Borba, Sep 16, 1966, page 9

Петак, 16, септембар 1966.

мом Ут МУ оу И ај ТК

| КУД · ПОЗОРИШТА У НОВОЈ СЕМ

И ПОТРЕСИ

отив

_ИЗБЕГНУТ

Тузла: Интеграциом Народног позоришта са пионироним сценама и одвајањем помоћни

олумби и радионица створене ансамблу изванредне перспективе, — Гостовања познатих

редитеља и оценографа. — Драгоцена помоћ предузећа

Ћопићева „Осма офанзива“ на сцени позоришта у Тузли

Тузла, септембра

УУ овогодишњу сезону тузланско позориште улази фи нансијски, кадровски и умет нички јаче него било кад за 15 година свога постојања. Што је то тако треба захвалити увођењу низа КОрисних новина у пословању и репертоарској политици, сарадњи са великим индустријским _ колективима и свесрдном разумевању 'Општинске скупштине која ни једног тренутка није жалила да пуним шакама издвоји паре за његове потребе. Избор представа и премије ра тако је постављен да од говара образовном узрасту и укусу“ различитих слојева публике што има необич но повољног одраза. на посе ту. Учињено је много и на стварању компактнот ансамбла који је под руковод ством ' истакнутих редитеља из Загреба и Београда дао и даје све од себе.

Да би се што више окре нусд' ка уметности“ ни лакше живео. финансијски; "колек=је донео „талуку да се помоћне стручне службе и радионице издвоје у самостални погон, позоришне занатлије моћи ће одсад да раде и за „трећа лица“ и сами стварају свој доходак. Учињено је и низ других за хвата да би се средило и по бољшало читаво пословање од којих је вредно бар чеколико забележити, На пример, интеграција са пионирским позориштем, утоварање представа са предузећима и суседним комунама, проширивање сцене и слично. лиона „старих динара

милион за пионирску сцену,

Тузланско позориште, У сваком погледу ојачано, отвориће сезону укључивањем у прославу дана ослобођења града — 2. октобра и то пре мијером Нушићеве .„Аутобиографије“, Затим следе Молијерова „Школа за жене“, драматизација романа „Бихорци“ Ћамила Сијарића, Огризовићева _ „Хасанагиница“, једна драма Јуџина О Нила и Гипсонова комедија „Двоје на клацкалици“ , Од ових осам премијера током овог лета припремљене су и увежбане три да би се добило у времену и репертоарски програм спровео по плацу. Ангажовани су углавном ре дитељи из Загреба и Београда: Александар Огњановић, Георгије Паро и Душан Михајловић, сценографи Зу ко Џумхур и Владислав Ла лицки. Ансамбл је потпуно исти као и протекле сезоне; јер је са садржајном екипом глумаца склопљен двогоди

ви (уРОВОр. за ;

Драме и комедије играће се у подједнаком броју али највише су заступљени пис ци који обрађују тематику из Босне, било из садашњости или прошлости (Сушић, Сијарић и Огризовић),

Низом спретних и“ добро организованих · подухвата ту зланско позориште избегло је потресе који су очекива ни после укидања среских извора финансирања. И не само то: створени су знатно бољи услови за живот и рад Из фонда за културу при Општинској скупштини добило је средства ол 104 ми-

МОЗАИК

МАРЛОВАЦ: Пронађен старословенски чамац

МОЗАИ

НИКШИЋ: Повећан број читалаца .

· Народна библиотека „Његош“ у Никшићу располаже данас са 23.000 књига, У првом полугођу ове године број читалаца и књига осетно се повећао, Уписано је 847 стал них чланова, а у читаоници је прочитано 17.612 комада књига, 1.824 часописа, и 3.319 новина, а ван читаонице 3.890 књига, Библиотека је пружила помоћ Дому синдиката Железаре у обнављању радничке библиотеке и набавила 150 књига и два ормана за сеоске књижнице. Пружена је и потпуна стручна помоћ у обнављању књижни-

це у Виру. Сл, БОШКОВИЋ

У Завичајном музеју у Карловцу завршени су радови на новој постави музејских збирки. У њима је представљено читаво Покупље, Жумберак и Кордун. Око 1.00) експоната изложених у 11 просторија приказује те регионе, од најстаријих геолошких ера до данашњих дана.

