Borba, Sep 16, 1966, page 10

о —–_—

млин трн "варира дан

рни зрчне =: = Зеу

пета а —

Страна 10,

Када ће се решити „случај ретк:

1266 ВОЦ |

Насеље за загребачке поплављенине има готово највише станарине у раду али и највише невоља са несолидно подигнутим грађевинама и комуналијама

Загреб, септембра

Већ неколико месеци тра, је тихи рат између бивших поплављеника грађана Новог Ретковца, и Стамбеног предузећа „Загреб“ и око стана. Стамбено предузеће тражи да се плате годину дана неубиране станарине, а Новоретковчани на све стране да се претходно стамбено предузеће, извођа чи и инвеститор – (Градска скупштина) побрину да У насељу буде све до — оног што се кроз станарине и ануитете плаћа. У ствари, Новоретковчани све нервоз није захтевају да се пред њих изађе са финансијском документацијом улагања У ово насеље где станују најсиромашнији становници Трња и Трешњевке, који,

· су због поплава оптерећени |

и високим кредитима, а са да би требало да плаћају понајскупље станарине у граду“

Један од првих корака на путу решења ових све озбиљнијих проблема било је формирање стручне комиси је Градске скупштине, која је прегледала део објеката и установила низ озбиљних недостатана у извођењу.

Најтеже стање комисија је констатовала код објека та загребачког „Дрвомонта“ и београдског „Спорта“. Гра ђЂевински материјал за два десетак „Дрвомонтових“ по родичних кућа већ годину дана стоји сложен или разба цан око темеља и пропада на киши. Како је ово предузеће у озбиљној кризим нема много изгледа да радо ве настави, напола пропале плоче шипореска биће про дате на лидитацији. "Београдско предузеће „Спорт“ израдило је трособ не станове који листом про кишњавају, а некима се и зидови већ распадају. Уза све то, „Спорт“ ништа не чини да заустави пропадање ових стотина милиона динара вредности. _

Попровљију се дотрајале згроде у Бору

Захтеви зборова бирача у Бору уродили су плодом, и предузеће за газдовање ста новима „Стандард“ пре пла нираног рока почело је хитну реализацију програма инвестиционог одржавања стамбених зграда.

Шест "екипа грађевинских радника и стручњака започеле су оправку зграда које су због запуштености готово потпуно пропале. Пр во се почело са оправкама кућа које се налазе у. најтежем стању и већ су завр шени радови на 57, а идућег месеца поправиће се

јотл 63 стамбене зграде. Ђ. В.

Озбиљне приговоре члано ви комисије изрекли су и на рачун винковачке „Спа чве“. Премда је ово предузеће приликом уговарања добило лиценцу за највише станова и најпогодније положаје, већ приликом поче тка радова одустало је од једног дела. А оно што је направљено, већ годину дана зјапи празно. недоврше но. Поред свих стручних прегледа и потписа, тек након што је ваљало доврши ти систем централног, греја ња ових станова, установи ло се да је неизводив средствима домаће индустрије. Предузеће је потражило ре шење у накнадно „насло-

њеним“ зиданим димњаци- |

ма, који на десетак сантиметара стрче поред монтаж

з Нове стамбене зграде у загребачкој општини Максимир

них дрвених зграда. Међутим, за овакво решење није затражено ни добијено одобрење. Слично је и код објеката ДИП „Огулина“, ко ји се прихватио да на истом систему грејања ради своје прилагођене објекте на темељима „Спачве“:

Узме ли се у обзир да објеката „Спорта“, „Спачве“ и „Огулина“ у насељу има стотинак, оправдано је већ месецима постављено питање: ко је одговоран за ова ко лоше инвестирана средства у непроверене пројекте и кога те залеђене мили

ренин јен иаианринр а ни Еј ' « ) +

На крају Валимнгтонове улљмце, тамо где точиње Улљмца 27. марта грађевинари, као ч обично када се нешто гради члм дограђуије подижу и“ дрвену ограду та тротоару Мада је тротоар, иначе ц овде врло шм~ ' рок 'веролатно преко 15 метара) — нема дово»т"о простора ти за пешаже ц, градитеље („Грађевинар“ из Ивањице). Јер онм су једноставно решили да га ограде, Као

јарде треба да погоде и по џепу2 ; ;

Комисија Градске скупштине успут је регистровала и друге проблеме који опту жују градитеље Новог Рет ковца. ;

У низ станова типа „Огу лин“,. „Јеловица“. (Шкофја Лока), „Леснина“ (Љубљана), „Дрвомонт“ не могу ни после годину дана од завршетка да се уселе станови јер нема канализације, Да буде горе, у неколико овак вих станова усељени су љу ди већ три месеца, а на акту о усељењу стоји и овакво нешто: „Забрањује се употреба клозета и канали

зације“. Осим тога цео низ радоза (јавна расвета, насипање

земље на блатиштима у на сељу, одводи сливних вода у канализацију, озелењава ње) који секроз станарину наплаћују — нису изведени

Станарина 3за двособни стан у Новом Ретковцу месечно износи до десет хиљада динара. а 1970. године стајаће 20.000. Упоређено са градом, где међутим, нема толиких издатака за комбиновани превоз аутобу сом и трамвајем од 45 мину та, новоретковачке станари не спадају у највише у гра ду, трајаће стотинак година (за неколико генерација), док се новоретковачке мон талоне „дрвенке“ већ сада распадају.

