Zvezda

стр. 626

3 В Е 3 Д А

вр. 7!)

Али не довргаи — врата одскочише и он упаде као бееан курјак. Столичица стојаше уза саму нећ, -он је докопа и заману да усмрти Милицу. — Не! — цикну Нера и стаде између љих. Али већ беше доцкан да му руку задржи. Ои пусти столичицу и она паде њој на главу. Млаз крви обоји убрадач на њеној глави и она посрте на пећ.... Он уздрхта као да му неко наслони хладну пушчану цев на чело; наједаннут се освести и увиде колику грехоту учини. У трену му живот носта ништа. Само рикну: — Их! И потеже нож • из цагрија да га сјури себи У груди. Нера смотри то и дође јој свсст, и до^с јој снага. Она се исирави и брзо као кад муп.а шпне, ухватп га за руку. — Стој, несрећниче! ИГта ћеш! Н-н-на се хоћеш да кидишега ! — замуца лргаћући — Боље удри мене!... Мене! .. Мене!... Ја сам крива!... И затпто? Зато гато си ме ударио! Ако! Удри ме оиет!... Сваки дан, свако јутро кад се прекрстига треба да ме но једаннут ударига!... ИГта но једанпут! Но тринут, јест, но трипут!.,. Ја сам крива, ти знага, ја сам крива! .. Он се запањио, а она му узе нож из руке па га баци у ћошак. — Зар се не сећаш! Ко ти је турио ту луду бубу углаву?... Сећага се онда, крај огњингга, кад сам ти оно рекла и иогледала те! Онда сам дугау огрешила, и ево сад ми Бог плаћа!. . Али ово је нигата, ово је благослов! Само сад стој ! Бигае пемој! Ако гага мислига а ги свршавај сад са мном! Дао ми Цво накост у срце, на нисам могла гледати како се ви назите! Ја сам мислила да само ја живим и да само мене треба волети. Кад сам чула да си јој рекао: „волим једап твој мали нрст него сву нају из темеља", - ја изгубих иамет! Сад — ето'... Н>у не дирај! Ни своје очи не воли колнко тебе воли! Ни помишљу те није изневерила јер јој је сваки дамар твој!... Ево! — н ту притрча колевчици — ево, погледај! Ово си други ти ! Твоје очи, твој нос, ти, нљунути ти! .. Ето! .. Речи су падале као кигаа. Оне нотиуно освестигае Перу; Милица се нридигла у постељи иа Дргаће. Али су обоје занемили; па не могу речи да прозборе. — Ето! настави Нера опет — Сад сам све казала! Сад знага да ти је Милица и добра, и ногатена, и ваљана, и пема јој срца у свету ! Ако је ипгга слатке крви — она је! Знаш ли гатаје: нема Жуча — е, она нема! Пази је, чувај је, и опа иека тебе нази! 0 мени :шше не водите рачуна! Ево, само се ви пазите, ја ћу бити до неба, јер онда ћу знати да ми је Бог оиростио! Па повуче Перу заруку и тутпу његову руку у Миличину на пх обоје загрли... Отвори се небо иад њима. Притајена љубав букну пламеном и обујмн нх као врела крв из отво-

рене ране. Заборавише се натње и боли: та ето и она њега и он њу воли .. У добру се човек зла не сећа.. .

Сад Нера жпви срећно. Њеп Здравкоје прави —- здравко. Никоме не ла прићи његовој ностељици. Ако се пасмејеш на дете, она довикује: — Попљуј га, попљуј га! Не ваља се е малим дететом тако сиграти! Ако га куд изнесе ту ћепг видети разнобојне чарапице на гтогама, и бело, чисто чело пагарав.љено да му уроци не би досадили. Ако си добар спавач, моранг макар један конац из свога рубља ишчунати те метнуги Здравку нод узглавље да слатко сггава. Перу и Милицу гг не гледа. — Шта ме се ви тичете? Радите како знате: имам ја моју бригу! — рекла би им. И тако у дугу дану седи крај малише очекујући један дан кад ће бити најсрећнија, кад ће веровати да јој је Бог оиростио, а то је дан кад је мали Здравко буде у очи погледао и кад буду нробрбљала она румена устагаца: — Баби! - к р а ј.

ЕЗ „МДОВНИХ ПЕ :№1." Растужено ерце моје Проплакало цео дап, И ако га уверавам Да је живот само сан. Ох, не жури, ох_, не страхуј. Та скоро ће доћн крај, На ћеш летнут небу плаву У цветни ћеш нрећи рај. „Нема рајл, нема цвећа Све је само варљив над/' Тако срце одговара Трујући ми живот млад. А ја ћутим, ћутим дуго Тако прође многи дан, Само чешће прошанућем: Та живот је само сан! Имета.

ЈЕЛЕНИН МУЖ Г 0 М А II написао "Бовани Верга (наставак) УП ' Дон Либорио н сва нородица измде у гали у велико^ најмљеном ландауер.у у сусрет младенцима. Дона Ана је путем наквасила рубац сузама, али те су сузе нроливене од радости, и она би такве сузе драговољно нролевала и за другом кћери, која је мнрно седела према њој скрште-