Веома интересантне су збирке у три просторије У приземљу музејске зграде, које приказују геологију (фосили, руде итд.), флору и фауну Покупља, Жумберкд м Кордуна. Фауну Покупља представљају, између осталог, веома ретке птице у нашим крајевима — црна рода и сребрна чапља — које су уловљене ове године у долини Купе. :

Поред преисторијских, римских и других предмета 0 подручја три региона, у археолошкој збирци музеја изложен је први пут и старословенски чамац, који је пронађен ове године крај Шишљавића (Покупље), Овај значајни налаз открио је један земљорадник дубоко у м9чварном земљишту,

У приземљу музејске зграде отворена је нова збирка која приказује историју Војне крајине и оснивање града Карловца (оружје, оруђе и други предмети),

На првом спрату музејске зграде налази се етнографска збирка са старим народним ношњама с подручја Кор

Карловац — зграда Музеја у

вих динара. Лукавац је, на пример, _ сам откупио 24 "представе! Бановићи су 0т-

и 21. лиона старих динара и 2!ми-

лион за пионирску сцену, Успешно је постављена ИНтеграција са дечјим позориштем. концентрисали су се у једну кућу и добили нове просторије, а у посебну згра ду издвојили су стручне слу жбе и радионице које саме стварају свој доходак и, до максимума користе капаците те. Финансијска ситуација би ће боља него икад раније и због чињенице да су сва већа предузећа из Тузле, Лукавца и Бановића откупила по неколико представа по це ни од 400,000 то 500.000 о-

ворили молеону покретну по зорницу која може ла поими поеко 600 гледалаца. Поједина индустријска насеља преуређују просторије ла би могли ортанизовати пригодна гостовања.

Н. СТАНИШИЋ

МЕЂУПАРОДНИ. СИМЛОЗИЈУМ. | .р

НЊИЕВНИНА

Марибор. 15, септембра Данас је у граду Штатенберг код Марибора почео трој| дневни међународни симпозијум књижевника. На овом симпозијуму који се одржава већ трећу годину у организапији мариборских књижевника поред југословенских учествују и књижевници из Корушке. Италије, Аустрије и Енглеске,

___БОРБА

у | на знањем и обдарена пе

ром, лута ових дана. траже ћи разумевање људи: због себе м друштва коме нуди способност, · амбиције и свих дванаест школских година препуних одлучним оценама — од трвог основње до дипломског рада у светозаревачкој гимназији...

Мирослав Николић, дете' села, без оца, са болесном, мајком м' братом У једној кући, оронула бедом жрај

своје постеље, обија праго-

ве и моли за тренутак људ ске бриге, за мало наде. Да му неко каже: лепо си саздао своју младост књигом, ове ти наше томоћи да доградили личност.

За узврат Мирослав њуди свој роман „Сенке“ и по следњи, „Сатутници“, којим је тожњео похвале про фесора, на дипломском исти ту у светозаревачкој 2имназији, Године младости Мирослав је проводио над књигама. Састављао поћи са. сванућем. Учио је и писао, , Низао тетице у коли, раз | мпилшљао о младости, о тре| нуцима живота који се гра бе на разне начине. Његов роман _ „Сенке“, аутобио= графски концитиран, изаз вао је дивљење професора, Дошао је други роман, „Са путници“, тсихолошка студија личности, у коме глав ни јунак Бранко живи за

лику од осталих личности, које граде све од живота,

едан шаленаш 1 _ без Чодршке

Младост једна, обогаће-

А оп, Мирослав, као ц ње #08 јунак Бранко, живи за један тренутак који би му показао да нам је стало до обдарености младих, до младих, вредних талената: Об, из скромности не асели да говори о себи. Ни да прича о мирису комада зежље свога деде у родном селу, 0 жуљевима од алпова, зноју када скупља неколико прегршти тшенице или,.. Не волц да говори, други то чине уместо њега, да је његова младост би Ла — књига, учење — за» бава. и. разонода, писање непроспавање ноћи.

И сада, тред вратима другог корака у живот, Ми рослав обија трагове да до бије стипендију. За неки дац га очекује пријемни испит на Правном факултету у Београду. Ако положи — шта опда. Без стипендци је Београд је туђ, стран једној младости, која се де встнаест година – спремала да књигом закорачи у наџку. Од куће помоћи готово никакве нема.

