Borba, Dec 26, 1968, page 4

4. СТРАНА — БОРБА

Сскупштински живот

ЈУ

ЗАНЕ ЦЕНЕ, РЕГРЕСИ, ПРЕ МПАЕНСНА ЗАШТИТА —

Седнице ђећа Сађезне скупштине

' ;

– трајни елемент економске политике у пољопривреди

Убодно изаалање др Бориђоја Јелића о мерама за побољшање

Савезни секретар за привреду др Боривоје Јелић јуче је. на заједнич кој седници Савезног и Привредног већа, отворио скупштинску дебату о проблемима пољопривредне произво дње, дајући истовремено и образло жење закључака СИВ и предлога конкретних мера за побољшање положаја пољопривреде.

Ставови Савезног извршног. већа

и принципи наше економске политике у пољопривреди, како је рекао Јелић, састоје се у следећем:

— Један од трајних елемената по литике у пољопривреди је систем га рантованих заштитних цена, који треба и даље усавршавати и развијати, обухватајући њиме ону производњу која у датом моменту треба да буде на таквом режиму заштићених, гарантованих цена;

— Политика регреса и премија та кође је саставни и трајнији елеменат економске политике у пољопри вреди. У том погледу, истакао је Јелић, коригује се један од ставова ко ји је заузет приликом доношења реформе. Тада је, наиме, било оцењено да регресе и премије. као привреме ну меру, треба постепено смањивати; — Потребна је трајнија комплек сна политика заштите домаће пољопривредне производње од евентуалних последица које би могле настати претераним увозом, неекономским ценама, демпингом итд.

— Потребно је предузимати, на трајној основи, мере подршке извозу пољопривредних производа и цео економски инструментариј подесити тако да може еластичније да одгова ра конјунктурним ситуацијама на светском тржишту;

— Одређене мере економске политике треба да учине домаће тржиште еластичнијим и рецептивни“ јим за производе наше пољопривре де. Те мере су, како је рекао Јелић, у првом реду у надлежности комуналних заједница. Реч је, такође, 0 мерама којима саме радне организа-

ције, стварајући модерније облике пословања, повезујући процес производње и промета, треба да разбију зачауреност и затвореност тржи. шта и да нађу пласман за. оне про изводе којима можемо редовно да снабдевамо домаће тржиште по ценама које омогућава садашња продуктивност у пољопривреди.

Од увоза до — вишкова

Савезни секретар је истакао да, су.економске мере у односу на пољо привреду део ширег комплекса аграрне политике у целини и да се оне не могу посматрати као скуп изолованих мера на подручју цена, извоза или домаћег тржишта, а да се истбвремено не сагледа и њихов утицај На све оно што представља аграрна политика и као развој мате ријалне производње и као скуп У-. слова привређивања и друштвеноекономских односа у пољопривреди.

Приликом разматрања ситуације У. пољопривреди, рекао је др Јелић, треба имати у виду и оцену садашње опште привредне ситуације. А за ту оцену је карактеристично да је после периода у коме је стопа ра ста стагнирала, у току ове године на свим секторима дошло до живље ак тивности. Та динамика захватила је тотово све гране. изузев пољопривреде. Због тога би. истакао је Јелић, требало предузимати мере које ће омогућити да и ова производња добије неопходан импулс,

Јелић је подсетио да су недовољ но развијене земље углавном аграрне земље и да у тим условима, гото зво по правилу. живља динамика ра ста и измена привредне структуре увек иду на терет оне гране која је најшире заступљена у привреди, дру тим речима, на терет пољопривреди. Као резултат тога. рекао је ом, дола зи до деформација у односима цена. до ниске акумулативности у одређе ним гранама ради стварања акумупације за даљи убрзани развој дру гих грана и измене привредне струк туре.

