Zvezda

3 В Е 3 Д А

да „водена пара и течна вода упијају исту класу зракова, те се по томе може утврдити, да чиста вода има исту боју коју и водена пара." Он даље додаје још, да вероватно због водене паре и сама атмосфера изгледа у плавој боји, јер је опажено да и плаветнило небесног свода и удаљених планина на хоризонту, добија све загаситију боју са повећањем количине водене паре у ваздуху. Јамачно се опомињете, како је и наш покојнн друг Сћ. МопИ§пу*) констатовао приликом својих многобројних посматрања сцинтилације (треперење) звезда, да се плава боја јавља чешће и интензивније кад год је ваздух био влажнији. Најзад факат, да се плаветнило воде и ваздуха гаси једном истом материјом, свакако не говори противу каквог заједничког извора тога плаветнила. Ни сам кисеоник није безбојан. К. 0 1 5 2 е \у з к у**) вели, да течан кисеоник, ослобођен озона, има чисту плаву боју у дебљини од 30 милиметара. Обојеност је његова. скоро 50 пута јаснија него ли обојеност чисте воде, јер се ова почиње опажати тек преко 1500 милиметара дебљине. За то је и овај физичар поставио себи питање, да ли плаветнило неба не долази од кисеоника у ваздуху У вишим просторијама атмосфвре, тамо где су веома ретка органска избацивања са површине Земљине, ваздух садржи често, ако не и увек, озона и пероксида-водониковог. И ове су материје инаве. По 0 1 5 2 е 5 к ом***) течан озон је толико плав, да је слој од 2 милиметара скоро непровидан, а према резултатима Наи1е{еш11е-а и Сћаршз-а је озонислн кисеоник већ и на обичној температури алав у дебљини од 1 метра. И сам сам показго да и чист пероксид водоников има плаву боју, скоро два пута јачу од боје воде. Дакле не може се више сматрати да јз ваздух апсолутно безбојан. Осим тога, \У. N. НагПеу обраћа пажњу у своме рацу „0 границата Сунч вога спентра, о илавегн <лу неба и флуоресценцији озона " да су 1Луе1п§ и Оевдаг констатовали, дакисеоник ваздушни има ефективно врло јаку моћ упирања зракова великих таласких дужна (црвене, наранџасге, жуге). Он плаветнило неба при писује флуоресценцији атмосфзрских гасова, а нарочито пак кисе. оника и озона. Даље сматра, да ту има озона у довољној количини, да би могао, апспорпцијом, давати плаву боју атмосфери.

*) Ви11. <1е 1' Аса(1. гоу. (1е Ве1§1дие 3-е зепе I. VII. р. 304, 1834, **) Сћет1кег /еИипд (ЕереИопит) р. 66 1891. •••) М<та(8ћеАв. Ип' Сћет1е. 1. VIII. р. 69 8ВЕЗДА СВ. I, КЉ. I.