Пред великом дилемом су м отворене странице ро мама, његови главни јунаци, поствале ц награде за аитерарна остварења, признање средине у којој се Мирослав. Николић тпробијао до дамашљег дама,

Ођ се ипак нада. Не тра

| же ништа више него оно-

и, |

одређени тренутак, за | колико примају мно“

'несебично, без скрутула-

Борис ГОЛУБОВИЋ

ТРЕБА УПОЗВ

СА МАТЕРИЈАЛНОМ СТАЊЕМ ШКОЛСТВА

АТИ ЈАВНОСТ

— закључено на седници комисије Скушштине

Словеније која је распр

ављала о финансирању

И образевања

Љубљана, 15. септембра

Тлавна. замера ауторима | предлога закона 0 финансирању образовања изнета У лосадашњој јавној расправи, дошла је до изражаја и на данашњој седници Комисије Скупштине _ Словеније за школство, Чланови ове комисије су. као и просветни и лруги радници, оштро критиковали Извршно веће и Републички секретаријат за, про

Гевету и културу што 73 пред!

напот закона нису пали и потребне показатеље 0 сада» шњем и будућем материјално-финансијском стању школ ства у Републици, На седници је утврђено да су такви показатељи тек недавно припремљени, али нису стављени на располагање јавности већ само члановима комисије, посланицима и неким републичким функционеђима као материјал за интерну употребу

Члан Комисије Маријан Јен ко изразио је негодовање због оваквог начина приказивања и скривања података

и затражио да се они што пре објаве.

Франшка Стрмоле је рекла ла они који не дозвољавају објављивање“. и јавно разматрање предрачуна наступају У улози бирократа. За објављивање података о конкретним' ефектима предложених решења у преднацрту закона заузели су се и остали! члаНОРМИ комисије |

У расправи о суштинским питањима преднацрта закона о финансирању образовања већина чланова Комисије изласнила се за то да финансирање основног школства и надаље остаје у компетенцилама општина, пок би финансетрање _ средњих стручних школа преко образовних _зазедница У што већој мери требало да преузимају радне организације. а републичка заједница да задржи интервенцијску функцију у односу на основно и средње школство, ДВЕХИЉАДИТА

_ ФОЛНЛОРНОГ АНСАМБЛА УКОЛОК

Вечерас ће у дворани Коларчевог универзитета чланови ансамбла народних песама и игара „Коло“ приредити свој „јубиларни, двехиљадити концерт. За осамнаест година постојања (основан 1948) ансамбл је осим ве ликог броја концерата у земљи гостовао на пет континената упознајући људе из нај удаљенијих крајева с југосло венским фолклором и побуђујући интересовање за нашу земљу уопште,

Занимљиво је да ће на вечерашњем концерту учествовати и неколицина извођача који су у ансамблу од првих дана његовог оснивања.

ПОНОВО СЕ ОТВАРА »СПОМЕНЗБИРНА ПАВЛА БЕЉАНСНОГ«

Нови Сад, 15. септембра У Новом Саду ће ових дана бити поново отворена „Спо | мен-збирка Павла Бељан' ског“, која је због преуређе„ња зпраде била затворена го удину и по дана. У овој „Ан!тологији савременог српског | сликарства“ налази се око 200 | одабраних радова које је пре |девет година народу Војво| дине завештао овај познати | југословенски _ колекционар. Стална изложба биће до| цуњена сликарским и вајарским радовима који су се до сада налазили у депоу збирке. У камене зидове хола уграђени су барељефи — „Ста ри лов“ и „Велики лов“ Небојше Митрина и „Огрлица“ Сретена Стојановића, Касније ће бити отворена и меморијална дворана Павла | Бељанског, у којој ће се из ложити документација о његовом 50-годишњем колекци онарском раду. Ту ће се налазити и „Велика Иза“, рад хрватског сликара Влаха Буковца, настала 1882, године у Паризу, која је уметнику до нела светску афирмацију,

ОЛИСМЕЊАВАЊЕ ОДРАСЛИХ У СРЉИЈИ БЕЗ. ЗНАЧАЈНИЈИХ РЕЗУЛТАТА

Подаци анализирани у Ре публичком већу Савеза синдиката Србије показали су да је активност на описмењивању и даље трома и без значајних резултата. Сада, на по четку школске године, у синдикатима се поново указује на проблем неписмености, нарочито међу запосленима.

