Borba, Dec 26, 1968, page 5
ЧЕ
ТБРТАК, 26. ДЕЦЕМБАР 1968. анти тата титан
__ ПРИШРЕМА СЕ НОВИ ЦАРИНСКИ ЗАКОН _ | Поводом Предао. одлуке о сшопама
"пореза на укупан приход
— И ЗАКОН О ЦАРИНСКОЈ СЛУЖБИ
Уводе се но ичне царинег |
~ ју ||: ММ
3 |
паплати царине. — Упростиће се поступак око царињења.
| Роба и опрема која се извози, по правилу, не подлеже. !
— Ко може оснивати слободну царинску зону
Поред царина. које се наплаћују „ад валорем“ (према вредности робе), предвиђа се увођење у одре-' ђеним случајевима и специфичних царина, које би се плаћале по јединици мере, Циљ ових, специфичних царина, био би да се царинска политика учини еластичнијом и адекватно заштите поједине домаће робе, „уколико се то не постиже стопама од вредности робе.
Омогућиће, се враћање даринских дажбина оплаће вих За увезени репродук-
материјал и делове који Се уграђују у _ неки производ који се извози.
За ону опрему коју дома ће привредне органиације привремело увозе, ради ко ишћења у производњи ро 6; За иностранот партнера, моћи ће да користе погодности привременог увоза, заправо ла ЗУДУ ослобође| ки од плаћања царине. При
враћању такве опреме царину и друге дажбине плаћали би у сразмери са сте пеном истрошености увезе не опреме.
„Ближе ће се прецизирати
шта се може привремено.
увозити. (привремечи увоз, иначе, до сада није био до вољно регулисан законом). Ко и тде има право да оснива царинске зоне
При одлучивању о томе ко и где има право да освује слободну царинску 30 ну, за које се јавља све ви ше градова — интересената полазиће се првенстве_ но од тога колико она доп
риноси извозу. Боље рече
во извозни послови. а
касније | гулише — рекао
| : не не да обезбеде просторије
целокупна делатност зоне, :
коју оснивач намерава да развије, треба да буде осно вни услов за њено отвара ње.
У случају спора, роба би ге и убудуће пуштала исгл царинскот надзора и ре дефинитивне одлуке, под условом да се обавезно плати. птрорачуната царина. Уколико се испостави да је царина наплаћена у већем
износу него што је треба-.
ло, извршило би се враћа ње разлике.
Да би се омогућило републикама и радним организацијама да још у претходном поступку, пре разматрања у Скупштини, ак тивно утичу на формирање царинске политике, предло жено је оснивање царинске комисије у којол би биле заступљене републике као и радне организације.
Ово би биле основне из мене царинског система, предвиђене у Преднацрту вовог царинског закона ко ји је припремила стручна рупа Савезног секретарија та за финансије и Савезне управе царина. Излажући беновне карактеристике 0оВог предлога, директор Са Везне управе царина Мило Ван Ђокановић рекао нам је између осталог. да ће Преднацрт новог закона ус коро бити упућен Савез"01 скупштини и Савезном из-
| ј
|бегле извесле
вршном већу ца даље разматрање, |
— Учињен је напор да се царински систем среди и ефикасчије заксаеки ренам је друг 'Ђокановић.
Да рода мање стоји
' Поред ових, · ких измена, које чине срж предлога. предвиђа се и да ље упрошћавање самог поступка царињења, како би
ње задржавали. Ближе су и прецизније дефинисани извесни појмови, На пример: који производи се мо г- сматрати царинском ро
'бом, што ће олакшати по-
сао и процедуру. Предвиђа се и побољшање техни ке царињења, смањење непотреблог админтистрирања. У међусобним односима ор гана царинске службе са другим привредним органи зацијама, чија делатност је сепосредно повезана са по словањем ових грана, пре ма Преднацрту заксна, за вело би се више рада имиз нејасноће. Ту се, пре свега. даје одго вор на питање: да лимиу ком случају су те радне ор ганизације — железнице, поштте, аеролроми — дуж-
за рад царинских _ органа. До сада су. иначе око тога царинарштице имале многе спорове са тим радним ор
ганизацијама које или нису обезбеђивале просторије, или су им наплаћивале ви (ке закупнине.
Шта решити Законом7
== Потреба за доношењем новор царинског зако на — рекао нам је директор Савезне управе царина — проистиче отуда што је садашњим законом, који је донет још 1959. годи|не, велики број питања из |ове области регулисан са-
се роба и путници што мо.
