Borba, Jun 09, 1990, page 14
| NEDELJNA BORBA subota-nedelja 9-10. jun 1990.
DNEVNIK mi LJ LOL O DD DD DD DD DD DD UUT!E—___ NN NNJ | VESTPOVESTPOVESTPOVESTPOVESTPO ~ | O n ya
AMANDMANI VISE O KONCU: otava — Kanadski u.
; ani iz Mič Lejka, koji Kvebeku daju status „po. n ana", vise o koncu, jer je petog dana OVOTA Dre. mijera Brajana Malrunija i predsednika provinci, skih vlada do. šio do naglog zaoštravanja, koje unosi dodatnu neizvesnost u ishod krize federalnoB ustrojstva OVĆ severnoameričke zemlje,
· Do „dramatičn preokreta”, koji je ISP RASa razgo, vore uveo "u kritičnu du došlo je kasno preksinoć kada j, redsednik vlade frankofonskog Kvebeka Rober Burasa krat, k obavestio javnost da sa ostalim akterima pre.
kim saopštenjem , d o koi te ne želi da razgovara o amandmanima koji ovoj Bovokaciji aje specifičan status, smatrajući ga nespornim, a j
NESLAGANJA U ITALIJANSKOJ VLADINOJ KOALICIIJ SUTRA PRVI IZBORNI KRUG U BUGARSKOJ
Krizno stanje Program u boji radosti bez krize građana na mitinzima Bugarske socijalističke partije (biv-
krugu sa obe Premijer Andreoti čak upozorava da bi podneo ostav- i ku kad ne bi imao u vidu obaveze zemlje prema EZe Obnovijen stari rivalitet između demohrišćana i socija-
| Sudeći prema broju še KP) i Saveza demokratskih snaga, opozicija će već u prvom
noge zakoračiti u Narodno sobranje
|
nije ostavljalo ni minimum šansi
lista
Rim. — Dve vodeće' ličnosti vladine petostranačke koalicije — premijer Đulio Andreoti i vođa socijalista Betino Kraksi upozorile su da bi dalji razdori i polemike među vladinim strankama i ministrima mogle dovesti do političke krize.
Predsednik vlade je na prekjučerašnjem sastanku demohrišćanske Direkcije čak upozorio da bi odmah podneo ostavku kada ne bi imao u vidu obaveze Italije uoči samog preuzimanja (1. jula) šestomesečnog, mandata na čelu Evropske zajednice. Svađe među ministrima unose konfuziju u funkcionisanje vlade — rekao je Andreoti.
Rascep između stranačke većine i levice u hrišćanskoj demokratiji, vodećoj stranci koalicije, jedan je od osnovnih uzroka stalnih potresa koji dovode u pitanje dalji opstanak Andreotijeve vlade i izvesnost političke krize koja bi lako završila van-
rednim parlamentarnim izbori- |
ma.
Levica, kojoj na čelu stoji biv- |
ši premijer De Mita, istupila je nedavno iz rukovodstva stranke, prešla u unutarpartijsku opoziciju savezu demohrišćana sa socijalistima u vladinoj koaliciji. Na političkoj sceni se tako svom silinom ponovo javlja stari rivalitet između demohrišćana i socijalista za najviše položaje u vladinoj palati „Kiđi“. Gotovo da nema pitanja koji među vladinim partnerima nije predmet sporenja — od zakona o štampi do regulisanja položaja stranaca iz zemalja van Evropske zajednice, reforme rada dvodomnog, parlamenta i izbornog sistema, te ustavne i institucionalne reforme uopšte.
Vođa socijalista Kraksi, u davnoj svađi sa demohrišćanskom levicom, smatra da se koalicija ne može održati ako joj na čelu budu i dalje stajali „pocepani” demohrišćani. Kraksi i njegovi socijalisti smatraju da koalicija, a sa njom i parlament, jednostavno ne funkcionišu kako bi trebalo, i celu krivicu svaljuju na posvađane demohrišćane:
Kraksi u takvim trenucima obavezno poteže oružje „alternative” koja u Italiji može da znači jedino „odašiljanje“ demohrišćana u klupe opozicije nakon četiri i po decenije neprekidne vlasti.
