Zvezda

3 в е 3 д а

очако правилно и тачно да око не може спазити ни најмању промену у нианси боје неба Нагласили смо већ да СаГизЈиз узчма још и то, да је плаветнило нсба иллветнило арвогх реда. Међутим, како се лако може уверити испитивањем појаве Њутнових прстенова, овако је плаветнило в1,шч сиво, а не онако, какво је у ствари плаветнило неба. Ова теорија захтева још да је боја зракова зоре и сутона потпуно комплементарна плаветнилу неба. То пак, не стоји према радовима Е. Вгиске-а. Овај физичар изрично изјављује сумњу о узроку плаветнила неба, а боје сутона и зоре сматра као независне од нсбесног плаветнила с гледишта њихова постанка. На послетку V/. Зргјп§ обраћа пажњу на један Факат, који је добро познат оним испитивачима што су ишли у велике висине над земљом у балонима. У колико се већма иде у вис плаветнило неба све више и више губи свој беличасти тон. На висини од преко 4000 метара свод је небесни зчтв^речо илаве боје. У исто време смањује се стешн ислгризациуе светлостн (Тупс1а11). Изглсда, да се из паралелизма ових двеју појава може извести једини прави закључак, да узрок поларизације лежи у онрме што чини да небо добија бледу, беличасту боју, а не у ономе штј му причињава алаветиило. Ну немогућно је исказати ово категорички с тога, што је сам проблем неодређен : у долини се опажа нешто отворе није плаветнило, док се међу тим између посматрача и долине налази густ ваздушни слој, те се заједно с Туп<За11-ом може сложенијој реФлексији светчосних зракова придодати и најјача поларизација. За сада ћемо оставити на страну питање о томе која је од ове две сумње основанија, те ћемо саопштити једно оиажиње, које Ш. Зрг1п§ сматра као сасвим нозо. „Да би се могла разрешити горе помеиута неодређеност проблема, изгледа ми — вели V/. 3 р г 1 п § — да ваља овако поступити. Ако се поларизација сматра као узрок плаветнилу неба рефленсијом, онда се мора свакакз примити и то : да ћз се — спречавајући плаве зргкове помоћу какве материје тачно кзмплементарне боје — исто тако угасити поларисани дго светлости небесног свода. Ако би, на против, боја атмосфзре долазила од аисорације, онда спречавање пзаве светлости неће задржати поларизацију; ова би тада више зависила од рефчексије на ономе што чини белу б ју светлости неба Ну проучити ову појаву био би посао много слчженији, но што га имају иззесги ови редови. Ноларизација може