Zvezda

БРОЈ 81

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 23 СЕПТЕМБРА 1899

ГОД. III

И 3 Л А 3 И четвртком и недељом Ц Е Н А ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Прегилату аримају све иоште у Србији и ипострапству.

ЗВЕЗД

ПОРОДИЧНИ лист

Претплату трева слати : Уреднигитву ,,Ввезде и Кнежев Саоменик бр. 9.

НЕПЛАЂКНА ПИОНА НЕ НРИМА.ЈУ СЕ

Рукописи не вра^ају ое. УРЕДћИШТВО СЕ ПАЛАЗИ : Кнежев Споменик бр. 9.

БРОЈ 1^> НР. ДИН.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 13 ПР. ДИН.

от^хл; кс син .. Давно је прошла срећа У малој избици скромној, где јунак лежи седи... Он ее на патње тешке минулог живота сећа, А слика његових дана све више и више бледи И тама око му скрива. . А на столиц.1 сниској, крај оца сломљена јадом Синак је седео млади. Он светлу будуКност снива И груди подиже надом... На једном уздах се зачу и јецај нотресе груди... Шта ли младића бедног из санка сладосна буди? 0, син је нојмио уздах и отац зашто му плаче Па чврстмм гласом рече: „Не стрепи оче мој! Докле тирана буде, што свету слободу тлаче Биће и снажних руку, да мач ионесу твој!" Ниш, 1898 г Љубомир Н Симић. СВИРАЧИ (УСНОМЕНЕ И3 ШВАЈЦАРСКЕ) - ЈОВО Ђ. ПАНТЕ/1ИЂ (СВРШЕТАК) У тренутку када је и носледши тужни акорд гитарс замукнуо нод мојим прозором, у тренутку када су се у мом срцу растонили последњи звуци те лепе и миле али нено: нате музике, — ми ао меје ионела још једној успомени коју је у мени оставила најмилија музши зацело, коју сам чуо овде на недрима високих Алиа. Било је то прошле године у Интерлакену. На тераси једног од највећих хотела бејаше се обилато наместила разноврсна публика а нред њима капела румунских цигана изводила је пајодабраније комаде укусне салЈНСке музике... Ах, та музика нријатељу мој!... Треба да будеш осуђен да ти сва чула тону у слатким осећајима а да само ухо остане сироче без свога залогаја, па када онда зачујеш звук ка кве тихе и лепе мелодије, онда ћеш и разумети какви су утисци музике... Ја се бејах наместио у једноме углу како сам најбоље могао и оданде сам слушао, слушао и посматрао ону публику коју је ту ветар донео сараз-

них страна света. Какви разнолики типови!... Интерлакен то је салон кроз који лети деФилује аристокрација и богаштина целога света. Колико благородне крви у оним модрим жилама! Колико великих имена која просинају сјај и дају тон на обалама Неве, Темзе, Сене, Мозе и Тибра. Да грдних ли противника, да гордих ли утакмичара и љубоморних власгелина... Колико их разних и анолошких тежња задахњују а све их једна музика одушевљава и нунн осећајима. Уметност не нознаје нолитике ни натриотизма.. Лепа женска чељад љуљаху се онружена у лругим тршчаним столицама. На њиним лицима трепери нежност и леиота, а под оним плавим уморним зеницама, у оној малој кокетној глави какве ли се мисли и усиомене боре?... Муче ли и њих недаће живота, болују ли и њихне душе од оне тајне болести које не онредељује и не лечи ни лупа најбољих анатомиста ни снрема најчувенијих лекара.. . Чини ми се да свима стоји досада на челу забележена. Где када и њих освоје звуци музике, обухвате немарним погледом мршавог капелника који стојећки свира прву виолину и диригује својим друговима и када оркестар заврши коју иијесу, запљескају и оне два нута три ручицама у знак одобравања. А ионосити нримаш као да се слабо осврће на учтиво новла1 )Ивање те ладне публике, оп наставља и прекида ноједине комаде, онако како му програм одређује. И ја сам се узалуд мучио да слушам оио прецизно извођење најленших музичких пијеса, свакога тренутка заборављао сам на музику а премишљао о оној космополитској публици преда мном. Тражио сам по оној раскошиој тераси лшве илустрације Буржеових исихолошких романа. И чини ми се, да у свакој особи видим но једног јунака даровитог романсијера; тражио сам да на лицу, у иокретима нрочитам сакривену историју тајанствених болова, или весели осмејак несташна пировања,. . И како човек дубоко утоне у бескрајну дубину оних нлавих очију, како би да продре као нод модру морску пучину где је читав свет сакривен, свет борбе и осећаја, над којима се где ка^буравитла и зора осмехује... Бејах далеко запловио мислима кад ме од једном из њих тргоше, неки мили, врло познати звуци.... Учиии ми се прво да сам у себи певам неку врло познату песму, иа онда као да ме пеки