Razumljivo, to nije lak zadatak jer su demohrišćani i na nedavnim administrativnim izborima dokazali da su daleko naj-"
jača politička snaga Italije. Soci-
„ETNIČKI RAT“ U KIRGIZIJI
Dosad 78 žrtava
U ukrajinskom parlamentu opozicija odbija svaku sa radnju, a grupa oficira formirala „Ukrajinski vojni komi
tet“
Moskva: Poginuli i ranjeni u „Kirgijskom „etničkom ratu” još se broje. Jučerašnje cifre su mnogo tragičnije od prekjučerašnjih: najmanje 78 mrtvih i više od 500 ranjenih. Među 278 teže ranjenih koji su smešteni u bolnice nalaze se i 33 milicionera. U glavnom gradu Kirgizije, Frunzeu, desetak hiljada demonstranata i dalje „pod opsadom” drži zgradu KP i insistira na ostavci republičkog rukovodstva. Gotovo sva preduzeća rade, ali se u mnogima formiraju „samozaštitni interodredi“. Komandant vanrednog stanja (u šest regiona Kirgizije u kojima je ono već uvedeno), general-major Vladimir Gončarov, izjavio je da se akcije „zaraćenih strana“ u većini mesta u kojima traju neredi „organizovano koordi-
Vanredno stanje u Uzbekistanu
Moskva. — U nekoliko oblasti Sovjetske Republike Uzbekistana zavedno F vanredno stanje nakon krvavih sukoba između uzbekistanskih i kirgijskih selja-
_ ka poslednjih dana koji su se posvađali oko placeva za izgradnju porodičnih kuća.
Zvanično se kaže da je najmanje osamdeset ljudi poginulo u ovim besmislenim sukobima, a
Razgovori Tačerova-Gorbačov
. Motkva, — Predsednica britanske vlade Margaret Tačer, koja je preksinoć doputovala u zvaničnu posetu Moskvi, počela je juče ·pre podne razgovore sa sovjetskim predsednikom Mihnailom Gor-
bačovom.
Glavne teme razgovora su, kako je najavljeno, ujedinjenje Nemačke, Odnosi Istok-Zapad, razoružanje i bilateralni, posebno
ekonomski odnosi. | Margaret Tačer se sastala i sa trom
azovom. Tačerova će danas otputovati u Kijev gde se upravo održava O" Velike Britanije“ uz brojne kulturne i druge manifestaci-
jalisti kompenziraju lošije pozicije kod biračkog tela svojom pozicijom partije neophodne za svaku koaliciju isključujući onu „unapred isključenu“ između komunista i demohrišćana. Zato je Kraksi našao za shodno da prekjuče, na skupštini svoje partije, mnogo naglašenije oda „priznanje“ vođi komunista Akile Oketu što je „pravilno, razumno i hrabro krenuo putem suštinskih promena”, ističući da je od ogromne važnosti da se proces tih promena ka stvaranju ONE partije na levici dosledno privede kraju. Kraksi je, neočekivano, istupio protiv „frakcijskih" trvenja u Italijanskoj KP ističući da to sebi ne može dozvoliti „jedna velika narodna partija koja ima zadatak da pruži svoj doprinos stvaranju istorije”. Uz ovo priznanje sledi poziv
Nj :
KONFUZIJA U RADU VLADE: Premijer Andreoti
komunistima da na levici priđu izgradnji „socijalističkog jedinstva”. U političkom rečniku Kraksijeve partije to jedinstvo znači poziv komunistima da se vrate u Socijalističku partiju iz čijeg levog krila su iznedrili 1921. godine. Kraksi uverava da to jedinstvo može biti samo „savez jednakih” u kome bi socijalisti bili „suštinska ali ipak samo jedna od strana“.