мо уопштено. Због тога су у пракси искрсли _ многи проблеми који траже посе "бна решења, Појава мно„гобројних посебних прописа, правилника и аката, та "чније њихова примена, изазвала је велика потешко ће. А да и не говорима 0 томе да је У данашњим ус ловима било тако—рећи не могуће све те подзаксмске "прописе, који су имали сна гу закона, уклопити у наш правси систем. Сада смо на путу да сва та питања регулишемо искључиво зако ном.
системс- ,
Ни царине неће више бити на буџету
Савезна управа – царина припремила је, такође, Нацрт новог закона о маринс кој служби, којим се регу лушу нека интерша, слеци Ффична питања ове службе.
Полазећи од тога да је ма ринска служба јединствена, повезана вертикално од царинарнице до Савезне управе. предложени закон још јасније олређује место ~“ нашем друштву, регулише улогу · царинарница У процесу царињења. надзо„Ра и контроле робе и пут
везном управом царина. Предвића се могућност да се царински радници премештају. Посебно место у овом за кону дато је самоуправљању у царинско! служби. Нацрт овог закона полази од тога да у свакој царинарници постоји савет, као и централни савет радних заједница за целу царинс ку службу.
Увео би се, такође, и но ви начин финансирања ца ринске службе, чији би при ходи зависили искључиво од обима посла и услова рада. То практично значи да ни органи царинске слу жбе више не би били на буџету.
Д. ВУКОВИЋ
ника, као и одмосе са Са- |
грађана
Беотрада
ФЛУКА 0
(ОРЕСКИМ СТОПАМА
— НЕЗАКОНИТА
Александар Јовановић, заменик републичког секретара за законодавство у Скупштини Србије: Ретроактивна важност код законских | аката Законом изричито забрањена
Најављена одлука Скупштине Београда о повећању 'пореских стопа на укупан приход грађача за ову годи“ ну, изазвала је много полемике и узбудила велики број пореских обвезник), посебно због могућности да се ове
Замолили смо _Алексан“ дра Јовановића, заменика секретара У
| републичког Скупштини Србије за зако“ нодавство, да нам излесе о томе правно мишљење.
— У Савезном закону 0 доприносима и порезима по стоји изричита одредба којом се забрањује ретроак“ тивно дејство оштријих сто па за наплату доприноса и пореза, каже Јовановић. Из менама овог Закона у 1968. тодини две одредбе су од значаја за судбину предло“ жене одлуке Градске скуп штине. Једна предвиђа да
|стопе доприноса прописује |
република. односно лруге Је швено-ноли ин зајед унице (значи општине). али |на основу републичког за |кона, Друга одредба је пре лазна и она опет изричито предвиђа да. се висина до приноса из личних прихода грађана за 1968. годину У“ |тврђује по прописима о од уређивању основиџе и стопа 'које лонесу републичке до 31. ХЛ 1968. године. Уколи ко републике не донесу тај пропис. примењују се пропи си који су важили пре из мене Савезног закона.
— Како је онда Градска скупштина могла да сачини о вакав предлог
— То је, вероватно. због тога што се користи правно схватање да је преношењем овлашћења са републике на општине у утврђивању сто па доприноса, пренето и овлашћење на ретроактивну важност прелазне одредбе Савезног закона о доприносима. Ако ваљано. међутим. ра зумемо Устав. ретроактивно
дејство такозваних подза-
Фонд еолидарпсети новинара (Срозје
Тлавни одбор Удружења новинара Србије усвојио је Статут и правилник фонда солидарности овог Удруже ња, како је то било закључено на последњој годишњој скупштини новинара Србије. Овај фонд ће посло вати као посебна услужна јединица Удружења, на основу другарске узајамне помоћи, и то почев од јану ара идуће године, када ће се одржати оснивачка скупштина овог фонда.
сронд ће прикупљати од-
ређена средства од својих чланова — предлаже се један одсто од личних доходака — затим од поклона или прихода из властите де латности фонда. Из тих сре дстава ће се давати позајмице, потпоре и сличне врсте помоћи, организовати летовалишта и одмаралишта за новинаре, затим помоћ породицама у случају привремене или трајне неспособности, смрти члана фонда. .