Заиста, пуно питања на која треба дати задовољава јући одговор.

Б. ХУТИНЕЦ

| седница Кзвр-

шног комитетџ

ЦК сн Црне Горе!

. Титоград, 15. септембра

У оквиру припрема. за шесту седницу централног коми тета Савеза комуниста Црне Горе, која ће се одржати 20. септембра, Извршни комитет пК СК Црне Горе, сумирао је и оценио на јучерашњој седници досадашњу – идејнополитичку активност у спровођењу ставова и закључака Брионске седнице.

На овој седници Извршни комитет је усвојио и политичке оцене и ставове о дефор мацијама и злоупотребама у досадашњем раду Службе жавне безбедности у Републици. При томе Комитет се ослањао на резултате рада и оцене општинских – комитета СК и на извештај републичке комисије. Овај докуменат као и извештај о раду Извршног комитета између две по следње седнице Централног комитета, биће такође разматран и на предстојећој седни ци Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе,

(Танјуг)

јој! ДВЕ АНЦИЈЕ СНИМАЊА _ САОБРАЋАЈА

Саобраћајни одсек Завода за стамбену и комунал ну делатност града припре ма још две акције снимања саобраћаја у граду.

Већ за десетак дана почиње акција анкетирња власника теретних возила на основу чега ће се утврдити правци кретања теретних возила и терета.

Крајем октобра почеће анкетирање грађана. Ова акција треба да да одговор на питање када се крећу главни пешачки токови —

такозване „линије жеља“ учесника у јавном градском саобраћају.

Вон.

БОЛЕСТ ПИТОМИХ ЗЕЧЕВА У ЗЕМУНУ ОПАСНА М ЗА ЉУДЕ!

Досада убијено

За последњих месец дана ветеринарски инспектори» Скупштине општине Зе мун убили су око 300 куни ћа у седам домаћинстава, због појаве заразне болести питомих зечева познате под именом миксоматоза. Инспектори су пронашли око 50 оболелих кунића али су морали да убију све јер је болест веома опасна. Миксоматоза је вирусно обољење, а преносе је инсекти тако да се веома брзо шири. Још није доказано, али постоје индиције да прелази и на људе и да у изузетним случајевима може да изазове слепило. Код заражених кунића бо лест се манифестује отоци ма око њушке, очију и ушију, а после извесног вре мена заражена животиња угине. |

Миксоматоза је ретка бо лест и у нашој земљи није је било већ неколико деце нија. Ветеринарска. инспек ција није успела да утврди како се зараза појавила у Земуну. Е

За последњих неколико дана. није забележен није-

дан нови случај обољења, али се претпоставља да 60

· ло дуго

ла,

ско 300 куница

лест није сасвим сузбијана. Велику тешкоћу у раду Ветеринарске инспекци је на спречавању ширења болести представља то што се не зна тачан број домаћинстава у Земуну која др же питоме зечеве.

Због свега овога замољени смо од шефа земунске ветеринарске _ инспекције др Драге Енгла да обавестимо грађане који имају куниће. Уколико власници кунића примете на својим животињама било какве отоке око њушке, очију или ушију треба најхитније да се јаве Ветеринарској инспекцији која се налази у Скупштини општине Земун, Трг победе 1.

М. т.

Дијалози у фабрици

ДА ЛИЈЕ НАЈБОЉ НАЈ НОЈИ НАЈВИШЕ ЗАРАЂУЈЕ

алитета

Брзо и добро: у одељењу конфекције зем

РАДНИН.

Шетак, 16. септембар 1966. ·

Занимљива аннета у земунсној фабрици »Истра« о награђивању и

У анкети коју је спровела у радној јединици Конфекције, земунске фабрике „Истра“, психолог Вера Марковић, добила је и један веома занимљив одговор, који је истовремено и мишљење и питање;

„Код нас се радник цени по томе колико је зарадио. Такве „раднице се Осмог марта, на дан фабрике, и похваљују. Трка за зарадом, у којој се не бирају средства, мора, да се одрази на квалитет. Речено је да се неће пропуштати. ни оне које раде брзо 'а лоше, ни оне које раде споро а добро, али се оне прве про пуштају.“

Суштина овог питања, које се на овај или онај начин поставља и другим фабрикама, могла би да се сажето формулише: „Да ли је најбољи радник, у радној јединици, погону, фабрици — онај који највише зарађује“

Одговор смо потражили тамо где је питање и постављено — у радној јединици Конфекције у земунској „Истри“,

Занимљиво је да се једна од похваљених, Милка Даниловић, шваља, слаже са мишљењем да они који највише зарађују нису увек најбољи радници:

— Има радница које гледају само на зараду, а запостављају квалитет. То је њихова политика...

