Borba, Sep 16, 1966, page 8

а ———————

дни а

пи

а ние о ит и

Страна 8. фининиатоиоасиасли наноса адиа БО РБА

СЕДНИЦА САВЕЗНОГ ИЗВРШНОГ ВЕЋА

РАЗМОТРЕНЕ ДАЉЕ МЕРЕ

ЗАШТИТЕ НАШИХ ПРЕДСТАВНИКА

И ГРАЂАНА У

СР НЕМАЧКОЈ

Прихваћен извештај о званичној посети францу-

ског министра иностраних п ва, — Расправ-

љано и о начину финансирања установа које су основали савезни органи.

ши Савезно извр сиве, на прекјучерашњој топодневној седници под председништвом Петра Стамболића, разматрало је ситуацију У односима Југославије и Савезне Републике Немачке, нисталу после најновијих терористичких акција у Са везној Републици Немачкој против званичних представ ника и грађана СФРЈ, Р83матране су даље мере у циљу заштите званичних пред ставника и грађана Јутосла вије у Савезној Републици Немачкој.

Савезно извршно веће се упознало и са информацијом Државног секретаријата за иностране послове о проблемима који ће се разматрати на овотодишњем 2!. заседању Генералне ску пштине Уједињених нација. Веће је одобрило предложене ставове, који су у основи усмерени на актини рање Уједињених нација у доприносу напорима на изналажењу решења за посто јеће међународне проблеме, са циљем да се превазиђу основне тешкоће у међународним односима.

Савезно извршно веће са слушало је и прихватило извештај државног секрета ра за иностране послове Марка Никезића о званичној посети француског министра иностраних послова , Кув де Мирвила нашој зе- | мљи и разговорима који су том приликом вођени.

стојећих царина, и посебни прелевмани. Како се истиче у информацији, примена прелевмана рефлектује ште

тне последице не само на

произвођаче и извознике,

већ и на — од обостране ко ристи — стабилну дугороч=

нију реализацију извоза го веђег меса, као и укупне

робне размене.

Поред тога, разматране су и

информације о раду, положа-

ју, статусу и начину финан-|у

сирања установа које су о-

сновали савезни органи. Зау-

зето је начелно становиште да се у принципу финансира ју само оне делатности и 38даци за које су по природи "свога пословања најнепосред није заинтересовани савезни органи и институције. Потреб на средства распоређивала би се из буџета мепосредно заинтересованим савезним орга нима и институцијама, који би на основу својих средњорочних планова склапали у“ говоре с појединим институ“ тима и установама.

" Такође је одлучено да се посебно размотре могућности за превођење већег броја установа које су основали са везни органи у статус осталих установа, Како у погледу стицања дохотка такои у погледу односа органа друштвено-политичких — заједница према овим установама, Фе+ дерација би задржала право оснивача и друга права одређена законом само. према у“ становама које врше послове савезних органа или делатно сти од интереса за остварива ње уставом утврђених задата

| ка федерације.

Савезно извршно веће усво јило је Нацрт закона о упо+ треби и заштити знака и назива Црвеног крста, који ће доставити одговарајућим скупштинским органима на разматрање, Веће је одбило захтев упра ве аеродрома „Сплит“ за ос лобађање од плаћања царине за увезену опрему.

(Танјуг)

ЗАВРШЕНА РЕВИЗИЈА РЕШЕЊА О БАЊСКОМ ЛЕЧЕЊУ У СРБИЈИ

ци који имају решење биће позвани у бању

Врњачка Бање, 15. септембра

Комунални заводи за со“ цијално осигурање у Срби“! ји обавестили су бањска и климатска лечилишта да је завршена ревизија свих предмета који су били у поступку у време доноше+ ња закона о укидању бањ“ ског и климатског лечења на терет социјалног осигурања. Према непотпуним подацима, оваквих решења Србији било је преко 30.000. Чим је Закон објављен, комунални заводи су затражили да им лечилишта врате већи број предмета ради накнадне ревизије. у