Главни одбор је такође
Конкурс за најбоље новинарске радове у 1968. години
одлучио да се распише конкурс за додељивање награ да из фонда „Светозар Марковић“ за најбоље новина рске радове у 1968. години.
Преложено је редакцијама да колективно осигурају све своје новинаре од не среће на послу као и ванре
дно осигурање новинара приликом одласка на специјалне задатке, опасне по живот.
(Танјуг)
|стопе примењују и на приходе из 1968. тодине.
конских аката, у које спа“ |
дају и одлуке Градске скуп штине Београда. могу да и мају само ако је то изричи то дозвољено Законом. А када су у питању пореске о бавезе грађана. чак се. по мом мишљењу. може поставити и питање да ли је ус тавна и прелазна одредба
која је недавно унета у Са везни закон, о доприносима. — Заштот
— Основна претпоставка у примени прописа, а пого тово:у извршавању појединих обавеза па и пореских. јесте да је грађанин-порески обвезник био унапред У познат са задужењима. 72 је 'унапрел морао знати, са "чиме рачуна како би подесио своје понашање. своју делатност, што је Законом изричито утврђено. Ево, члан 16. Основлог закона о лоприносима и порезима гра ђЂана каже: „Висина допринеса. односно пореза УТВРђУ ле се по прописима о одрећивању основица и стопа ко ди су важили до 1. јануара године за коју се одређују“.
Овом одредбом се, истина. предвиђа ретроактивно дејство. али само ако су сто пе повољније за грађане.
— Да ли је Градска скупштина предузела кораке да ову одлуку усагласи са зако нима2
— Градска скупштина Бе ограда није "непосредно пре дузела ништа. , Али, један од одбора Организационо-политичког већа Скупшти“ не Србије, вероватно на и ницијативу неких београд ских посланика. покренуо је поступак да Републичка скупштина донесе Закон ко јим би се утврдила основи“ ца доприноса за целу Срби „ју и право општинских скуп 'штина ла од те основице ол ступају. пре свега за 1968. годину. Ако би у томе успе ли, онда би одлука Градске скупштине била „легали зована“.
— Значи да би тај Закон, сагласно Савезном закону, мо рао бити усвојен за ово неколико дана до краја године7
— Да. то би се могло пос тићи само под условом да републичко Извршно веће м Републичка скупштина У
своје овакав закон по хит
ном поступку. рекао нам је
на крају Александар Јова-
М. Ш.
новић.
У утроби пуној црног, љутог, не
Старији водник 1 класе Благоје Стојковић
Топовска рика трајала је данима, митраљези су даноноћно штек тали, гађање из тенковских оруЖжја приводило се крају. Још је само један тенк требало да окуша Стрељачку срећу па ће се онда Сви вратити у касарне, као и обиЗно задовољни што су успешно У ршили важан посао.
% оследњи тенк изишао је на ан линију. У његовој унуМЕ ости су нишанџија ву 5 Радосав Ђукић и пунис Ц, потпоручник Арсовски, при Ја 780 осталих и није било толи-
0 важно. # их двојица требало је да по-
ажу присутнима шта знају, па 4 остали чланови посаде нашли зе друга посла. Изузев, нарав-
' командира тенка који, исти"6 није седео на свом месту већ ~ са спољне стране куполе изда-
9 потребна наређења.
“
ПОДВИГ ВОЈНИКА
ИСТА
ТЕ
Поводом Дана Армије редакција „Борбе“ организовала је традиционалну акцију „Подвиг војника“ у знак признања припадницима ЈНА и других служби које се баве пословима народне одбране — за изванредне, несвакидашње напоре које су уложили
ка својим радним местима.
Удаљен неколико корака од че личне грдосије, старији водник 1 класе Благоје Стојковић задовољ но је климнуо главом када је ње гов колега у тенку испалио први топовски хитац постижући знача јан поен.
„Браво, Ђука“ — довикнуо му је радосно, знајући да ће се после, када се све сврши, као што је ред, добро провеселити уколико јединица, а и они сами, буду добили повољне оцене.
Пунилац је поново узвикнуо „готово“, командир тенка је још једном издао наређење „пали“ и тога тренутка сви присутни, очекујући експлозију, нетремице су посматрали мету удаљену неколи ко километара.
Али, уместо реског, звонког, про дорног топовског пуцња зачуо се потмули тутањ, тенк се на очиглед свих померио с места, стресао и истог тренутка из свих ње гових отвора и тек насталих пу
~
котина покуљао је црни дим и пламен. Из отворене куполе, висо ко у вис летеле су неке ствари. |
Уместо да одлети на циљ, зрно се распало у цеви.