— А ваша7

— Некад и не испуним норму, али дајем добар квалитет!

— Исплати ли вам се тог

-— Не. Али ми радимо за извоз. Квалитет је веома важан и он ће, пре или касније, морати да се боље плаћа.

— Зар сада не губи она радница чији је квалитет лош

— Губи, јер мора да дорађује. Изгледа ипак дасе тај губитак надокнађује нешто лошијим кКвалитетом. По мишљењу Милке Даниловић доста зависи и од норми које се одређују искуствено. Па, понекад, лах ши посао бива боље награђен него тежи.

-— Подједнако се плаћаи квалитетно израђена роба и она слабија...

То каже Роса Белановић, шваља.

— Каква је ваша данашња норма7

— 320 „паспулирања.“

— Ако урадите 360 квалитетно, шта добијете7

— Већу зараду.

— Ако урадите 360 нешто слабијег квалитета 2

— Добићу исто.

Обе раднице се слажу да онај ко ради лоше, примет но слабије, не може ипак да заради више од-оног ко ради брзо и добро. Али може онај који, на рачун брзине, ради нешто слабије. Оне сада приме исто, мада

НОНТАЖНЕ ГАРАНЕ ЗА „ФИЋУ“

У земунској Ваљасници лима изграђује се пробна серија монтажних таража за „заставу-150“ и „заставу-1300“. — Ради се и прототип гараже за веће аутомобиле. — Од нове године — монтажне блок-гараже

Првог октобра 50 власни ка возила „застава — 750“ и „застава => 1300“ из Зему на добиће монтажне „стано ве“ за своје аутомобиле. У

да је у питању приватно њивче. И оставе „ тролазницима сигурно не више од једног метра. простора — торед трамвајских шина. Догрдађује се више зграда, ч тараба је подугачка и стајаће овде вероватно вр-

Ретке су улице у Београду где нема оваквиж тараба (стари Београд ће изгледа још деценијама бити градилиште), а још ређи тротоари на којима нема аутомоби~

земунској Ваљаоници лима у току је израда прве проб не серије монтажних гаража, чији је прототип на не

давном испитивању п_зитив |

но оцењен. По завршетку пробне серије, у току октобра Ваља оница ће приступити изради велике серије како би подмирила захтеве свих до садашњих наручилаца чији број прелази стотину. Сери ја ће бити израђена за месец дана. . Према подацима које смо добили од инж. Лазара Зор кића, помоћника директора фабрике, за сада се гараже још: неће појавити у слободној продаји, већ могу да се наруче директно у Ваљаоници. Гараже су израђене од монтажних елемената, имају челичну конструкцију, а врата се отва рају на горе, Унутар објек та има довољно „места за смештај алата и за мање поправке. Гараже могу да се монтирају било где, али само ако је површина тла равна. Могу да се монтирају и демонтирају у року од десет минута до једног часа. што зависи од вештине Ваљаоница даје

"власника. упутство За монтирање уко лико власник жели да је

сам. монтира; међутим пре-,

лузеће ће оформити и спе

цијалну екипу која ће бесплатно монтирати гараже купцима који то желе. Гаража за „фићу“ стаје 230 хиљада старих динара, а за „заставу — 1300“ 270 хиља да.

До 15. октобра Ваљаоница треба да изради и прото тип монтажне гараже за ве ћа возила. Ова гаража биће израђена од истих елемената као и гараже за „фи ћу“ али ће бити знатно про странија тако да ће у њу моћи да се смести и „мерце дес“. Серијска производња ових гаража треба да почне вероватно око 1. новембра, али за сада још није утврђена малопродајна цена. Још једна новост за влас нике возила — Ваљаоница лима спрема пројекат тако званих блок-гаража које треба да се појаве на тржишту од нове године. Ове тараже су веома практичне и јефтиније од класич них гаража, а биће намењене већим насељима. Блок -тараже биће грађене у 06 лику шестоугаоника, Таквим начином градње уште ђује се у материјалу, јер бочна страна једне гараже служи и другој, а поред то га код оваквих гаража има више места за манипулаци ју приликом уласка и изласка “возила.

Једна блок-гаража имаће шест. монтажних гаража, а ва њу ће по жељи моћи да

се надовезују нове блок-га раже.