Ali, upravo odnos prema socijalistima ostaje u započetoj fazi preobražaja osnovno pitanje razdora među komunistima.
(Tanjug)
niraju“
Situacija u Ukrajini menja se gotovo munjevitom brzinom. Opozicija jc u republičkom Vrhovnom sovjetu, u kome ima oko četvrtinu mesta, formirala vlastitu frakciju koja bojkotuje sva glasanja, odbija da prihvati bilo kakvu funkciju a kao svoj glavni politički cilj proklamuje — „propagiranje raspuštanja tek izabranog parlamenta i raspisivanje novih izbora“.
Posle Litve i Gruzije, i Ukrajina se lako može odlučiti za organizovanje vlastitog fudbalPOR OL i za istupanje iz Fudbalske federacije SSSR.
U Harkovu je grupa oficira (Sovjetske akmije) ukrajinske nacionalnosti formirala „Ukrajinski vojni komitet“, koji je za svoj cilj odredio: „Stvaranje nacionalnih oružanih snaga“.
više stotina je ranjeno ili povređeno kada su seljaci iz pograničnih krajeva Kirgizije i Uzbekistana., Počeli su da se zavađuju oko parčića zemlje na beskrajnoj sovjetskoj teritoriji na kojoj bi moglo da se smjesti svih pet milijardi stanovnika zemljine kugle. premijerom Rižkovom i minis-
(Od specijalnog izveštača „Borbe“) Sofija. — U analima bugar-
skog glavnog grada četvrtak 7, juna, biće svakako posebno obe-
ležen. U centru Sofije, na njc- XX
nim glavnim ulicama i trgovi- MW
ma, održani su popodne i uveče predizborni mitinzi dva najjača
politička rivala koji će svakako, ~
bez obzira na skorašnji rasplet, bitno uticati na dalju sudbinu zemlje.
Takmaci, Bugarska socijalistička partija (bivša KP) i Savez demokratskih snaga (nova Opozicija), na miran, dostojanstven,
ravnopravan i zaista demokrat- |
ski način, u slobodarskoj atmosferi koja se ovde ne pamti, odmerili su na javnoj sceni snage uoči izbora 400 poslanika za Vcliko narodno sobranje.
Oko šest miliona birača reći će u nedelju svoju reč. Najverovatnije da će tada uglavnom sve biti rešeno. Drugi izborni krug zakazan je za 17. jun, i posle nje-
Bugarskoj opstati reformisani socijalistički sistem ili će se susedna zemlja od njega oprostiti.
Istorijska prekretnica u Bugarskoj zbila se 10. novembra prošle godine, kada je zemlja raskrstila sa totalitarnim sistemom, monopolističkom vlašću jedne partije i samovlašćem tada svrgnutog Todora Živkova. Sutrašnji izbori nesumnjivo će narodnom voljom potvrditi taj istorijski čin i ujedno će dati odgovor na ključno pitanje kako će sc Bugarska u započetom demokratskom procesu dalje razvijati. Da li će te promene teći umereno i, ipak, pod dirigentskom palicom prekrštene Bugarske KP, to jest Bugarske socijalističke partije? Njeni najugledniji lideri, kojima se ne bi smela osporiti zasluga za svrgavanje „socijalističkog cara Borisa“, obećali su na mitingu na trgu 9. septembra, koji je opozicija već preimenovala u Trg demokratije, takav kurs.
Šef partije Aleksandar Lilov naglasio je na skupu, na kome se okupilo oko 150.000, možda 200.000 mahom starijih i ozbiljnijih građana, da će njegova stranka obnoviti zemlju, očuvati njenu bezbednost i doneti joj opštu dobrobit. Socijalistička partija će se sa svojim milionskim članstvom boriti za interese radničke klase.