И поред низа _ закључака, препоруви и замтевасиндика "та и других организација и органа да. се. брже. искорењује неписменост, данас се констатује да само међу запосленима у привреди има око 60.000 неписмених док се уку“ пан број неписмених у Србији креће око 1,300.000 и једва |да се смањује.

Указује се да су по среди два, добро позната, извора неписмености — први, основну школу још не похађа сва дорасла деца, доста редовних ученика је не заврши, и други — обим и темпо описме њавања одраслих су незнатни. ј

„

Ху Ф чу т 9 Са једног гостовања, „Кола“ у Москви

ћожана, мечка културноуметничка ·

Пада прво жуто лишће, сомборско и јесење, широко као људска шака, раскошно, зрело и увело као и традиција златног града, креће културна и уметничка његова сезона, штампају се позивнице, плакате, програми, из галерија се, пред јесењим ветровима, повлачи летња устајалост, позориште ће и ове године дати близу двеста пред става, заједница, у лику Општинске скупштине, издваја сто осамдесет Милиона старих динара за културу сомборске комуне, и тако даље; и тако даље, а под сомборским сунцем, и под лишћем које лагано силази са древних дрвореда — | у |

једна мечка, именом Божана, стоји на задњим ногама, игра уз звуке даира, програмише, креира представу, оплођава динар сопственика, допуњава и умањује вековну сомборску културну атмосферу,

Је ли мечка Божана случајно, протекцијом, илегално, или законом изишла пред здање Градске куће, пред зграду Народног позоришта, ко је омогућио ту слику знану из наше реалистичке приповетке: мечка на ланцу, дамре свирају, гомила деце и омладипе около, тужни лик усправљена звериња у урбанизованом оквиру града7

Распитао се наш сомборски дописник Братислав Савовић, који нам јавља о мечки Божани и њеним продукцијама, и добио кратак одговор: у Општинској скупштини зваља платити таксу од (250 и 'оловима: двеста и педесет) старих динара, и онда шетај са мечком или без ње, са неким рулетом, или'неким 'верглом, чини зашта хоћеш, наплаћуј улазнице, забављај народ. Само плати таксу, по пропису.

У шта ли само пођу, где ли се само утроше тих 250 старих динара, кад иза њихова корисноносног еквивалента може да стоји једна ружна мечкарска продукција више ругло него непосредна штета, више легитимација извесног нашег стања него суштина проблема,

Одбијмо наплаћивање таксе за мечкарење по пропису, па макар, због тога, платили казну — по пропису.

у ; Љу џ

ВЛАДИЧИН ХАН: Синдинални клуб — културни | центар.

АЈДОВШЧИНА: Подигнута нова школа.

« #

МОЗАИК

дуна, Покупља и Жумберка. До ње је уређена збирка намештаја и цеховских. производа старог Карловца, а затим — збирка о почецима технике и индустрије у Карловцу. У тој збирци се чува и најстарији бицикл у нашој земљи. Конструисан је у радионици „Мишо“ у Маризу, 1868. године.

У две просторије су приказани раднички покрет, НОБ и послератна изградња у Карловцу иу његовој околини, У посебним витринама су изложене књиге и часописи, који се могу добити у музејској библиотеци,

Ј. ИВЕТАЦ

Синдикални клуб Фабрике полуцелулозе и хартије У Владичином Хану је већ неколико месеци једино место за културну разонодо радника Фабрике и многих грађана. У великој просторији пословно-стамбене зграде у цен тру града посетиоцима је сваког дана на располагању телевизијски и радио-програм, сва дневна и већи део недељне штампе, шах. и слично. Два пута недељно овде се

увече приређују омладинске игранке, С. ДОЈЧИНОВИЋ

Ових дана отворена је у школском центру Ајдовшчине нова осмогодишња школа која носи назив словеначког револуционара Бориса Кидрича. Школа је грађена У оквиру организоване акције коју спроводи Републички секретаријат за културу и просвету. Наиме, диљ је да се граде јефтини и квалитетни објекти са одговарајућом пе датошком функционалношћу. Ова школа је први дограђени објекат поменуте акције. Изграђена је за тодину дана. Вредност градње премашује три милиона нових динара. Школа има 15 савремено опремљених учионица, неколико кабинета, за практично извођење наставе, кухињу с трпезаријом, радионице за техничко образовање иу читав низ других просторија. У завршној фази биће дограђена и пространа фискултурна дворана. У нову школску зграду уселила се осмогодишња школа која је раније била смештена у две зграде. У једну од тих зграда убе: лила се Средња економска школа, а у другу Гимназије

у и. ШУЋУР

СПИНА; Аматери гостовали у Мађарсној

; УУ; оквиру прославе мађарског националног празника | — Дана устава — драмска секција Народног свеучилишта,

из села Чепина, недалеко од Осијека; пре неколико дана. гостовала је у Мађарској. О

МОЗАМИК.