Та чињеница била је присутна и у нашој политици, и поред свих напора и мера за бржи развој пољопривреде — рекао је Јелић. Реформа је те односе коренито променила и омогућила пољопривреди нормал није услове привређивања. већ самим тим што је пошла од јединстве ног курса динара. од јединственог квалитета пена. Јелић је истакао да су позитивни резултати таквих од“ носа били видљиви у првим година ма реформе; од земље која је увози ла по милиов тона жита годишње, Југославија је постала земља која у највећем делу пољопривредне про изводње може да задовољи своје по "требе и да стално даје одређене ви-

шкове пољопривредних производа за

извоз. | |

Не ограничавање, већ пове-

ћање производње

Савезни секретар је затим рекао да је досад врло висок трансфер по љопривреднот становништва џ“ пруте лелатности стално појачавао тра ЊУ 38 пољопривредним производи“ ма. Међутим у том погледу је дошло до извесног застеја, Али то није трајнија карактеристика наше при-

положаја пољоприбђреџе

вреде, рекао је Јелић, и зато треба рачунати са даљим настављањем тих тенденција — ширењем југословенског тржишта, сталним порастом стандарда становништва и одређеном променом структуре становништва. Ако је то трајна појава и трајна карактеристика за југословенску при вреду онда је очигледно да, без 06 зира на привремену појаву извесних вишкова пољопривредних производа, на одређене тешкоће које су се јавиле у пласману ових производа, ми не можемо да карактеришемо да нашњи ниво наше пољопривредне производње као сувишан за Југосла вију, нити можемо у даљој будућности да рачунамо са неком хиперпродукцијом пољопривредних произ вода због чега бисмо морали да води мо политику ограничавања пољопривредне производње — истакао је др Јелић. Напротив, ми морамо да водимо политику даљег развоја пољопривредне производње и у погле ду обима и структура и у погледу савремености технологије и економи чности производње. ·

Јелић је обавестио посланике да је СИВ, на основу ових начелних ставова, припремило више непосред них мера економске политике у пољопривреди. Те мере су резултат ши роких консултација и усаглашавања гледишта на нивоу појединих друштвено-политичких заједница, У Социјалистичком 'савезу, синдикати ма и Савезној привредној комори.

Кредитне олакшице

Једна од мера којом се коригује досадашња политика на сектору бит ном за пољопривреду јесте. кредитно-монетарна политика. Јелић је ра каохда је у пракси досад примењиван принцип да се општи систем кра дитно-монетарних мера у односима између Народне банке и пословних банака примењује и онда када је У питању пољопривреда. Такав систем није могао у потпуности да задово-

__ и и оне специфичне потребе пољо

"привредне прдизводње-које нроизипазе из бамог начина ове, производ ње или из њеног сезонског каракте ра. Дакле, једна од битних мера је признавање потребе да Народна бан ка својом реесконтном политиком и директно интервенише преко посло вних банака у кредитирању одређеног дела пољопривредне производ ње.

Други елемент кредитне полити= ке су каматне стопе. Предложеним повећањем бенефициране камате, ре као је Јелић, постиже се то да свака банка, када кредитира пољопривреду, има могућност да наплати максималну кредитну стопу, с тим што се кредити за пољопривреду и даље користе по повлашћеној, нис-

кој каматној стопи.

Код инвестиционих кредита и средстава федерације извршено је даље снижење каматних стопа, при чему пољопривреда данас добија нај јефтиније могуће кредите за инвестиције. Уместо каматне стопе од 44 одсто, колико је досад плаћала пољо привреда за инвестиционе кредите, каматна стопа се своди на 2,4 одсто.

Према речима др Јелића, СИВ сматра да треба стварати тржишне услове и што више елиминисати елементе државне тртовине житарицама. Стога СИВ сматра да нема потребе да се повећа гарантована цена тврде пшенице, када она већ по тржишним условима почиње да заузима нормалан економски _ положај су односу на,цену меке пшенице. Јелић је додао да ће СИВ свим мерама које му стоје на располагању 0државати постојеће институције које су произвођачи сами формирали, као што су фондови ризика у извозу меса и дувана. као и даље потпо магати и нове институције код не'"ких других производа.

У циљу повећања репродуктивне способности пољопривреде, рекао је · Јелић, СИВ предлаже Скупштини да се пољопривредним организација ма. као и радним организацијама ко је се баве уловом рибе, уступи кама

· та на пословни фонд за период 19691970. године. Ова мера повећава го-

дишње _репродуктивну способност пољопривреде за око 11 милијарди динара.