Када се у брдима изгубио и по следњи ехо другог и трагичног пуцња, људи су још скамењено стајали слушајући снажно пуцке тање ватре које се распламсавало у рањеној грдосији..
„Муниција ће експлодирати!“ неко је узвикнуо очајничким гла сом, знајући да су унутра два дру га. :
Дугогодишњи тенкиста, старији водник 1 класе Благоје Стојковић
" ни данас не уме да објасни како се нашао у тенку. Неки су вика-
ли да стане. Погинуће, Муниција ·
само што није експлодирала, али жеља да спасе угрожене другове терала га је неодољиво напред. .
„Ђука!“, викао је, „Ђука“, поновио је, „јави се, Ђука, је си ли живг“,.• .
прозирног дима чуло се само пуц кетање ватре. !
Без оклевања ускочио је кроз отворену куполу. Покушао је прво да заштити од ватре већ захваћену топовску муницију, али је експлозија направила такав дармар да више ништа није стајало на свом месту. Запаљена нафта разливала се на све стране, горели су неки дрвени делови, седи шта, крпе, док је Благоје, насумце покушавао да рукама пронађе другове.
Дим је све више гушио, пламен је почео да нагорева и његову одећу и само што је одлучио да и-
" зађе напоље, изненада је напипао
топлу руку рањеног друга коме није могао да препозна лик. То му је дало нову снагу. Изронио је зачас, тек толико да удахне ваздух, а онда се поново вратио, па хитро погасио ватру око рањеникове главе и пажљиво, трудећи се да га поново не повреди, почео је да га вуче ка излазу. Некако је успео да га обухвати око струка и издигне му главу напоље па је онда, натчовечанском снагом, сантиметар по сантиметар гурао тело кроз отвор...
Благоје · је поново заронио у дим. Готово се саплео о једну гра нату коју је експлозија избацила из лежишта на под, али, неком пуком случајношћу није експлодирала. Све гласније и гласније викао је „Ђука“, викао је до суза „Ђука“, „Ђука“, „јави се“... Одзива није било...
# ж ж
Арсовски је преболед ране. На лицу су остали доживотно неизбрисиви трагови, Из редова тенкиста смрт је отргла Ђуку.
Велимир ПЕТРОВИЋ
5 :
2
Према неким проценама с
тада од
2092:
ских равница
СЕОБЕ СТОЧАРА
око 30.000 оваца силазе са планина пут славон-
БОРБА — СТРАНА 5.
илом у равнице
После сушног лета и несташице сточне хране у планинским по-
дручјима Босне стада са преко 30.000 овака путују према Сла-
вонији. — Општинске страже и пушкарања. — Преко Србије
у равнице
· (Бањалука, 25. децембар) — Најезда стада оваца
|
која из, Босне преко Сав
е прелазе у Хрватску изаз-
вала је у Посавини и Подравини праву узбуну. Општине организују страже и покушавају силом да врате номаде на другу обалу Саве. Стално је присут-
на и опасност од сукоба
. јер сточари настоје да. по
сваку цену пређу у Хрватску. Према неким проце-
нама, путевима из Босне према
хрватским равни-
цама и хрватској обали Саве моментално путују ста-
да са преко 30.000 оваца.
Сточари не поштују уговоре
Сточари из брдско-планинских-подручја Босне, на
рочито зиз Босанске краћи
не, не поштују чаконске прописе и договор извршних већа Босне и Херцего вине и Хрватске о „органи номађењу“. Иако да ' преко
зовалом им је понуђено задруга и општина уговоре зимску испашу са пољопривредним _ организацијама. из Хрватске, стада ова ца превезу камионима и |железницама. они су то од |били, па са стадима сила|зе у равницу и покушавау да пређу Саву без уговора о испаши и без оба'везних ветеринарских прег леда.
: У бањалучкој Привредној комори истичу да су уУчинили све што је било У њиховој моћи, али сточари нису спремни да потпишу У
|говоре. Оправдавају се да!
рајуће таксе. Тако је, на пример, задруга из Бањалу ке уговорила зимску испашту за стада са Змијања мна подручју општине Сисак, а ли сточари су кренули“ у „равницу, без уговора,
|!
