Zvezda
БРОЈ 83
БЕОГРАД, НЕДЕЉА 19 СЕПТЕМБРА 1899
ГОД. III
И 3 Л А 3 И четвртком и недељом
Ц Е II А ЗА 1 МЕСКЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА
Претплату иримају с.ве иоштв у Србији и иностранству.
ВРОЈ ПР. дип.
ПОРОДИЧНИ ЛИСТ
Уредник : ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.
Претплату треба олати : Уредништву ,,Звезде" Киежев Саоменик &р. У. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ Рукописи не вра&ају се. УРЕДНИШТВО СЕ НАЈ1АЗИ : Кнежев Сноменик 6р. 9.
БРОЛ 1Л ПР. ДИП.
ИЗ „ЈЕСЕЊИХ НСГНИ" Нестаће и мсне младог кб шума увеле траве Када јесењи ветар зацвили заједно с њом, Душа Ке одлетет небу у оне висине плаве, Тело ће за навек заспат мртвачким гробним сном. А ти ћеш плакати горко л.убећи хладно чело, И око главе вити мирисног цвећа снлет, Судбу ћеш проклиљат нашу кад земља нокрије тело, Црн ће ти мрачан бити сав диван овај свет. Ал' сузе утари Лила... Пе свијај црнином лице, Не руши леп .те своје за коју живљах млад, Отиди у цветну башгу где поју умилно птице, Удеси несму с љима, нек будс рајски склад. Утари сузе Лила, тентко ће дуиш бити Да гл : да како с' гаси зеннца. ока твог, Та ја ћу живети вечно, над тобом вазда бдити, У зрачној висинн чекат земаљског анђела свог. 1898 год Д. Ј. Дшштрнјеии)..
СВИРАЧИ (усломенв из шгпјцарске) - ЈОВО Ђ. ПАНТЕЛИЋ -
вирачи!... Ево их опет иод нрозором, Да / грдне ли досаде; но цео дан се ређају једнн 8а другима и чесго тако немило цеиају ваздух њихие хранаве вијолине или усамљени бубњеви, иа ипак, не знам за што, али ја их тако волим! Е го сам се већ толико свикао да управо не могу без њих, а они ме, враголани, добро запазили, те се ред >вно за устављају нод мојим пр .зор >м Чисто осећам да од как > сам у ов >ј веселој земљи, е сам себи задао још једну дужност випге — зими мрвим враицима и сеницама, а лети добацујем су ио су овим бе^- ј кућницима... И, да благодарна ли посла, они зими слетају ми на руке и на рамена, те цвркућу гра- ^ бећи се за мрвице, а ови лети по читав час изви- | јају под прозором најлепше мелодије... Шма земље где ћете срести више ових апостола музике и песме до ли у Швајварској. И одиста семе њихове вештине I
пада овде на најплоднију земљу. Под овим небом свака песма годи, а звук са најраиавијег инструмента буди у вама неко мило осећање. Иутници и свирачи, — тога света је ПГвајцарска пуна, а они тако ириетају једно за друго. Обоје су бескућници, једни са штапом а други са инструментом под назухом, једни да уживају, други да се хлебом хране, тек обојима је рочши е овде.... С раиа пролсћа, са ластама и првим цвећем ево и свирала,.. Како ли ])адосно та дочекујем ове моје веселе знанце!... Горе на високим Алпима блеште још дебели снежни покривачи, низ врлетне нроломе свом снагом јуре мутни нотоци, ветар с планина доноси још ону зимњу свежину и мирис снега, а доле по плавом језеру иенуше воду нрви нароброди... Обале ишаране најлепшим бојама, чнни се калеиодоскон веселом оку гледаочеву. И онда, у сред те лепе слике, стаје гомила веселих свирача .. Ма куд да си пожурио, нога сама застаје крај њих а душа те везује за ону мелодичну несму те их се не можеш лако откинути... Често не разумеш речи, не знаш чија је музика, али осећаш како се она тиха, топла мелодија савија, растапа око срца, те још дуго... дуго. Кад ови улични умегници отрче даље, ти си још с њима... Колико сам их пута слушао са мојег нрозора, и онда, кад онн крену даље, иотрчао и ја низа степенице за њима... Умеју они замађијати човека својом песмом и свирком. И како се задовољно смеше кад внде да их неко редовно прати Чини ми се, да онда они инструм :нги у њиховим рукама добију неку вишу силу, а мелодије што се са њих разлежу бивају све лепше и ленше И ипак су уметницн, ти мршави враголани. Да видите како п шосито и нерв >зно Њ1тежу гудалима кад примете да неко њпхову свирку осећа, да је с пажњом слуша. Како драг.е глас у певача, како меко и слатко одјекују оне речи пуне љубавн, пуне поезије, чесго одојча; највећих лирских несника... И шта сам песама тако заиамтио, не знајући ни ко им је аут ,р нч шта казују, али осећајући у њима лепоте и мел »дије. Са колико ли сграна света за 1ада!у овде тс небесне птице, ти нутујући уметници. Разнолике им зеииде, разнолике им несме, одело, говор, инструменти ...