Савезни секретар је затим обаве стио посланике и о другим конкрет ним мерама које ће се предузети ради отклањања тешкоћа у производ“ њи, откупу и пласману дувана, шећера. вуне и кудеље. Он је додао да ће се. ради одржавања одређених односа У ценама. испитати пене репродукционот, материјала, вештачког ђубрива. увозне сточне хране, "резервних делова. одређене преви"соке марже у промету репро мате"ријала итд. |

—" Све мере економске политике У односу на пољопривреду — истакао је на крају Јелић — примењу“ јемо у ситуацији када се пољопривредна производња налази лош у току свог дугорочног преображаја и У отежаним условима аграрног про· текционизма на међународном тржи "шту, Због тога нам је потребан реалистичан и објективан прилаз који

~

не сме запоставити ништа од онога што сачињава стварност данашње ситуације и у домаћој пољопривреди и у свету. :

ПРНерЕНО МЕЉЕ НИЈЕ САГЛАСНО СА ПРОМЕНАМА УСТАВА

Привредно веће Савезне скупшти не није на јучерашњој седници дало сагласност на уставне промене које су недавно усвојили Веће народа и Савезно веће. Ову одлуку скупштински дом је донео са 46 гла сова против, 28 за и 3 уздржана.

Негативан став Привредног већа о изменама Устава уследио је, у суштини, због неприхватања уставног амандмана ТХ којим се регулише на длежност скупштинских већа. Посла нвици су у дебати, која је имала полемички тон, изразили незадовољство што Уставна комисија, Веће на рода и Савезно веће нису прихватили њихов захтев да Привредно ве ће, равноправно са другим домом, од лучује, поред осталог, о савезном бумету и радним односима. Већину говорника, видело се, није задовољило објашњење да ће се шира компетенција већа решити скупштинским Пословником, после измене Устава.

Ваља. рећи да Привредно веће ни је имало већих замерки на остале уставне амандмане и да су његови чланови, у ствари, били за њихово доношење, Али, пошто се Веће о уставним изменама изјашњава у целини, а посланици нису хтели „да попусте“ код амандмана ТХ. то и њи хова одлука гласи „да нису дали са гласност на уставне амандмане“.

Међутим, и поред неповољне одлуке Привредног већа, уставне изме не ступиће на снагу када их прогла се Веће народа и Савезно веће, јер су се са њима већ сагласили Социјално-здравствено и Организационополитичко веће. Наиме, по уставној процедури, ако се после усвајања уставних промена у Већу народа и Савезном већу, са изменама „Устава не 'вагласе-три -већа радних заједни ца — промене Устава иду на опште народни ђеферендум, Будући да је у овом случају остало да се још једино изјасни Просветно-културно веће, измене Устава ће ступити на снагу — без обзира на став тог скуп штинског дома.

Привреда не одлучује о радним односима

У дебати посланици су инсистирали на ранијем закључку Привред ног већа да оно одлучује о доношењу савезног буџета, друштвеног пла на и закона о радним односима. Веће је, у ствари, тражило да се његова надлежност прошири. Већ пр-

ви говорник, инжењер Милан Мо-.

дрић (Ријека) рекао је да не разуме због чега се радни односи упорно не дају у надлежност Привредног већа, када оно иступа у име три милиона запослених. Његово мишљење подр жао је енергично и Норберт Вебер (Сисак), који је додао да не зна зашто се троше паре на јавне дискусије када се не прихвата став јавно сти да се посланици већа радних заједница бирају непосредно. Владислав Чапо (Суботица) истакао је да се неприхватање непосред них избора не може бранити аргументом да то питање није изучено, „јер смо изборе имали 20 година и имамо довољно искуства“. Он се чуди зашто се надлежност осталих ве ћа решава првостепено (Уставом), а Привредног другостепено (скупштин ским Пословником). Да ли Привредно веће, запитао је Радомир Благо-

јевић (Аранђеловац), треба да има

свега 120 посланика и да ли је то довољно да би се „представила при вреда“ у Скупштини.

Говорећи о посредним изборима, Светин Радић (Сињ) нагласио је да није уверен да ли су посланици При вредног већа представници привреде, или општинских скупштина које их бирају. „Ми смои против своје воље — истакао је он — удаљени од оних које представљамо.“ Никола Котле (Приједор) рекао је да је од предлога Привредног већа у вези са изменама Устава мало шта прихва ћено и да је Веће доведено у незгод ну ситуацију: ако усвоји уставне амандмане, онда мора да негира свој ранији предлог; а ако остане при предлогу, мора одбити амандмане. Ако се иде на непосредне изборе, оценио је он, можда ће се у Скупшти ни тешко обезбедити одговарајућа национална структура, али поставља се питање да ли је она обезбеђена прошлим изборима. Он сматра да су резултати протеклих избора „били веома слаби“. у

Изборни систем треба проучити

Председник Већа Шетар Зечевић (Београд) подсетио је посланике да је Веће раније разматрало уставне амандмане и да је утврдило предлоге поводом њих. А да ли су сви зах теви Привредног већа требало да бу ду усвојени — „то је друга ствар“. Веће сада. додао је Зечевић. треба да се изјасни да ли даје сагласност на измене Устава или не.

