Zvezda

бр 108 и 109

3 В Е 3 Д А

стр. 871

штамаа Је чак о свом трошку и подноси Је потом, пун страхопоштовања, „господин колеги," у највећој нади да га овај одсад штити, ма и сама биограФисана личност био почетник или који од „умирених" писаца. Супротнсст свим ентузиааистима су критичари из осввте. Они хвале само онога, који је пре хвалио њихова дела. Је ли неко посумњао у њихов таленат, је ли кеко Јавно и слободно судио и осудио њихове књиге, то је сигурно да ће се они у најближој прилици осветити тиме, што ће сад без милости наше списе изгазити у прашину или постати још пристраснији, и све нас почастити свима могућим „милоштама". Најопаснија врста критичара за писце јесу комбинацијални критичари, т. ј. они, који по својој вољи из наших списа проналазе ово или оно, што нама ни на крај памети није било. Они читају „између редова" и шта они ту пронађу, на то аутор мора да удари обич* но у омерски смех. И ови критичари су наши најопаснији неггријатељи. Наиишемо ли ми на пр.: „Социјачдемократија има неколико сасвим отправданих тежња..." то можемо бити сигурни да ће критичар написати: „Писац се јавно призкаје за социјал-демократу итд Ако је пала реч о^ недостатцима у модерним васпитању младежи, то критичар мисли сасвим слободно: „Аутор јако Јрди васпиталишта и њихове учитеље, то се бар сасвим јасно може читати међу редовима." Да на овај начин ови критичари писцима могу створити рђав глас, код једне или више личности, са свим јејасно, особито ако су они још код великих листова. ТТартијска критика је најдостојнија презирања. Ако Евжен Рихтер напише какву новеоу о будућности лржаве, то је сигурно да ће сва слободоумна штампа хвалити ово ремек-дело. Исто тако сигурно је да би цела ова штампа пуцала од смеха да је то каписао Херман Алварт. Ак^ који од централних листовапише о Веберову делу„Трид^сет липа", то ће удаоити у сасвим други тон, кад је говор о Нордхаузенову делу „УезО^Ја ђоп15'. Такви су ови партијски листови већим делом; они се и не обазиру. на то да вкшпта мора да буде непристрасна. Из свију ових критика, које су под разним утицајима, треба пубДика ла стече суд. Природно је да највећи део критике, онај, који се ослања на критику, напослетку постаје сасвим равнодушан према њој. Мали лео, којисе губи, гледа да пс могућносги створи сам себи суд, и овај се суд с највећом буком разноси ваље. На овај начин створи се у публици по неки пут суд, који јако одступа од онога у новинама. Има у публици људи, који мисле да дело добија тек тада своју светост, кад би га „Келнске" или какве друге новине реферовале. Сваки ма како повољан суд других листова, па и самих стручних, они проста игноришу. То је детињасто. Али ипак има многих аутора, који су јако задовољни с оценом стручних листова и стручних људи, не желећи признања великих дневних листова. Велики Визмарк био је и тим задовољан да уједини Нвмачку и не мцелећи нл мишљење целе Езропе. Тако је и разборит писац задовољан признањем свога стручног круга, и не тежећи за признањем целога свега. Као у критици, тако владају и другим областима

литерарнога живота опаке неприлике, коЈе су јако шкодиле угледу целог литерарног покрета последњих година. Разуме се да има читав ред изузетака горе реченим правилима, али и овде као и свуда изузеци само потврђују правила. бвет. А. ПетровиИ. В1е пеие Б1С,ћ1ип§

6\1/2> .Ш

БЕЛ. ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ Изашле су из штампе : Песме Милете ЈакшиЋа. Штампарија Јована Радака. Цена? 0 овим дивним песмама проговорићемо доцније. За сац само препоручујемо ову лепу књижицу, лепу и по облику и по садржини, нашим читаоцима. Љубављу, роман од Поттечка преводс руског. Штампарија Милоша Великог Цена 0,60 дин. Овај је роман почео излазити у подлистку „Н. Одјека" а сад је оштампан у целини Ко је вољан да прочита паметну књигу у гво време кад су оне врло ретке, ми му је препоручујемо тим пре, што је врло јевтина. Развалина. новела из београдског живота од Милана Живкош&а, Штампарија Свет. Николића, Цена 1 динар. Ова је новела прештампана из „Листка" у „Нов. Днев. Листу". О њој ћемо доцније донети стручну оцену.

ПОСЛЕДЊИ лист Цоследњега броја у последњим данима последње године XIX века.

Драги Јанко, Ти си жедео да и ја спремим гаго год читаодима за аоследњи, Божићни број, и јасам се најзад и наканио да дам свој прилог, али не „Иозоритну Хронику" као што си тражио, него теби чеетитку. Тако ћете обоје по нешто добити : ти јоит неки рукопис, а они о којима обично пишем: што о њима нећу ништа писати. 11 њима је Божић ! А задржао сам баш последњи лист „Звезде" зато, што ћу ја, као и обично, с рукописом последњи сткћи, и ако сам са жељама први ; и зато, што, кад ти већ у н>ој коло водиш, ја могу бити само Притуцкало — Завршколо. А најглавнији је узрок врло интимне природе и рећићу га само теби у највећем поверењу : желим, да кад ко прочита ово моје писмо, па хтедне као „окренути други лисг", да то не може учииити — нема више ! Еолико сам ја жудио да једном окренемо други лист, па не даду. Онда, баш да ми га ни други не обрне. А кад већ једном дође време да