Zvezda

3 В Е 3 Д А

55

Кулин. Гле, погледај, Иво, ено она Станка сама иште три тисуће рушаија, остали су нриде уз њу. Кнез Жво. (Погледа и иотресе се ). Браћо моја, јаде мој ! Беже, видиш ли ове конаке и све добро уз њих. Сготине су година како су Каежевићи ту савили гнијездо; ту су се моји дједи и прадједи рађали и умирали ; свака је чивија у тијем конацима светиња за мене. Ево ти, беже, и тијех конака, твоји су. Ако си хтио да ме оголиш, оголио си ме; је л ! ти доста, беже ? Кулин. Е, видиш, тако се збори кад се хоће да збори. (Свом иандуру који је довео робље.) Дријеши то робље па издвој Станку. Другом не бих, ал' теби ево чиним. Триста и два роба откупио си а триста и трећи, ова Станка, остаје моја. Кабулиш ли ? Станка. (Одрешена ирилази Иву). Богом брате, дао си све што си имао; пусти и мене да ти помогнем. Ево ја дајем себе, нек само остало робље буде слободно. Кнез Иво. (Сганки ). Ах, сирото дете ! Не, не, сестро, нма Иво још. (.Вади сребрне ииштоље и нож из иојаса, отиасује и сабљу, коју најаре аољуби, иа све сиушта на Лурак). Беже, ти знаш шта вриједи оружје кнеза Ива Кнежевића; ево пењем цијепу. Кулин. (Задовољњо се смешка но не даје одговори, веИ окреЛуНи главу у страну броји бројанице). Кнез Иво. Ти ћутиш, беже, још ти је мало ? Па има Иво јошЈ (Скида /јечер.пе, јелек и силав, иа остаје само у кошуљи и