Посланици Шривредног већа за време дебате о изменама Устава

помоћ МРној ГОРИ

Савезно веће јуче је, на одвоје-

Пошто је Василије Мићановић

(Лозница) захтевао да радни односи уђу у надлежност Привредног већа, потпредседник Скупштине др Милош Жанко скренуо је посланицима пажњу. да Уставна комисија у закључцима и аргументацији није доказивала да ли су демократичнији посредни или непосредни избори. Ствар је у томе, сматра он, што то питање треба да се проучи до краја и да се сагледају све последице које би могле евентуално настати. Због тога се и остало при садашњем решењу. Он је додао да је лично „за тезу непосредних избора“. И у Уставној комисији била су подељена

"мишљења. око начина избора, а став

да се задржи садашњи принцип посредних избора не значи да се пред лог о непосредним изборима одбацује. Жанко је додао да ће се Пословник донети непосредно после усваја ња уставних измена и да у одлучивању о њему Привредно веће учествује равноправно са свим осталим већима.

Мићу Гледића (Карловац) одговор није задовољио, јер се по његовом мишљењу не ради о формалноправном, већ о суштинском статусу Привредног већа. Пошто је инж. Мо дрић предложио да се амандман 1Х да на референдум, ако се не усвоји (што је по уставној процедури немо гуће учинити), председник Зечевић је обавестио посланике да о питању ко треба да одлучује о радним односима има и других мишљења и „упорних ставова других већа“. Он је; подсетио посланике да Привред=

не- веће није-предложило измену ив

борног, система. (то, је учинило. Просветно-културно веће). ни ' Оцењујући да ће, можда, бити је дини који ће гласати за уставне амандмане, Маријан Рожић (Копар) рекао је да је Веће на ранијој седници подржало већину измена Уста ва. Ако неки ставови Већа нису до

краја прихваћени, додао је он, нису

до краја ни одбијени.

Супротни ставови

Ратомир Лаловић (Ваљево) рекао је да је, када је усвојен Пословник Скупштине, речено да ће се питање надлежности Привредног већа реши ти Уставом, а сада се каже „решиће се Пословником“. Садашњи Пословник стваран је две године, а пи тање је када ће се донети нови. На тлашавајући да о радним односима треба да одлучује Привредно веће, Анте Милковић (Загреб) изјавио је да због супротног предлога не може гласати за амандман 1%Х. .

Авди Бакали (Пећ) приметио је да је непотребно да се Веће поново враћа на дискусију о уставним аман дманима, када су неки предлози тог

' дома усвојени, а неки ће се решити

Пословником. Он је у целини подржао измене Устава. Међутим, с њим се нису сложили др Марјан Дермастиа (Ново Место) и Иван Буковић (Славонски Брод). Први је, поред осталог, истакао да „Устав није ствар која се'мења као кошуља“, и да би било политички мудрије да се са про менама не жури када сва питања ни су рашчишћена. Буковић је додао да ако Веће не остане упорно у својим захтевима „та питања биће регулисана за три до четири године“. Он је додао да ће гласати против. Истичући да се ствар не своди на буџет и радне односе, инж. Јован Опачић (Светозарево) изнео је мишље ње да је, ипак, У садашњој ситуаци ји боље усвојити уставне промене, "него остати на старом — на садашњој структури Скупштине која не

задовољава.

После реплике о процедури и позива председника Зечевића да посланици приликом гласања воде ра чуна и о једнодушнијем раду Устав не комисије и о чињеници да су измене Устава ушле у завршну фазу, чланови Привредног већа су у изјаплњавању остали доследни мишљењима изнетим у дебати и већином гласова одлучили су да не дају сагласност на предложене уставне про

мене.