Међу социјалним осигураницима је завладала паника јер су очекивали да ће, приликом накнадне ревизије изгубити већ стечено право о коришћењу бањ ског лечења. То су очекивала и бањска лечилишта која су За све те осигурачике већ имала обезбеђен смештај. •

Накнадним ревизијама у комуналним заводима установљено је, међутим, да је свим осигураницима, који су примили решења неопходно бањско или климатско лечење, Предмети су ових дана враћени у све бање које имају специјалистичке стационаре. Врњачка бања, на пример, добила је после накнадне ревизије 13.995 предмета. Матарушка бања и Нишка бања по 2.000, а Соко бања око 4.000 предмета.

У управама ових лечилишта кажу да ће сви социјални осигураници, чија су решења прошла кроз накнадну ревизију. до краја године бити позвани на лечење. (Танјут)

ПРЕДЛОГ ЗА ИЗМЕНУ У НОВЧАНО-НРЕДИТНОМ СИСТЕМУ

ПОСЛОВНИЈЕ КРЕДИТИРАЊЕ ПРИВРЕДЕ

Банке ће самосталније одобравати кредите радним организацијама. За 10 одсто смањена обавезна резерва пословних банака. — Прописаће се максимални део кредита који банке могу да пласирају у једној при-

Почетком новембра. ове године, како је речено на јучерашњој седници Савета југословенских банака којој је председавао Никола Миљанић, могу се у нов чано-кредитном систему очекивати радикалне |

не. Пословним банкама 0могућиће се да много самосталније и еластичније него досад одобравају кредите привредним организацијама, док ће се Народна бан Ка углавном старати да укупни обим кредита не пређе одређену границу. Зато ће бити прописани услови под којима се заснивају пословни односи банака и пре дузећа. Општим прописом захтеваће се само услов кре дитне способности привредних организација и то да повећани обим активности покрију трајним обртним средствима из извора који се могу користити за инве- | стиције. |

Пословне банке, према из менама у кредитном систему које предлаже Народна | банка, долазиле би до еммсионих средстава за кредитирање привреде првенстве но реесконтом меница и роб, них докумената. Такав кре- | дит од Народне банке пословне банке би уживале по каматној стопи од 6 одсто. док би на остале кредите плаћале камату од 7

вредној организацији

одсто. Привредним организацијама, како се предлаже пословне банке би одобравале кредите по стопи коју саме одређују, али не вишој од 8 одсто.

Међу новинама, које се предвиђају у регулисању односа између Народне бан ке и пословних банака, је и ограничење обима кредита који се може одобрити једној радној организацији, Сада има случајева да послозка банка практично по стоји само ради једне фабрике, у коју је пласирала и до 90 одсто укупних краткорочних кредита којима располаже, Појава фи нансијских тешкоћа у таквој фабрици могла би да угрози кредитора и сва мања предузећа која послују с истом банком, па ће се зато прописати максимални. дед кредита који банке могу пласирати у једној привредној организацији, Ово је један од инструмената ко ји ће деловати на сужавање мреже банака, на детериторијализацију њиховог пословања и јачање еко-

номских критеријума у 0-,

добравању кредита привре ди.

У моменту прелаза на но ви кредитни систем предвиђа се смањење процента средстава која пословне бан ке' држе као обавезну ре-

РИБА

УМЕСТО

Затреб, 15, септембра | да зна прави разлог због че-

пада У алјане авионској ли- |га је дошло до овог неугодног и Београд — Загреб — Ци | неспоразума. Није ли чудно-

рих, је 12, овог месеца. на загребачком аеродрому путника, међу којим

да отпутује на састанак Техничке комисије УЕФА, је члан недавно постао,

Покушали смо да сазнамо прави разлог због чега је дошло до неспоразума и препирки на аеродрому.