Срећом, без жртава
На мостовима преко Саве налазе се милиционери и општинске страже. Али. сто чари сада превозе стала ске лама или преко мостова ко ји нису чувани. Путују. чак заобилазним путем — преко Србије према Славони ји и Срему. Са стадима су
преко дана у шумама. а пут настављају ноћу. Страх да стада оваца не улиште засејана поља створио је па НниИКУ међу земљоралтницима у општинама Вуковар. Вин ковци и Жупања. Милицио нерђи су последњих дана уз помоћ наоружаних грађана преко Саве вратили стада са преко 4.000 оваца. Код О „Гаашја и Босанског Шамца
због слабе потражње стоке и неприлика са сушом немају новца да плате одгова
дошло је до пушкарања а"ли, срећом, није било људских жртава.
ПОДИГНУТА
(Љубљана, 25. децембра) |— Општинско јавно тужи ' лаштво Љубљане поднело је Општинском суду опту"жицу против десет руко водилаца бивше привредне банке Словеније, који су оптужени за кривична дела у вези са
одобравањем кредита за стамбену |изградњу. | Оптужени су: Бојан
Бунт, бивши вд. генералног директора, Бранко Тор кар, директор сектора, Јоже Андолшек, др Мирко сриндерле, Маријан Барибалди, Драго Јуратич, | ва Север, стручни саветник, Стане Шкоф, др Фра |њо Вречка и Иван Лахајнер. | | у
Оптужница их терети да су одговорни што су почетком ове године из сред става за стамбену изградњу банке на незаконит на чин доделили стамбене кре дите у износу од 173 мили она старих динара. Под привилегованим условима кредите су добили и опту жени, као и неки грађани изван банке. Нико од опту жених и других који су добили кредите не испуњава услове прописаних правилником банке.
Опште
и!
ОПТУЖНИЦА _
ПРОТИВ ДЕСЕТ РУКОВОДИЛАЦА ПРИВРТАНЕ БАНКЕ СЛОВЕНИЈЕ
У образложењу нице Јавно
И ове зиме су се, дакле, поновиле 'леприлике са „номадима“. Према поузданим проценама. овце из брдско-планинских подручја Бос не, која је овог лета захва тила _ незапамћена — суша, могле би презимити у Босан ској Посавини и на подруч
ју Хрватске где за то пос-.
тоје услови без опасности по сетву. Требало је. међутим. обавити све потребне припреме и договоре. Сточа ри. тешко мењају вековне 'лавике и традицију, а: појел тота ове тодине су због суш ног, лета У тешкој ситуацији. Али општине и задруге су их могле помоћи и путем кредита, јер су без довољно новца. Под таквим условима они се. вероватно, не би толико противили организо ваном транспорту оваца и испаши на одређеним пар
целама. Х. ХУСЕЏИНОВИЋ
Пуштена у рад Новосадска фасрика ђудрива (Нови Сад, — У Новом
нас свечано рад фабрика
25. децембра) Саду је дапуштена у за производ-
| њу комплексних гранулира .
них минералних ћЋубрита.
Капацитет ове фабрике и зноси око 120.000 тона ђуз рива годишње, а њени 06јекти захватају површину од 100.000 квадратних метара. Она је подигнута на раскрсници друмских путе ве на ушћу канала Дунав —Тиса—Дунав у Дунав. По гон је у великој мери ауто
матизован и производи ви
сококонцентрована _Ђубри-= ва на најсавременији начин. У другој половини идуће године, када буду пу штени проширени капацитети за производњу азотних ђубрива у Панчеву,
оптуж- | фабрика у Новом Саду ће тужилаштво|моћи да производи најраз
констатује да су оптужени |новрсније комбинације ми-
стручњаци за пословање и да се према томе не
банкарско |неоалних ђубрива.
Тре его што је РТБ Бор
могу изговаратиј|одлучио да у Новом Саду за непознавање прописа о'|подигне ову
фабрику, од
одобравању стамбених кре|Института за пољопривред
дита.
на истраживања затраже-
Ј. ПЈЕВИЋ но је мишљење и елаборат. |
НОВО!
"| У СВИМ АПОТЕКАМА, ДРОГЕРИЈАМА И ПАРФИМЕРИЈАМА ЕНОНЛУЗИВНИ ПРОИЗВОЂАЧ ЗА СФРЈ
| |
|
крем за лице
|
и лосион за косу
НОВО!
„ЈЕ оттоњљам « МОКРА ГОРА