојења. И ја држнм да то не ваља. Не ваља употребл.авати средства против рађан.а деце прво зато што то ослобађа л.уде од брига и мука око деце, које служе као искуиљење телесне љубави, а друго зато што јо то врло блиско раду најпротивнијем људској савести — убиству. А не ваља неуздржљивост за време бремености и дојења, јер она упроиашћује и телесну и, што је главно, душевну снагу жени. Одавде излази природан извод да 'Л) не треба чинити. А да се то не чини треба разумети да је уздржљивост, која и у целибату чини неопходан услов човечјег достојанства, у браку још обавезнија. То је треће. Четв /Јто, да се у нашем друштву, у којем су деца нли препрека, за насладу, или несрећна случајност, или пак наслада своје врсге када се роди унапред одређена количина, да се у њему, велим деца не васннтавају с обзиром на оне задаће :вудског живота које их чекају као бића с разумом и љубављу, него с обзиром на задовољство која могу родитељима дати. И да се због тога деца у људи васиитавају као и у животиња тако да је родитељима главна брига не како ће их снрсмати за рад достојан једног човека него (у чему родитеље иомаже лажна наука, звана медецина) како ће их што боље нахраннтн, учинити их што већим, чистијим, бељим, ситијим, лепшим (ако у нижим редовима то не бива, то је само из невоље, а ноглед је један и исти). И у разнежене деце као у с вих прехран>ених животиња појавл>у]"е се неириродно рано неодољива сензуалносТ која нроузрокује страшне муке код деце још у дечачком добу. Накити читање, позориште, музика, игран.е, слатка храна, све прилике у животу од слика на котаричицама до романа, приповедака и ноема, још већма распаљују ту сензуалност, и с тога најужаснији сенсуални

пороци и болести постају обични услови у којима р,асту деца оба нола и често остају и у зрелом добу. И ја држим да то не ваља. Нриродан је извод одавде тај да људи требада нрестану васпитавати своју децу као животиње и да за васпитање своје деце иоставе друге циљеве осим лепога и размаженога тела (нАСТАВИЋЕ СЕ) ЗАНИМ^ВИВЕ СИТНИЦЕ Ко трвба да иде на позорницу! — Три својства треба да има добра глумица: здравље, да је лепа појава и да учи; а ја томе додајем, вели једна стара глумица, још ово троје: 1, да је нриљежна, 2, да је нрил.ежна и 8, да је приљежна, иа онда може глумица имати изгледа да ностане уметницом, те да игра велику улогу у позоришном свету. С погледом на веома лак начин на који се усавршава већина младих глумица, и на њихово сувише ниско образовање, чега се оне ни мало не стиде,ЈЈсамо ако нм је снољашност лена, није тешко узвисити се нод њима оној глумици, која има јаку вол.у да буде уметница, ако Је прил.ежна те накнадно ирибави себи потребно образовање, А то се не можс постићи с тако званим „узимањем часова", него треба бити приљежан у читању код куће и у посећивању болзих иозоришта кад се дају класични комади, на опда и „часови" могу имати успеха. Што се учења тиче, ја сам нротивна нозоришним школама, (које у осталом могу бити од користи само младим девојкама), ако не стоје иод сталном унравом веома образованог човека. Из сонственог искуства могу рећи, да млада глумица. може највише научити од разумног и образованог глумца; али учитељ не треба ) икад да иочиње са тешким монолозима, него треба најпре да испита може ли ученица разговетно и логично на глас нрочитати малу песму, новелу или новине. Ако учитељ на тај начин почне учити младу глумицу, изненадиће га њени успеги. Готово је невероватно како не умеју младе глумице да читају ни најобичније ствари, ако у своје време нису биле како треба образоване. И таквим дамама одмах дају „улоге" да изучавају ! А да прочитате њихова писма, па да видите ту ортограФију, интерпункцију, па садржај, намет да вам стане! Али за то оне имају лепе хаљине и обично су нанућене... Ко је добар учитељ? Ја га још не иознајем. Да ли да нрепоручим онога или ону, чије ученице улоху „знају", али им је комад савршено непознат, или, који за време часова прнчају како су они славни? као што рекох, ја сам за засебно учење код озбиљна човека и умстника. Телефона има највише у Америци. У Чикагу сваки телеФон у* отребе седам пута дневно. У Сан Франциску, који броји 400.00") становника, има 10.000 телефона, а сваки претплатник унотреби га двчдесет нута дневно. Много мање има телеФОна у јевроиским великим градовима. У Берлину има исгина 30.000 телеФона, али сваки телсФОн бива употрсбљен само седам пута дневно. Немачка има највише телеФОна — 140.000; али Шведска у еразмери према броју својих становника има их више — 62,000. Енглеска има 116.(00 телеФОна, Швајцарска 30.000 а француска само 35,000.