каравела ЈАТ оставила | вато да су путници који су пу

товали из Београда за Цирих

неколико | сели на своја места. да би

У а је био | већ . " и Рајко Митић, који је морао | за после 45 минута лета, ра

нечије немарности, своја седишта морали да препусте

чији | лругом, без обзира на то што

је међу њима било људи «ко ји су имали неолложне пословне састанке, а везе с Цирихом више није било.

Ни шеф загребачке послов-

— Поступили смо према пра | Нице ЈАТ није 6 у је био н вилу. Нисмо могли да укр | кретнији од ових а та

цамо већи број оног које може да прими а-

вион. Букинг

нам је коначан број и попис путника — кажу на аеродЕоМу. служба дала,да ће дати тачне

путника од| ако је дан пре тога обећао да

ће испитати читав случај и

Бије. информа-

— Због сигурности саобраћаја и недозвољене тежине

Тако. као по обичају кад се морали смо да одбијемо не-~

тражи кривица — пребацивали су нас с телефона ма те лефон, ол службе ло служће

колико путника, Те је било све ттто се могло чути и од шефа постзанице

али нико није знао или хтео! ЈАТ, иако он не одбија мо-

зерву у Народној банци. Обавезна резерва је сада ви-

| сока и износи 35 одсто, па.

"се предлаже да буде сма- | | њена на 25 одсто, уз могућност да део ових резерви пословне банке користе за одобравање кредита осталим банкама и за неке друге сврхе,

На седници је истакнуто да не треба очекивати да ће смањење обавезне резерве |и друге измене у кредитном | систему довести до било какве експанзије кредита. Емисиона политика Народне бавке усмерена је на очување куповне снаге динара у земљи и иностранству. И досадашња (ограничења на томе подручју дала су добре резултате. Краткоронни кредити су крајем августа били већи само за један одсто него почетком године, а новчана маса, упр- | кос повећању обима новчаних трансакција за 30 од- | сто порасла је у овом пе риоду свега за пет одсто,

У систему кредитирања становништва не предлаже се одступање од садашњет режима, у коме; се могу“, ћност одобравања потрошач ких кредита повезује са висином улога на штедњу К0је прикупљају пословне бан ке,

· (Танјуг)

ПУТНИКА

Зашто су из Јатове „Каравеле“ скинути путници за Лондон

гућност да кривицу оноси бу“ кинг служба,

Углавном, правог кривца нисмо могли пронаћи, иако постоји. Путници ће добити "обештећење, али не и прави одговор зашто су остали на аеродрому „Загреб“. са уредно "резеовисаним картама у руци. Да ли због недозвољене тежине, или због немарности административног особља. или зато што је наводно требало пронаћи место хитној пошиљци морске рибе. ;

У. КОВАЧЕВИЋ

СКОПЈЕ. — На јучерашњем саветовању у Републичкој привредној комори _ са представницима скопског Универзитета и Републичког секретаријата за образовање, науку и културу констатова40 је да привреда Македоније вије у стању да прихвати све завршене студенте не Ких факултета, а нарочито | шумарског, . ; |

(

сви осигурани-|

"тазити,

Од туризмо

__ долара:

За првих осам месеци ове године девизни прилив већи за 63 одсто у поређењу са истим перио-

дом прошле године, —

У нашу земљу је ушло

око 12 милиона странаца

Загреб, 15. септембра

У осам месеци ове године девизни прилив од тури стичког промета странаца већи је за 63 одсто, Нето у истом раздобљу прошле године. Истовремено је прода но домаће робе 50 одсто ви ше за страна средства плаћања. На основу овог порг ста може се очекивати да ће д ) крј тодине туризам донети најмање 140 до 150 милиона долара. Према изја _ инспекције, о-

ци треба додати двадесетак милиона остварених у „приватном клирингу“., 0сим тога. десетине хиљада туриста бораве у дивљим камповима, што је, заједно са непословним постављањем трговинских радних организација, умањило девизни прилив.

— Да смо сви радили боље, пословније могли, смо већ ове године да се приближимо промету од 200 ми лиона долара — рекао је данас Јоже Брилеј, председник Савезног комитета за туризам и члан СИВ у разговору са новинарима на загребачком Велесајму.