(Od stalnog dopisnika „Borbe“)
Moskva. — Dogodilo se očekivano: Varšavski pakt je — čini se neopozivo — krenuo putem postupnog samoraspuštanja. Prvi korak u tom pravcu, kako su se u Moskvi dogovorili lideri zemalja saveznica, biće „preispitivanje karaktera, funkcija i aktivnosti Varšavskog ugovora i njegovo pretvaranje u pakt suverenih i ravnopravnih država, sazdan na demokratskim načelima“: Sasvim konkretne promene u orijentaciji i delovanju Varšavskog pakta mogu se očekivati od kraja novembra. Tada će se u Pragu ponovo sastati najviši organ pakta, Političko-konsultativni komitet, koji je upravo formirao „Privremenu komisiju vladinih opunomoćenika“ sa zadatkom da predlože koncept političkog, i vojnog: rekomponova-
nja funkcija i ciljeva istočnoev-
ropskog saveza.
Sastanak Političko-konsultativnog komiteta bio je, u stvari, istočnoevropski skup na najvišem nivou. Delegacije su predvodili: Mihail Gorbačov (sovjetsku), Jom Ilijesku (rumunsku), Vaclav Havel (čehoslovačku), Vojćeh Jaruzelski (poljsku), Jožef Antal (mađarsku), Lotar de Mezijer (istočnonemačku) i Petar Mladenov (bugarsku). :
A da je Varšavski ugovor zaista krenuo putem takve transformacije, koja se mirno može
smatrati prvom fazom njegovog .
samoukidanja, „nedvosmisleno potvrđuju sve političke ocene iz „Deklaracije“ koju su usvojili lideri sada već bivšeg istočnoevropskog lagera. i
Jer, deklaracija počinje rečima: „Savremeni razvitak u Ev-
ga biće konačno jasno da li će u”
— „preispitivanje karaktera, pakt suverenih i ravnopravnih država, S
Politička strategija bivših komunista svodi se na formulu: idemo na sigurne promene, bez rizika i avantura. U ostvarivanju tog poduhvata spremni.smo na koaliciju sa svim političkim snagama u zemlji.
Na drugom delu gradskog centra, nešto dalje od Trga sobranja koji je u vreme održavanja dva mitinga predstavljao neku
da se dalje predomišlja i koleba. Lideri opozicije, uveravali su
) građane da socijalisti (bivši komunisti) nisu u stanju da ostvare promene, jer zbog teškog nasleđa i grehova u prošiosti ne mogu ni sami da se promene. Glavne parole opozicije su: „Vreme je naše“ i „45 godina je dosta”. Aluzija na vladavinu KP koja je dovela zemlju u izuzetno teško stanje više je nego očigledna. .
Pristalice opozicije sastale su
se na Bulevaru Lenjina, odnos-
_- no na Bulevaru slobode kako
se pristalice Saveza demokratskih snaga u kome se udružilo 16 srodnih partija. Za razliku od, ipak oficijelno i crveno obo-
jenog skupa socijalista, SDS je svoj program predstavila u plavoj boji radosti, u takvom pro-
agandnom naletu i slavlju koje ko da nikom od eventualno neodlučnih, a takvih naravno ima,
Poprigie (LET BWEiV TC BBFRTIKTD7 PEG O AS ON OTICI: E ii XOEOIaniaie i ral — JO ana IZBORI U ČEHOSLOVAČKOJ
Prag — Jučerašnji opšti izbori u Čehoslovačkoj počeli su u znaku opšteg nastojanja da se pokaže da „mi nismo isto”. Iako biračka mesta podsećaju, svečanim izgledom, na vremena komunizma, niko ne očekuje da će od 11,2 miliona upisanih birača na glasačka mesta izaći 99,97 odsto. rei
Birališta su otvorena u 14 časova, a u ponekim mestima u podne, već u prva dva sata glasalo je između 20 i 25 odsto birača. Prema njihovim izjavama, odluku o kandidatima doneli su ranijc.
