Zvezda

отр . 834

3 В Е

3 Д А

бр . 105

Један по један стаде одлазити вичући : лаку ноћ; а за њима Веља: Притварај, утеће ми прасе ! Диго се ија, па се упутих саЖивотом кући. Хо, брате, какојена пољу. Изведрило се као стакло. Мјесец изронио на површину овог плавог покровца, па се искривио и чисто нам се кези. А звјездице некако зашкиљиле, па по кад и кад трепну очицама. Ладан вјетар лијепо одрезује. Употребио сву своју моћ, па је рад и ово прња снимити с нас, те да нас пробије с банде на банду. — Устока. Чини Живота. — Ја. Уз пут ми Живота исприча како се Цинцо заглед'о у Ројку Лешину. Дао му банку, да му проводаџира, а обећ'о му, вели, дати још двије. — Па ? — Па, гледаћу да му дигнем и оне две. Мени жао би Ројке. Дјевојка да јој у цијелом Борку нема пара. Оћеш љепотом — љепотом ; оћеш поштењем — поштењем; радом свачим. Богата, а јединица у оца. Још ми је жалије кад се сјетим, да јој је отац одобрио нек поће за својим срцем, па макар за црног циганина. Она изабрала једног, к'о кртица вриједног, сиротана Сретена. Једва чека да се врати из касарне, па да их отац благослови. За то су Сретена одавно прозвали уљез. Али. ето де. Ђаво ни оре, ни копа, но о злу ради. Да је бар Цинцо какав ајде де, ни по муке. Али ог'о би јој отац бити. А ружан —- као седам смртних грехова! Ко кад је ђаво од њега решето правио. Облетио Живота око Леше, а он одговара : Ето цуре, па шта рече. Облад'о око браће јој. Али они не дају ни зуба помолити. Обиграв'о око Ројке ; ал ни она неда ни пробијелити Чу то и Цинцо, па му мука премука. А ни Бошковчанима није мило, јер су ради били да превуку најбољу борачку миражџинку и чим било освете се Борчанима. Јер знате : сва села гледају крвавим очима на Борчане. А и јесу шерети. Живота се пожури, те јави Цинци нек дође са неколико другова туј и туј и очекне. Он ће им, вели, измамити дјевојку и предати. Цинцо једва дочека и дође, а Бошковчани изиђу до недомак шевара да дочекају сватове. Живота све полако међом доведе дјевојку и да Цинци, а овај њему двије банке. Подиже се кита и сватови, али све тихо и испод жита, као да иду гором Романијом. Дјевојка чила и весела, а Бошковчанима зачудо како се могао пронијети глас, да неће, кад је овако весела. Кад загазише у шевар, ал Борчани заузели бусије с обје стране пута. При пуцаше из пушака. Чим „дјевојка* то чу рече: То су моја браћа дочула, па изишли да ме отму.

Сад ни како напријед, ни како натраг. Истом из честе испадоше два наорз^жана Борчанина, па чине дјевојци : Скидај то са себе ! „Она" свуче са себе женско одијело и оста у мушком. — Милан, Живстин брат! повикаше Бошковчани и полетише да га биј, ал осу ћор-плотун из шевара Они замагле куд који. Борчани их испрате до на Вис подругујућ им се. И врате се пјевајући. А они да попуцају од муке. И до сад су Борчани подваљивали околним селима, али овакве подвале није било од како је гавран поцрнио. Ко ће ову срамоту преживјети ? Да се освете... Аја. Зар н има се осветити ? Може ; али ко је бацио главу у торбу ; или се луди' гљива најео. Сва их села мрзе, али их с ■ сви клоне. Јер ако је заметнути чарку, па побити се : они су први ; ако је кога насадити: они готови; ако шта год оћеш. Нема тога ко ће кроз Борак проћи, а да га не додирну. Или ко зауставити кола. па их здрава оћерати... Боже сачувај! Поваде му чивије; сломе му лијевче, ја шта било. КоњаникЈ^ одапну колан, или му наспу коњу паприке у нос. Најпослије ако што почне зврндати : јадна му је мајка. Издеветају га ражњевима к'о вола у купусу. Опи се међу се свађају и мире, бију и грле, боду и љубе. И нико их никад не чује, нити се они гоне по суду к'о једни. Јок. Они то међу се учине. У њих је избијено око - три дуката; разбијена глава двије банке; пребијена рука -- дка дуката ; убод у прса дукат, а у бедру — банка и по врх свега — ракија. Кад се измире онда сједу пити Изнапијају се, па се онда друга два побију. И тако те „славе" има вјечито у Борку. Јсш мало па ће по измир.њима и доба рачунати. Пију ли — пију; бију ли — бију; али и раде ли — раде. Чим у ливадама пане један откос : одмах се са све стране чује гдје ударају чаканци и бабице. Док се запара једна бразда : сви за плугове. За то они најприје оборе ливаде; пожњу жита и узору њиве. А платише. поштењаковићи и дочекни да им нема пара. Крви ти своје уточити ; само не смијеш бити старији и паметнији од њих. То је све знао и лукави Цинцо, те покрив'о своју срамоту. И заборавио би он то, али жао му пара. Њих не може прегорети, те је све глед'о прилику да се како било састане са Животом, да бар поврати 15 динара. Као уз пут сврне се он једаред Животиној кући. Баш некако о Ројкиној свадби. Живота га угости и каже да нема пара. — Него ћу ти зели, дати једно назиме. Помршаво је али је слатко — рано, па ће се добро угојити.