М. ТУРУДИЋ

купац у иностранству, неплаћа исто.

Боса Поповић, вођа смене у Конфекцији, рекла нам је да се управо припрема правилник о стимулисању _ квалитета, због слабости које су уочене. Она истиче да су и до сада, гледајући у целини, најбоље оне које зарађују. највише:

— Раднице које су

и брзо и квалитетно. И зарађују највише,

Тврдње да они који лошје раде зарађују више појавиле су се тек код по-

унске фабрике „Истра“

по- | г | хваљене Осмог марта раде |

следње велике серије за

извоз у којој је било више '

но обично. робе слабијег квалитета. Раднице су.у одговорима фабричком пси хологу, указале на пропусте: које треба уклонити да опет: Они који зарађују највише буду и најбољи радници. а 5

Раднице су се залагале да „свако на свој терет изврши све поправке“, „да се сва оштећења — плаћају“ (ако се не могу поправити), „да се не сакривају грешке појединаца, као што неки бригадири раде...“.

Да се најбоље награђују ови који раде и добро и брзо.

С. МАРИНКОВИЋ

С КРАЈА НА КРАЈ БЕОГРАДА

На Новом Београду само 90 занатских радњи

На Новом Београду има укупно 90 занатских радњи, од којих су 17 у друш твеном сектору, а 78 у при ватном. Поред овог, још 31 лице има дозволу за обављање занатске делатности, али њима је то споредно за нимање. Пошто су многе за натске радње смештене у престоријама увученим у солитере, па због тога грађани и не знају за њих, лист „Нови Београд“ ће у наредном броју објавити списак свих занатских рад њи и њихове адресе:

Међу малобројним занатско-услужним, радњама ко је су у друштвећом сектору. 8 се баве берберско-фри зерском делатношћу (преду зеће „Кошутњак“), 7 су У саставу занатско-услужног предузећа „Услуга“, а две су обућарске радње.

Интересатно је да и у Но вом Београду има занатских радњи У којима се оправљају „последњи изуми технике“ (електронске машине, телевизори), али има и радионица у којима се из трађују кожуси, прекрупљу ју житарице, обавља штукатерска делатност (обрада трсака за.плафон) и сличне. Близу двеста Земунаца предложено за одликовања Поводом 25. година Револуције Комисија за одлико вања Скупштине општиче Земун предложила је град ској комисији 197 Земунаца за одликовања. У Земуну су предлоге за одликовања давале радне организације, Савез бораца, и месне орга низације Социјалистичког савеза. Предложено је 298 грађана али је општинска комисија изабрала 197.

Јубиларна изложба Бранка Станковића

Синоћ је у Галерији Дома ЈНА у Београду отворена изложба слика Бранка Станковића којом је обележена тридесетогодишњица уметниковог рада. Шездесет платна прибављених за ову прилику од приватних власника, позајмљених из музеја и галерија, приказују уметни ков развојни пут који га је довео до поетичног сми сла за боју, израженог на свакој слици.

Станковић је завршио Уметничку школу 1986. године у Београду, и исте го дине имао своју прву само сталну изложбу, у Шапцу. До данас приредио је. 15 самосталних наступа, а учествовао је и на свим УЛУС-овим изложбама. На УЛУС-овој изложби 1966. године добио је награду за слику „Предео из Шумадије“. Изложба ће бити отворена до 2. октобра.

За десетак дана отвориће се „Гргеч“

За десетак дана отвориће се на Булевару револуције (преко пута Ташмајданског парка) нови ресторан „:Р7 геч“. Овај објекат. који (6 налази у саставу угоститељ ског предузећа „Три грозда“, смештен је у новој згра ди, на истом месту где Је некада био истоимени рес“ торан.

Нова продавница преду“ зећа „Антилоп“ У

| Обреновцу

_ Јуче је у Обреновцу 0780

рена нова продавница 007"

ће београдског трговинског

предузећа на велико „АТИ

лоп“, Продавница је снаб-

дегена мушком и женском

обућом: па а

па Рана

„„ФОЛНСВАГЕН“ БАДЕТЕО НД БИВОЛА

: Скопје, 15, септембра

| ла ауто-цуту Скопје—Б у -Беовд код села Табановца, око нон ара Од Скопја, си~ У У саобраћајној несреповређени држављани Са везне Републике Немачке БА из "Есена. Урлихт лемп и његов сапутник, ака

демски слика у В из, Есена, О-

ринг Франк. Повређени се 52

лазе у кумановској 60 Р а њихови животи су ван опе сности.

До несреће је дошло шЊе је „фолкеваген“. којим је па прављао _ Клемп, налетео > бивола који је прелазио ој ко пута. Приликом судара ла су се неколико пута врнула. (Танјуга)