Obilazak biračkih mesta potvrđuje predviđanja da velika većina stanovništva gleda na izbore kao na potvrdu preokreta koji je u Čehoslovačkoj ostvaren
POSLE SAMITA VARŠAVSKOG UGOVORA U MOSKVI
Na putu samoraspuštanja
Prvi korak u tom pravcu biće — kako su se dogovorili lideri zemalja saveznica funkcija i alttivnosti saveza i njegovo pretvaranje u azdam na demokratskim načelima“
ropi stvara uslove za prevladavanje blokovskog modela bezbednosti i podeljenosti kontinenta... Učesnici (moskovskog) savetovanja zalažu se za stvaranje novog, opšteevropskog siste-
'Veliki odziv birača
u prethodnih šest meseci i izjavu predsednika Vaclava Havela da je to politički događaj godine.
Biračka mesta su organizovana i u zatvorima, bolnicama, na pograničnim prelazima.
Na izborima učestvuju 22 političke partije, pokreta ili koalicije, sa ukupno 3.500 kandidata, u 12 izbornih okruga. Broj kandidata na listama je od jednog do 25.
Prvi sati glasanja pokazuju da je vanredno obezbeđenje bilo nepotrebno, jer ni na jednom od 20.000 biračkih mesta nije bilo nikakvih pokušaja ometanja glasanja ili diverzije.
Bez skandala ipak nije, jer se Demokratski forum zvanično požalio Centralnoj izbornoj komisiji zbog — uništenja plakata.
čivanje navodi i zaključna misao iz deklaracije: „Države učesnice Varšavskog ugovora izražavaju uverenost da će svi činioci helsinškog procesa u potpunosti spoznati svoju odgovornost za
EHUGSI SISE Ia ea rs{P OUP ir Ulker KES (ini sipa Pi TPPE air park SeiEEe Tz PR
Kompromis za Nemačku
London— U Škotskom gradiću Ternberiju juče je završen dvodnevni sastanak ministara inostranih poslova zemalja članica NATO-a. U završnom kominikeu šefovi diplomatija 16 zemalja NATO-a, izneli su stav da ujedinjena Nemačka treba sama da odluči kom će se vojnopolitičkom savezu priključiti. Istovremeno se kaže da se mora voditi računa i o sovjetskim interesima kada se bude odlučiva-
lo o vojnom statusu buduće Nemačke države.
Ovakve formulacije se među posmatračima ocenjuju kao ustupak sovjejskom predsedniku Gorbačovu, jer se ne kaže decidirano da će Nemačka biti u sastavu NATO-a, mada se to podrazumeva. Očito je ostavljen manevarski prostor i NATO-u, i Sovjetskom Savezu za pronalaženje kompromisnog rešenja.
REJ EBO JEO ATE SVI TRUD: aNNRV Ve Nik E ar VK Uni Bar yV VINA BEER SF
ma bezbednosti, za jedinstvenu Evropu mira i saradnje. Države zastupljene na savetovanju aktivno učestvuju u tom dinamičnom procesu i zato smatraju neophodnim preispitivanje karaktera i funkcija Varšavskog ugovora. Uverene su da će Varšavski ugovor samo u tom slučaju biti u stanju da u prelaznom periodu ispunjava nove, aktuelne zadatke vezane za razoružanje i stvaranje opšteevropskog sistema bezbednosti“.
Sumnje ne može biti: Političko-konsultativni komitet svrhu postojanja Varšavskog pakta vidi samo u „prelaznom periodu“ — do stvaranja „opšteevropskog sistema bezbednosti“, a težište njegovih zadataka pomera na razoružanje, doslednu i svestranu institucionalizaciju helsinškog procesa“ i stvaranje samog „novog modela opšteevropske bezbednosti”. Na ovakvo zaklju-
·vremena konfrontacioni
to da ne bude ispuštena istorijska šansa stvaranja Evrope bez blokova i neprijateljstava“.
