Zvezda
3 В Е 3 Д А
69
има у причању историје постанка једног друштва ? Вар ту има каквих необиччости ? И зар има и једнога међ читаоцима који није заснивао какво друштво или слушао о заснивању ? Друштво је већ било склопљено, чим је за ту идеју дознао Јаков; двојица су нашла четворицу, четворица још четворицу, док се удруштво нису умешале и госпође, а онда је већ лакше ишло. Безимени клуб добио је име, песник Ричард дао му је назив Књижевпички Савез и после те прве церемоније отиочео је рад . От иочео је рад; чудновато одиста, али баш се тим и разликовала ова установа од друштава, којима је граја неизоставно средство да се дође до циља — престанка друштвеног. Добротом свога пријатеља Евдарда Грота, који је написао чувено дело 0 вамаиру „добио сам прилику да, макар и за тренут, завирим у бесмртност и да, заједно с клубом осетим сву ону божанску чар, коју је муза снела с Парноса и Хеликона у ону уску и ниску собицу код Морског Корала, за коју нико, а не само Исусов Тома, не би поверовао, да може у себи одржати онолико идеја. * Грот је ушао први, ја за њим. Рекли смо добро вече, јер су већ гореле свеће, и одговорило нам се хладно, чисто књижевннчки добро вече ! При писању овог кратког извештаја први пут ми је пала мисао : кад сам већ лош приповедач, шго бар нисам добар сликар, те да оно, што не умем испричати, граФички представим. Ушли смо у омању собу, јако осветљену; светлост је поглавито падала на голе зидове, чији су јечини украс били: двоја врата, два прозора и слика великога Шекспира, сва имаовина књижевничког савеза. У соби је био сто, налик на велику ззграду, на једном је крају седео Он. (То ми је Грот шануо.) Џен Струџ у овом тренутку, у који и почиње ова прича, баш је одсекао приличан комад биФтека и понео га устима ; он је човек зашао у године ; по отпуштену трбуху и дебелу врату познаје се, на први поглед, да је књижевник, косе русе, кратке проседе браде и жмиравих очију. Она средовечна госпођа, с десне стране, наравно да му је жена, јер не седе близу једно уз друго. И с једне и с друге стране стола поређали се већ окупљени књижевници и књижевнице (опростите за ову инверсију) у похабану руху и замршене косе, поређали се по књижевничкој вредности, тако, да је у дну био један официр, кога је довео у овај круг чланчић о навикавању коња да се не плаше железнице.