Zvezda

ЗВ13ДЛ

Још остаје да се испита, да ли светлосне појаве зоре и сутона не долазе од каквог контраста, према начину нашега виђења, По теорији С1аизш8-овој видели смо, да плаветнило неба и румен јутра и вечера имају један исти извор сматрзјући да је плаветнило резултат рефлексије а наранџасто руменило резултат чреламања сунчевих зракова у частицама водеие паре. Остављајући на страну извср илаветтла ваља се сада упитати, да ли се не би могло саставити какво ново тумачење сзетлосних прилика сутона и зоре. Одговор на ово питање налази се у резултату г. професора Саг1-а Вагиз-а, кош је добио истражујући податке 0 бојана кондензација вудчне алре у облацима.*) Овај је писац констатовао, да се на основу запажених боја може закључити, да ту има водене паре у облику бескрајно малих и бескрајно многобројних водених капљица, и да управо те боје дају неко мерило о самим димензијама појединих капљица. Он је посматрао млаз водене паре кроз цев од 60 сантиметара дужине, која је с обе стране затворена стакленим плочицама, а светлост је пролазила у правцу осоаине цеви. Главни резултат ових опажања може се у главном исказати, да кондензацуја водене чаре производи обојеност мутних средина. Према пречнику капљица прво се јавља светлост која варира између црвене и зелене боје. То су, у главном, боје интерференције вишега реда, које се јављају пошто величине капљица постану толике да се више не може наградити плаветнило првога реда. Кзд би, дакле, сунчеви зраци изјутра ила у вече, пролазили кроз слојеве ваздуха, који би у изо"иљу садржавали капљицз у величини између 0 00004 т т. и 00004 тт — они би се обојили. разноликим ниансама, али које не би имале нукакву сличност са алаветнилом неба. Те ниансе не би свакако ни биле комплементарне плаветнилу неба, као што би то требало бити по С1 а и з 1 и з-овој теорији. Дакле напомена Е. Вгиске-а о овој ствари није само обичан приговор. У осталом, познато је, да није баш тако ретка појава зеленчастог светљења у зору и у вече. Недавно је нарочито обратуо пажњу г. дс Маиђеи§е на изванредну појазу која је пратила излазак Сунца из Синаја и када је оно „у првој секунди свога појављивања' дало неки, као смарагд зелени, свеглосни зрак необично чист и јасан**).

*) Тћо оо 1 ог8 о С с1ош1у оопДепзаИоп. (Алпопоап те1оого1о»1оа1 Ј оигва! тагсћ 1893. Сотр1еа КопДиз (; СХХУИ. р 453 1897.