Punu pažnju zaslužuje i način na koji je Političko-konsultativni komitet pružio ruku NATO paktu. „Natovski“ deo deklaracije ima dve ključne tačke. Prva glasi: „Više ne odgovaraju duhu elementi koji su bili sadržani u dokumentima Varšavskog ugovora i Severnoatlantskog saveza“. A druga: „Države potpisnice Varšavskog ugovora povoljno ocenjuju neke konkretne korake koje je NATO preduzeo u 'poslednje vreme. Očekuju da će se ta tendencija promena u NATO ubrzati i produbiti i da će, takođe, uticati na odgovarajuću suštinsku promenu delatnosti toga saveza”.
Naravno, nisu bili zaobiđeni ni „spoljni aspekti ujedinjenja Nemačke“. Stav koji Je unet u
kažu. Na mitingu se okupio maltene ceo grad, Na širokom rospektu u dužini od oko tri kiometra steklo se, prema zajedničkoj proceni grupe novinara, nekoliko stotina hiljada ljudi, a možda i čitav milion. U jednom trenutku slavlja spiker je pola u šali, pola ozbiljno, saopštio: „Sada na mitingu prisustvuje milion 276.475 naših pristalica”. U političko — estradnom ambijentu i predizbornoj scenografiji koju su kreirali poznati francuski eksperti za moderne stra-
M načke bitke, u ritmu rok-en-ro-
la, italijanskih kancona i nacionalnih pesama, uz organizovano klicanje „pobedi“, pročitano je pozdravno pismo Leha Valense, pozdravljen je dolazak američkog ambasadora na skup i,pri kraju, ovacijama je dočekan lider opozicije Želo Želev. |
Dr Želev se pravom moru svojih pristalica obratio sa „prijatelji“. U kraćem govoru naglasio je da je bugarski narod veoma dugo čekao na prve slobodne izbore, optužio je oponentsku partiju (bivše komuniste) za nasilje i pozvao je pripadnike svih partija, pa i bivše komuniste, da glasaju sa Savez demokratskih snaga.
Zatim je za mikrofone stao jedan snažan bas — bariton.
On je započeo poznati psalm „Mnogaja ljeta“, hiljade zvučnika je prenelo tu grmljavinu nad Sofijom, masa je paleći stotine hiljada sveća, prihvatila drevnu himnu uverena da ona proriče sudbinu njene stranke. Opozicija je i na taj način saopštila: „Izbori mogu da počnu“.
Da li će rezultati izbora biti u skladu sa odnosom snaga na ova dva sofijska mitinga? Teško je reći da hoće, ali je sasvim izvesno da je opozicija već obema nogama zakoračila u Veliko narodno sobranje. ı|
Tomislav MILINOVI
deklaraciju, u suštini, izražava ponajviše sovjetsko-poljski pogled na stvari i u njemu je sadržano „zajedničko uverenje” da se ujedinjenje dve Nemačke „mora ostvarivati u kontekstu opšteevropskog procesa i na Osnovu njegovih principa, stimuli-
sati i produbljivati njegov razvoj, uvažavati zakonite interese sigurnosti suseda Nemačke i svih drugih zemalja i obezbeđivati tvrde garantije nepromenlji-
vosti evropskih:· granica“.
Sastanku Političko-konsultativnog komiteta prethodio je „diplomatski doručak“ koji je Gorbačov priredio za prisutne lidere istočnoevropskih zemalja. Zanimljivo je da se šef sovjetske države i partje svojim gostima obratio rečima „kolege i prijatelji“, i da je na isti način svoju kratku reč započeo i predsednik Čehoslovačke Vaclav Havel, koji je uzvratio na Gorbačovljevu dobrodožlicu.
Pojavila se istorijska šansa da prevladamo evropski posleratni raskol — naglasio je domaćin i dodao da će glavna svrha susreta biti ispunjena ukoliko se završi „većim uzajamnim poverenjem među zemljama članicama Varšavskog ugovora“.
Havel je, sa svoje strane, podvukao da su se stekli svi uslovi da moskovsko. zasedanje bude istorijsko — da bude presudni impuls sveobuhvatnoj i radikalnoj transformaciji Varšavskog ugovora. Pridodao. je da bi ta transformacija mogla biti „jedan od najvažnijih osnovnih kamenova uzidanih u temelje onoga što gospodin Gorbačov naziva opšteevropskim domom”.