Прва година привредне реформе уједно је досад најуспешнија за туристичку привреду: Осим привред них инструмената, „буму“ је придонела и политика отворених граница. Транзитни и излетнички туризам досегли су велике раз мере. Године 1963. у нашу земљу је ушло у првих осам месеци 2,5 милионе странаца, а ове године 12 милиона. До краја године

ће бити како се очекује, укупно око 15 милиона стра них туриста, Само моторних возила у овој години ући ће око пет милиона.

Поститнути резултати де мантују — рекао је Брилеј — констатације да је „у на шем туризму све црно осим мора“. Низ година запостављен, туризам је иструментима реформе став љен у равноправан положај с осталом привредом; законом о девизном пословању туристичким привред ним организацијама оставља се 20 до 60 одсто остварених девиза с којима оне слободно располажу. Могу их продавати банкама и привредним _организацијама заинтересираним за де» визе, а које су у стању да дају туристичкој привреди динирске кредите. Девизама од продаје услуга могу се отплаћивати инострани кредити,

И ове године манифестовале су се већ познате сла бости које штете туристичком реномеу Југославије рекао је Брилеј. Водећи по

тра шта буде“. поједини хо тели су вишеструко продавали смештајне копаци« тете. Жалбе странаца због овога су многобројне. Гости се туже да су резервисали и платили хотелске собе, а смештени су, често без објашњења и извињења у приватне собе, далеко од хотела и плаже. Страни посетиоци се жале да не добијају одговоре на писма, чак и када плате одговор,

И. НЕЈАШМИЋ

__ОШИШАЛИ УЧЕНИКЕ ДА БИ БОЉЕ УЧИЛИ

Необични педагошки методи руководилаца лесковачког „Машинотекса“. — Неуспеле интервенције Општинске скупштине и Комитета омладине. — Иако су и прошле године имали косу, ученици „Машинотекса“ били су међу најбољим ђацима школе ученика у привреди

Никаква убеђивања 'Нни|их да је ова мера оштра и

интервенције надлежних органа Скупштине општине и Општинског комитета Савеза омладине у Лесковцу нису помогли, Сви ученици у привреди, 30 младића Који изучавају занат у лесковачком предузећу за производњу текстилних машина „Машинотекс“ морали су да се ошишају. Да то ни+ су учинили питање да ли би прекорачили праг фабрике. Одлука Душана Сте фановића, директора, Бранка Поповића, техничког руководиоца и Бранка Срећковића, кадровика. била је неопозива. Младићи су мо» рали да се ошишају, како се то каже, до голе коже. Најдан Радосављевић. ре ферент за рад и радне односе Скупштине општине Лесковац рекао. нам је да је пре неколико дана у његову канцеларију дошло двадесетак уредних дечака из предузећа „Машинотекс“. Жалили су се на одлуку која их обавезује да се ошишају. Питали су да ли је морају поштовати. О одлуци која је и: мене изненадила, разговарао сам одмах са директором Стефановићем и кадровиком Срећковићем, каже Радосављевић, Међутим, одговорили су ми да неће трпети „битле фризуре“ и да одлуку неће поПосле тога младићи су отишли у Општински комитет Савеза омладине, а друга група у Општинско синдикално веће, тражећи да

'|се одлука повуче. Предраг

Димитријевић, члан Секретаријата Општинског комитета Савеза омладине Лесковца истог је дана разговарао са директором и осталим руководиоцима „Машинотекса“ упозоравајући

неправедна. Одговорили су ми — каже Димитријевић да неће от ступити од спровођења одлуке о шишању ученика, правдајући се да су учени'ци неуредни, да закашњавају на посао. Исто тако до дали су да ће деца кад су без косе имати више вре+ мена да уче, неће излазити у шетњу и биоскоп, не ће се „мангупирати“ и да ће ова мера допринети учвршћењу дисциплине, Иначе сви: ученици „Машинотекса“ су прошле године (и тада су имали косу) били међу најбољима у школи ученика у привреди у Лесковцу и служили осталима за пример. В,В.

