Zvezda

БРОЈ 94

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 31 ОКТОБАР 1899

ГОД. Ш

излази четвртком и недељом

ЦЕН А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Претплату трева слатн : Уредништву „Звезде" Коларчева улица бр, 10.

МЕПЛАЂЕНА НИСМА не примају се

Претилату иримају све аоште у Србији и ииострапству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Рукописи не врабају св. уркдништво ск нала8и i Коларчева улица 6р. 10.

број 1^5 ир. дин.

Уредник: ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

број 1 д пр. дин.

ПРИЗНАЊЕ - ПОСВЕТА ГОСПОЂИЦИ С. 1 Ето, тако многе ноћи Одмилише у бескрај, Не сводећи сане очи, Уз нун чежње уздисај, Читајући писмо твоје Писмо твоје, благо моје! Читам речи, гледам слова, Што их низа рука твоја; А у слатком сплету снова Преплеће се душа моја. 0, да знадеш мреже ове Како криле моје снове. К'о бабина свила чиле, Рујне као руже мајске, Ах, такве су мреже миле, Чаровите мреже рајске, По души ми што су пале, Па је слатко обмотале. На груди се глава клони... Нада мн п м се санак вије... Српе куца, срце звони Љубавничке мелодије; У висине мис'о хрли И с твојом се сликом грли!

Од онога мајског јутра Минула су тек два лета, Прохујале две године Од твог ирвог писамцета. Две године иролетеше, Измењено много што је, Ал' то писмо вазда слатко, Увек свеже остало је... Ти туђина не з аш шта је; Под притиском њене ћуди, Не знаш како дави теку; Нити како срце жуди.

Ти не схваћаш оне снове, У даљини што се снују; Нити како часи јаве Мис'о тиште, угушују... У поноћи кад се слике По суморној врзу глави, Гледаш звезде, слушаш попце, Како цврче ту у трави. Дрвеће се у шуштању Међу собом разговара, А мишеви нагризају Препукнула врата стара: Еј, да знадеш, у том часу, Како душу носе снови! Како ли је чудној жељи, По бескрају кад заилови! Ти преда мном тада лебдиШ, И ја гледам стас ти вити: По косици твојој трепте Месечеве златне нити... Ти, царица мојих снова, Са мермерним, меким телом; Са осмејком на устима, Обвијена ноћним велом. И у часу усхићења, Кад пред твојом сликом стојим, Твоје слатко, прво писмо. Пољунцима росим својим. И зато је увек свеже Пољубац га таквим чини, Ах пољубац теби верног У даљиаи у туђини! Хајделберг, 1 899 Бож* С. Николајсвкћ

СРВИНЧЕВИ (одломак из романа Златно Срце) - МИЛОШ ЦВЕТИЋ — џЧим ступшпе Мирко и Ђура у ходник, ударајући ногама по мраморним плочама, да стресу оно мало снега са своје обуће, а Наста затвори врата за њима, дохвати брзо метлицу с клина, те им очисти хаљине.