Đuro BILBIJA
manje o njegovoj eventualnoj izmeni ili dopuni.
OTVARA SE KONZULAT SFRJ U SIDNEJU? sidnej. – Australijska vlada razmišlja o dozvoljavanju Jugoslaviji, da ponov, otvori Konzulat u Sidneju koji je zatvoren U decembru 1988. godi. ne, javlja australijska novinska agencija AAP. Nj '_ Predstavnik za štampu ministra inostrani poslova, Garetaj Evansa potvrdio je Agenciji da se to pitanje razmatra pošto je jugos! lovenska vlada izvršila -— kako je rekao — pritisak na Kanberi) preko senatora Reoberta Hila, koji se nalazi u poseti Jugoslaviji, Prema informaciji AAP, senator Hil, inače portparol Opozicije za spoljne poslove, izjavio je da je Jugoslavija pokrenula pitanje konzulata ove nedelje u Beogradu.
ALEKSIJE NOVI PATRIJARH RUSIJE: Moskva — sa.
r Ruske pavoslavne crkve izabrao je mitropolita Aleksija z, OSL Arha Moskve i čitave Rusije, javlja TASS. ) Aleksije je bio mitropolit lenjingradski i novgorodski, i mesto vrhovnog poglavara Ruske pravoslavne crkve bilo je up. ražnjeno smrću patrijarha Pimena, 3. maja ove godine.
VIZE ZA SOVJETSKE JEVREJE: Jerusalem — Vizu aa.
ulazak u Izrael dobilo je milion i 163.000 sovjetskih Jevreja koji od Moskve čekaju odobrenje da se isele. Ya) U Izrael je dosad pristiglo oko 40.000 sovjetskih Jevreja, a do kraja godine će ih, kako se procenjujć, doći ukupna 150.000. Smatra se da u Sovjetskom Savezu Živi oko 3,5 milion: evreja. ; | Oe U Izraelu odbijaju arapske navode o naseljavanju Jevre ja na okupiranim teritorijama i tvrde da na te teritorije dolar mali broj naseljenika. Gorbačov je prošle nedelje rekao da će Moskva smaniili, iseljavanje Jevreja ukoliko Izrael ne da garancije da oni neće bi.
ti naseljavani na okupiranim teritorijama.
NOVI PASOŠI ZA RUMUNE: Bukurešt — Otvaranje ·
munije prema svetu meri se i brojem izdatih pasoša od Nove godine do danas. Broj građana koji mogu da prelaze nacional. | nu granicu premašuje cifru od milion i po žitelja. Samo u maji, | ove godine direkcija za pasoše izdala je 286.000 putnih isprava, – a u izradi se nalazi još 750.000 pasoša.
Komentarišući ove brojke kojima se u Rumuniji izraža. va stepen slobode građana, šef Opšte direkcije za izdavanje p;soša Manea George kaže da jedva stižu da štampaju dovoljan broj formulara za putne isprave. Radi se i dopunski kakobi · pradani što manje čekali (u vremc diktature) toliko željeni du. |
ument.
PRIMAT REPUBLIČKIM ZAKONIMA Moskva. — Ko. |
gres poslanika Ruske federacije je odlučio da se na teritoriji ove 0p. | romne federalne jedinice Sovjetskog Saveza ubuduće ne priznaju niti Ustav niti zakoni koji nijesu u skaldu s onima koje je usvojila Rusija. Dosad je važilo obratno pravilo. i
Ovo je, prema ocjeni inostranih posmatrača u Moskvi, najdrt || matičnija odluka neke federalne jedinice mimo onih koje su proglas sile otcjepljenje od Sovjetskog Saveza.
Ova odluka je sastavni dio akta o suverenosti Rusije, koji tre. ba da bude usvojen iduće nedelje.