ДИРЕНТОР »ТОМОСА« ПОДНЕО ОСТАВНУ

Директор и председник Управног одбора поднели су оставке после критике да се споро спроводе одлуке самоуправних органа

Љубљана, 15. септембра Генерални директор фабрике моторних возила „Томос“ из Копра Миран Маринић и председник управног одбора Станко Равникар: поднели су оставке које ће раднички савет разматрати идуће недеље.

У колективу „Томоса“ вођене су последње време жи ве дискусије о самоуправним односима, Том приликом изнета су критичка мишљења на рачун спорости примене одлука самоуправних ортана и њиховог 380билажења што је изазвало незадовољство како код радн "тако и код чланова радничког савета и управног одбора. (Танјуг)

литику „ухвати данас, а су | тежњом да се.и у овој обла-

Пођодом писања пи пођећању 4' Среском одбору С

На седници одржаној 9. сеп тембра ове године Извршни одбор Главног одбора ССРН БиХ разматрао је, поред 0сталог, м начин писања неких листова о награђивању и повећању личних доходака у Социјалистичком савезу У Босни и Херцеговини. Као што је познато поводом одлуке Извршног одбора Среског одбора ССРН Сарајево да се запосленим у среском одбор“ повећају лични дохоци За 5 одсто ретроактивно од 1. августа 1965. године објављени су написи у „Борби“, „Политици“, „Вечерњим ново стима“, „Вечерњим новинама“ (Сарајево), „Ослобођењу“ (пренет извештај „Танјуга“) и „Економској политици“.

С обзиром да се у већини написа оперише са неистинама и полуистинама и да су до писници „Борбе“, „Политике“ и „Танјуга“ одбили да присуствују поменутој седници, Из вршни одбор је одлучио да чланство ССРН и јавност 0бавести о овој ствари.

Извршни одбор сматра да је корисно и потребно да се проблем награђивања у дру“ штвено-политичким организацијама јавно разматра У штампи 'и на други начин с

"сти што доследније реализу-

је принцип расподеле према раду. Мећутим, неприхватљи во је да се о томе као и о било ком другом друштвеном питању пише на основу непроверених информација и неистина и уз то очигледно тенденциозно.

С тим у вези потребно је указати нарочито на следеће делове поменутих написа:

Дописник „Танјуга“ известио је да су лични дохоци у Среском одбору ССРН Сарајево повећани 25 одсто, али није речено да је то укупно повећање од увођења привредне реформе до данас, а не ново повећање у том из носу, а дописник „Борбе“ је проценат повећања примања запослених у Главном одбору подигао на 33 одсто. Није по+ знато из којег извора је узет овај нетачан податак. У ства ри, укупно повећање личних доходака у органима Социјалистичког савеза радног на рода у Босни и Херцеговини од реформе до сада износи 25 одсто. Занимљиво је да се у тим написима не помиње чињеница да су лични дохо+ ци свих запослених у Босни

Напомена

Пишући о повећању плата запосленим у Среском одбору ССРН Сарајево желели смо да само укажемо на чињеницу да је систем награђи вања у друштвено-политичким организацијама превазиђен па представља анахронизам који у извесној мери ограничава и спутава деловање ових организација. Са оваквим закључком, видимо из саопштења Извршног одбора ССРН БИХ, слаже се и овај форум.