МОЗАИК

% х

5 4 % 5 „рсеник и старе чипке“ на лесковачкој сцени

ЛЕСКОВАЦ: дубилеј Народног позоришта

Ове године Народно позориште у Лесковцу слави 70-тодишњицу од прве позоришне представе у граду. Почетак прославе обележиће се премијером · позоришног текста „Лесковчани у Паризу“ који поставља као гост Миодраг Гајић, редитељ из Ваљева, До краја сезоне ма-

· лобројни позоришни ансамбл, који има само 17 људи, из“ ·" вешће још седам премијера и на Пионирској сцени: две.

У јубиларној годишњици лесковачка публика ће имати прилике да види представе Народног позоришта из Београда, Српеког народног позоришта из Новог Сада; Позоришног театра из Скопја, затим позоришне ансамбле из Ниша, Сомбора, Крагујевца и других градова.

Поводом прославе 70 годишњице Народно позориште припрема издавање публикације. о развоју позоришне“ уметности у овом граду; а организоваће се и изложба о досадашњем раду. Позоришта.

ђ 2 В. ВЕЉКОВИЋ

Челински аматери песегили су два села, Салашту и ЛОЗНИЦА: Изломба слина у селима

Католу, недалеко од Печуја, У овим селима углавном сен = -

живе наши сународници Они су се мештанима ових села представили с драмом Велимира Суботића „Посади јабуке, сине чија је тематика из НОВ и живота војвођанских сељака,

_М. СТОЈИЛОВИЋ

Већ дуже времена Стрељачки дом из Лознице приређује сликарске изложбе-у граду и по селима, Ових дана отворене су у Лозничким школама изложбе репродукција најчувенијих светских мајстора пејсажа. После оби-

МОЗАИК МОЗАИК

ласка градских школа покретна изложба ће обићи све матичне основне школе у лозничкој и крупањекој оп-

штини, М. БАБИЋ

_БОР: Центар за ванредно студирање

При Радничком упиверзитету у Бору ове године први пут почеће рад центар За ванредно студирање на Правно-економском факултету из Ниша. Поред осталих који имају одговарајућу школску спрему, у центру се могу школовати и свршени ученици гимназије и економске школе уз потврду да су пријављени код завода за запошљавање и траже посао.

Такође су предузете мере да се у Бору отвори и одељење Више управне школе из Ниша за редовно студира-

ње које ће имати најмање 30 полазника. 6 - Ч. НИКОЛИЋ

ПТУЈ: Музеј домаће радиности |.

Ових. дана у старом граду Птују отворен је Музеј домаће радиности, Отварањем Музеја домаће радиности, а нарочито чипкастих радова и везова. овај град је добио још једну изванредно привлачну атракцију за стране туристе. У Музеју посебну пажњу привлачи велики број уметничких ручних радова. Грађани Птуја тврде да се мало који град у Словенији може похвалити својом бога. том историјском прошлошћу као њихево место,

М, РАДОЈИЧИЋ

НИШ: Нњига о граду

Ових дана изашла је из штампе _ фото-монографија Ниша у издању „Туристичке штампе“ из Београда и Туристичког савеза општине Ниш, Ова значајна књига, за којом се одавно осећала потреба, веома је ухусно опремљена у џмепном формату и штампана је, осим на српоко-

хрватском, још на немачком, енглеском, француском и руском језику. У

Пригодан текст. о прошлости и садашњости Ниша при редио је у веома занимљивом стилу одличан познавалац овог града Иван Вучковић. Књига је илустрована, ба, не“ колико десетина успелих Ффотеграфија, које дочаравају важније догађаје из далеке и блиске прошлости града као и његове улице, тргове и његове људе у фабрикама, школама, на спортским теренима,

С. ЈОВАНОВИЋ