СРТАНИЗАЋИОНО - · ПОЛИТИЧНО ВЕЋЕ ДАЛО | _ САГЛАСНОСТ

Организационо-политичко веће Са везне скупштине јуче је, без дискусије и уз два узлржана гласа, дало сагласност на текст уставних аманд-

мана. ,

Веће је такође прихватило и

Нацрт закона о избору савезних посланика и подржало предложене о снове за измену Закона о Уставном

суду Ј угославиј е.

ној седници, прихватило више законских предлога и одлука. Усвојен је закон о повећању борачких и вој них пензија, као и одлука о додељи вању две милијарде старих динара (из резервног фонда федерације) као помоћ пострадалим од земљотреса у Црној Гори. Веће је затражило ком плетну информацију о последицама земљотреса и њиховом отклањању (званичну информацију Савезној скупштини досад нико није доставио!%). У дебати је посланик Душан Ђуровић истакао да је штета од зем љотреса: процењена на око 47 мили јарди старих.динара и да у фонд солидарности пристиже помоћ из це ле земље.

Веће је усвојило и Нацрт закона о избору савезних посланика, који је усаглашен с најновијим изменама Устава.

ПОСАООНА УДРИНЕЊА М СТРУЧЊАЦИ

Посланици Већа народћ су јуче, са становишта равноправности, разматрали више законодавних аката.

Посебну пажњу овог скупштинског дома привукао је предлог да се Основни закон о организацији и фи нансирању запошљавања допуни по скраћеном поступку. У овом новом пропису била би; укратко речено, ре гулисана права радних дртанизација да,„извозе“ стручњаке. -„ “

Први говорник, Радојка ·Жатић, успротивила се да се овај закон до носи по скраћеном поступку. Она је, у име Одбора;за рад, иако респекту је тешкоће које настају одласком стручних кадрова у иностранство, тражила редован процедурални ток

и, у исто време, приметила како су

у овом погледу судови части при привредним коморама сасвим затајили. у

Пошто је ненолико посланика подржало ставове Одбора за рад, пред седник Већа народа Вида Томшич је предложила да се измене у Закону о организацији и финансирању запошљавања, ипак, донесу по, редовном поступку. Посланици су се са овим сагласили. ' (

МИШО ПАВИЋЕВИЋ ВРИНИЋЕ ДУЖНОСТ СЕКРЕТАРА ЗА ИНОСТРАНЕ ПОСАОВЕ

Заменик државног секретара за иностране послове Мишо Павићевић

вршиће дужност секретара.

Ово је јуче одлучено! на одвојеним седницама Савезног већа и Већа народа. Посланици су прихватили предлог Комисије за избор и именовање да се досадашњи државни секретар Марко Никезић, који је недавно изабран за председника Цен тралног комитета Савеза комуниста Србије, разреши дужности.

· Председници скупштинских домо ва су захвалили другу Никезићу на успешно обављеном послу државног секретара за иностране послове и пожелели му успех на новој функ цији.

ДЕБАТА 0 ПОЉОПРИВРЕДИ

Први говорник на поподневној седници Савезног већа у дебати о пољопривреди била је Зора Смољановић. Она је на примерима из ком бината у Панчеву и Зрењанину из-

нела утисак који је стекла једна група посланика и том приликом заложила се за доследно и без одуговлачења . спровођење мера

СИВ за сигурнији пласман произво да, повећање површина у друштвеном сектору (у Војводини сада, на пример, од преко милион и 700 хи љада хектара само око 500 хектара ораница припада друштвеном сектору), преиспитивање пореске политике — посебно за оне који искљу чиво живе од земље.

Са хрпом предлога затим се појавио Никола Кмезић. Он је, између осталог, затражио да се 50 одсто ануитета на кредите из бившег ин вестиционог фонда уступи пољопри вредним организацијама да све док се тржиште не стабилизује буде призната премија од 10 одсто. на гарантоване цене за стоку и сточне производе и на крају да се смањи савезна стопа доприноса из пољо-

ЧЕТВРТАК, 26. ДЕТ Ррин

„ложај који јој је био дат на у

Ма, = Ме

привреде са 6 на 3 одсто.