Међутим, У саопштењу Из вршног одбора о писању о овом проблему наводи се, како су новинари своје информације писали на основу „непроверених информа+ ција и неистина и уз то 0" чигледно тенденциозно“,. То, међутим, Не одговара истини. Извор информација била је одлука Среског одбора ССРН Сарајево у којој смо као _ неуобичајено запазили „Ретрсактивно с повећање" и то, за више од годину дана уназад, затим узимање функ ционалнот додатка као основе повећања и заокруживања примања али на виши износ, Поред тога кКонсултовали смо једног члана секре таријата _ Извршног одбора Главног одбора ССРН БиХ (председник и секфетар нису били у Сарајеву), једног политичког радника, председника једног општинског одбора ССРН, једног члана извршног одбора ореског одбора ОСРН Сарајево, материјале Шестог конгреса ССРН

БиХ (извештај Главног одбора Социјалистичког савеза) и пој е стручњаке у

републичким институцијама,

На основу поменуте одлуке и разговора, стекли смо утисак да је питање зако= нитости, односно уставности овакве одлуке још увек отворено тим пре што ни сами форуми који су /је донели нису убеђени да је она у складу с Уставом (Устав

_ Петак, 16. септембар 1966,

и у првом полу у односу на прте прошле горосеку за

и Херцеговин годишту ове, во полугодиш дине повећани У П

сто. . КА основу извештаја допи

сника из Сарајева Ји би“ је у наслову Јаке неистина да председник 5ештинског одбора ССРН У имања него ници Има већа пр а директор Жељезаре, 8 У пе пису стоји произвољна ДРЕА ња да. већина политич“ КЕ функционера у Сарајеву мма веће личне дохотке | 5 генерални директор „Енерго"инвеста“. Слична тврдња с8" држана је м у напису објав= љеном у „Политици“. У реии би“ је такође наведено кун Извршног _ одбора Среског одбора Социјалистич ког савеза Сарајева приликом доношења одлуке 0 повећању личних доходака од 1 присутних било „9 функцџионера и политичких радника У бреском одбору, КОЈИ СУ били замнтеђесовами за повећање плата“. У ствари у сребг ком одбору ради укупно 5 по литичких радника, од којих су. 4 присуствовала седници.

Није ни чудно што на основу таквих неистина „Економска политика“ извлачи ве ома крумне закључке економ ског, политичког и моралног карактера. ,

Не може се отети утиску да се у поменутим написима намерно заборавило да каже да су идентичне одлуке раније донела представничка и политичка тела у средерапији и Републици и да се награђивање у Социјалистичком са везу врши На истим принципима Као и у представничким телима и у другим дру“ штвено-политичким организапијама. Поменути написи оптерећени су још им неким произвољним подаџима и тврдњама, на пример, о броју професионалних политичких радника у Социјалистичком савезу, 0 наводном реаговању јавности у Сарајеву на одлуку о повећању примања пре него што су било какве информације о тој одлуџи објављене м др.

Извршни одбор сматра дам 0 овим као им о свим другим лимштвеним питањима треба писати и расправљати објек тивно и истинито.

Сарајево, септембра Извршни одбор Главног одбора ССРН

Босне. и Херцеговине.

дописника

СФРЈ БиХ

члан 154 и Устав СР члан 217 „прописи и други општи акти не могу имати повратно дејство“).

Позивање на праксу виших органа и представничких тела сматрамо да није на месту, јер у Статуту Социјалистичког савеза. члану 1 пише, да се „односи између ортанизација и Конференција Социјалистичкот савеза ужих и ширих друштвено-политичких заједница. заснивају на начелима самосталности и међусобне повезаности на остваривању заједничких задатака. . .“ Према томе све организације и њихови руководећи органи самостални су у 'свом раду, што логично произилази из чињенице да у социјалистичком _ савезу нема виших и нижих организација, За нас је неприхватљиво мишљење изражено на седници Изврштнот одбора Срескот одбора ССРН Сарајево Како они не могу „бити већи католици од папе“, или „ла би супродстављање иден тичној одлуци вишег форума била демагогија“,

На крају желимо указати на постојање нетачних тврд

А # ј, 7: 72 А И

И БОРАЧНА ПЕНЗИЈА

ПИТАЊЕ: Рајко Живковић, Книн, Душана Дамјановића 8. Мој брат је учесник НОР од 1. Х 1943. до 5. Х 1946. гтодине. До 1947. године радио је на терену, а од тада до 1954. године био је члан сељачке радне задруге, Може ли остварити право на старо-

о наћрађибању џичнит доходака у

СРН Сара јеђа

А ЈИ

њи у објашњењу Извршној одбора главног одбора.