SPORAZUM O KOALICIJI Jerusalim. Izrael će posle 86 da-,
na najzad dobiti vladu. U Jerusalimu je potpisan,sporazum 0 koali ciji između Likuda, tri ultra ortodoksne religioznc partije i tri sa krajnje desnice.Već po tom sastavu lako je zaključiti da će nova vla· da biti — desna. Ona će u Knesetu imati minimalnu većinu — |} od ukupno 120 poslaničkih mesta. Iz toga sc nameće najvažniji za. ključak — politička kriza u JIzraclu, koja je započela početkom ovtc godine, a rasplamsala se 15. marta padom vlade nacionalnog jedin stva — neće biti rešena. Naprotiv, sve upućuje da će se kriza nasta viti i posle ponedeljka, kada će Kneset glasati o poverenju novu, vladi.
PREKID KONTAKATA SAD — PLO? Vašington, —
Američka vlada ima nameru -da obustavi osamnaest meseci dug du jalog sa Palestinskom oslobodilačkom organizacijom, zato ŠTO Nju. | no rukovodstvo nije osudilo nedavni pokušaj napada na izraclsku turističku plažu, javlja jučerašnji konzervativni „Vašington tajms”, pozivajući se na izvore Bušove administracije. : w a ||
Prema pisanju lista još uvek nije odlučeno da li će kontakti (hu kojih dolazi u Tunisu biti definitivno, ili na duži rok prekinuti, ili ć: biti suspendovani dok se iz PLO-a ne izbaci grupa koja je organič0 vala napad, na čelu sa poznatim Abu Abasom, koji jc svojevrcmen() organizovao i otmicu broda „Akile Lauro“ 1985. godine
Kontakti i dijalog između SAD i PLO, koji se vodi u TURU, od prvog dana imaju protivnike, kako u SAD tako i u Izraciu,
STRADALO 11 RUDARA: Moskva. — Jedanacst rudara 5
udavilo u oknu sovjetskog rudnika Novokuznjeck, u Istočnom SiD ru, kada su podzemne vode prodrle u hodnike rudničke jamu, | veštava sindikalni list „Trud“. |
Iz rudnika „Dimitrov“ je, kako se precizira, ispumpano \l” od 1.600 kubnih metara vode, a na površinu su do:sada izvučena li la šestorice rudara. Nesreća je prouzrokovana probijanjem jedno vodenog džepa pri kopaniu.
Kidi ie is iun= are merite Sire rar: ar Uni Tar iMiTEpBe imuni UBI
Mandeli pozlilo u Ženevi
Ženeva Lideru Afričkog naciO Oba kongresa Nelsonu Mandeli pozlilo je juče neposredno pred sastanak u Ženevi sa predsednikom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Korneliom Somarugom. Mandela se,
osećao dobro za vreme kon rencije za štampu održane p0* zasedanja Komiteta Crkveni krsta, na kome je izjavio da \ || da Južne Afrike mora da Mr mnogo više od delimičnob !
danja vanrednog stanja.
kako su javile strane agencije, Inače u Parizu, prvo} Sta vratio u hotel gde mu je ukaza- na turneji tokom koje će post. na lekarska pomoć. 00.
Mandela se zdravstveno nije
13 zemalja, Mandela je punu francusku podršku.
NAJJEFTINIJI PERSONALNI RAČUNARI U JUGOSLAVIJI
pekin stone-Pariz, Laser-Paris, u saradnji sa Eurol"
rom 92-Kraljevo, organizuju
od 18. do 22. juna 1990.
U HOTELU —-MAŽESTIKObilićev venac, Beograd
PRODAJNU IZLOŽBU PERSONALNIH RAČUNARA · MARKE „PEKIN STONE“
Uskoro u distributivnom centru u Jugoslaviji 54 _ som. POSETITE NAS, bićete ugodno iznenađeni promocijom.
Informacije na telefon: 99 33 1 42 89 55 08
/
CIM BO ua a eo ——— ———