Кмезић је критиковао са СЛару

гане што су дозволили 5е о. шећера, бутера и дува а Свина, да. Тиме су, по његовим рече. нете штете у милијардским = | ма, а на страну то што је ср. “> тицало на елан пољопривре "у Кмезић је напоменуо како с тиције у ову привредну три“ 1968. години опале за 10 одсто у

носу на 1966. мање се троши = 7 тачко ђубриво, па би се жао =>

тога прогнозе о нешто већој водњи могле сматрати сувише > тимистичким, о „— Пољопривреда се не може жати у несигурном и по др положају — оценио је ари ено пунски. Мора се и за њу обави ти исти третман као и з ју. . ~ Ху стр Посланик Жупунски се зада за слободно формирање цена у љопривреди, а затим је изнео 5 коће једног од највећих поље вредних комбината у земљи зрења. нинског колектива „Серво Михаљ“ Он је рекао да овај комбинат за шљава преко 6.500 радника, да 14.000 хектара обрадивог зе и да се рачуна да ће ове године пан приход премашити 66 милија. ди старих динара. Жупунски је за ђутим, подвукао да ће само однети две милијарде старих ра, а да су лични дохоци рад мањи у овој години за око 10 з, љада старих динара. Такође и ду ге дажбине готово свакодневно с терећују свој пољопривредни тив што уноси несигурност и бринутост његових радника, Следећи говорник за гов Савезног већа био је представи Синдиката Васил Димовески коју с заложио да доходак у пољо ди зависи од резултата рада. Дебата се наставља. И посланици Привредног већа Савезне скупштине, дајући у прин

"ципу, У току дебата о 'економском

положају пољопривреде. која је по чела данас у 16 часова, подршку ме рама Савезног извршног већа, у нели су истовремено и веома озбиљ не примедбе.на обим предложених мера које по оцени посланика нису ни приближно довољне да ефике но реше проблеме пољопривреј. Салашњим мерама се, по оцени то сланика, акумулативност пољопри реде не може повећати чак ни т лико да би колективима обезбећи вала сопствену партиципацију за кр ришћење средстава која ће федера ција ставити на располагање банк ма за развој пољопривреде, ,

Друга основна примедба је да ме ре СИВ не дају никакву гарантију да се сви оли проблеми пољопре реде о којима се сада дискутује Х узроци који су их условили из већ кроз неколико месеци пон ти. Отуда, углавном, и песимим“ који прогнозира да ће се овај дом кроз годин“ дана наћи у стуаш да о пољопривреди - дискуту! Е "ти начин као и сада, само што ће тада, према тим оценама, Излаз 73 немиле ситуације. која ће у уе Ђувремену погорштати, бити 82180 тежи. ,

Овакве оцене су мање или више дате кроз готово све дискусије и 9 не изговорене на скупштинској три бини, а и оне које су се могле 37 ти у скупштинским кулоарима.

Посланик Ђорђе Суботин је, изуг ђу осталог, рекао да се пим мерама пољопривреди даје 08 20 милијарди старих динара, доб , она, међутим, преливањем њеаог 2 хотка у друте гране изгубила пи ко 90 милијарди динара. Да би =

пољопривреда поново довела У

ку реформе, требало би, према логу Суботина. садашње мере допунити низом других

мера -— повећањем цена па пре мија за стоку. још већим свег

оставље %ф

пра сив

каматне стопе на кредите. њем ануитета пољоприв ганизацијама и другим.

Посланик Гојко Шетковеви је по нео извештај Одбора за ум релу Привредног већа чије се не и предлози у целини поклата)! са оценама и зажтевима пољоприе редних организација И послане“ који су о томе говорили. __

У лискусији су'такође учестеое ли Драго Стрења, Иштван Еди Стјепан Капуста и Милош љевић. у

Извештачл:

Македонија "ЕД СКОПЉЕ – ЈЕДНА опште (Скопље, 25. децембра) „сам

јануара идуће године у бити једна друштвено“ доб, заједница. Одлуку 9 је данас Организационо-п веће Собрања Македоније фор. а 0 | њем законског предлог ско", рању једне општине У ши Град је досада имао три адску скупштину. просне, тр у У Културно“ ај

Посланици | етили 7 већа Собрања посв ођењу .

ћу пажњу закону 0 У ијом 6

филмског доприноса 18

применом обезбедити о дно ства за помоћ и разво и

ног филмског стварала“

изводње, Очекује се и било р

услова за приказивање 2 но 10"

и

Социј ално-здравстве и

брања усвојило је дана

кон о организацији за пабели жбе, који треба Да _ мере вођење у живот НУО овиме "7 ствене заштите у Уба у овој развоја самоуправ (198 ласти. “ ;

да"