1. — Ниједан од дописни. ка Није јавио да су лични дохоци повећани у Среском одбору ССРН за 25 одсто

2. — Тврдња Како у ор. ганима ССРН БиХ нигде није повећан лични доходак ву шше од 20 одсто не одговара истини. _ Општински — одбор ССРН _ Сарајево _ Центар, рецимо. поред 7 оде сто повећао је _ плате за још 8 одсто почев од 1. јануара ове године, пози. вајући се на друштвени план, Међутим, овогодишње смернице друштвеног плана указују да се повећање при. мања из буџета треба ускладити са. повећањем произвој ње и продуктивности (пос. ледњи подаци говоре да је производња у ВИХ повећа. на овега за 2,6,одсто Или 64 мање од предвиђања).

3. — Није такође тачна тврдња „да су ДОПИСНИЦИ намерно заборавили да Кажу да су идентичне одлуке до» нела _ ранија представничка тела у федерацији и репуб. лици“. Пошто је већ у пр. вим написима указано да по следња оллука Извршног од бора среског одбора ССРН Сарајева није усамљена, од» носно па је идентична одлуци _ секретаријата Извршног“ одбора Главног одбора ССРН БиХ од 7. јула ове године,

4. — Подаци о броју про« фесионалвих радника у Социјалистичком _ савезу БиХ нису „произвољни“, како се тврди, него су узети из из вештаја Тлавног одбора ССРН ·БиХ поднесеном на шестом Конгресу који: је о држан почетком ове године

Треба напоменути да јео свему овом у неким оргањ, зацијама ССРН још раниј било. говора, Неслагање а начином награђивања реш. мо. било је испољено и на седници Извршног одбора 0п штинског одбора ССРН Зе. нице још у јануару ове го дине приликом дискусије о функционалном додатку 3а председника. Том приликом Изетишни одбор је оллузно захтевао: да се писмом „Глав ном опбору изрази неслага“ ње са „оваквим принципом награђивања професионалног калра у Сопијалистичком са везу и да се енергично тра“ жи решавање овог питањау складу са принципима награђивања у привреди;и другим делатностима“.

Судећи по начину“ реаговања на прве јавне критике садашње праксе награђивање у друштвено политичким организацијама може се зак

ључити да се у том погледу врло мало урадило.

Тачно је да нисмо присуствовали седници Извршног одбора Главног одбора ССРН из једноставног. разлога, што се на лневном реду овог Фо рума нашло питање које (8 већ претходно расправљало на седници Извршног одбо“ ра _ Среског одбора ССРН којој су новинари присуствовали. О томе да не можемо _ присуствовати седници обавестили смо детаљно 068 ветара, Главног одбора ССРН БиХ.

Остали наводи споменути У саопштењу Извршног од“ бора Главног одбора ССРИ Босне и Херцеговине објаш њени су у нашим ранијим нкаписима.

Асим Грухоњић, дописник „Политике“

Авло Хусарић, дописник

„Борбе“ Александар Новачић, до тисник „Танјуга“ ! ,

2727

сну пензију, пошто сада није радном односу2

ОДГОВОР: Пошто ваш брат нема минимум пензијеког ста жа који се тражи у смислу чл, 233 Основног закона 9. п9н. „зијском осигурању, не може стећи право на старосну пе“ зију. |

Он не испуњава ни услове за борачку пензију у смислу чл. 70 и 234 Основног закона о пензијском осигурању, Јер је учесник НОР после % 1943. године,

: ЦРТА, МИЛОРАЛ ПОВРИЋ

( ме мог“ звог сеша

( ХАЈДЕМО на па У кафу.

ЗБОГ СРЦА

КЛЕМАР ти рЕ

ЗАБгамио 2

#75, ЕГО немам СРВиЕ па ЈЕ тлатим СТО ОСАМПЕСЕТ ДиМАРА!