Borba, Dec 01, 1990, page 10

“Ako ništa drugo, drugarica Vabar kao stanovnik Beograda ati predizbornu srpsku dramu. o, vrlo intenzivno...

e Zašto Srbi sebi prave drame? — Sećam se da je Vasa Popović

i jednom «napisao: Srbin živi prosečno

šezdeset godina, a od toga pet stotina godina pod Turcima. I sad kad gleda-

'mo ove naše lidere, čini mi se da ni

jedan nije pravi Srbin, a nije ni Turčin. Možda su zbog toga manje osetjod nas, pa nam priređuju ovakve “.,. 0 A Crna Gora. Nije li tamo mirnije? ; У = Crna Gora je uvek bila konsekventna u mišljenju i shvatanju, mada 'mi se čini da bi joj neki nabacali „žute 'brede“, kako bi je prebacili na ekscese. Mislim: da se to neće dogoditi u 'ovim izbornim prilikama. Ipak će se o-Črnoj Gori odlučiti na Cetinju, a ne na.Dedinju. 2 0 Izbori će biti, i proći će. Šta nas posle čeka, kad svi, na kraju, „uvedu demokratiju“? , РА — Nama samo dragi Bog može pomoći! Nadam se da me čitaoci neće pogrešno razumeti, jer sam ja i dalje ateista. No, vidim da ljudi doista mnogo očekuju od neba. itd >" Čudite li se tome?

vi

— Mislite na ovu invaziju vernika? Verovatno je nebo već proplakalo slušajući ovolike naše molbe. Ne čudim se toliko, jer mi se čini da mnogi ljudi nisu ni odbacili religiju u ona zvanično ateistička vremena. Sada to mopu pokazivati i javno, i otuda tolika očekivanja:da nam nebo pomogne.

e U slučaju da se odlučite, čime bi se obratili toj višoj sili? Kojom molbom?

— Ozbiljno mislite?

60 Najozbiljnije!

.— Dobro... O, Bože, spasi nas novih karijerista! Iskreno se nadam da će mi oprostiti na ateizmu.

0 Hoće li biti pomoći od ovakvih, makar i ateističkih molbi? Možda ti novi karijeristi neće toliko ojačati? | / — Tu sam ja već ubeđena! Kad oseti da je opasno ugrožen, i to svugde oko sebe, naš svet postaje mudar u traženju izlaza. Zato sam uveren da ćemo isplivati iz svega ovoga. Zrelost nam, istina, nije trenutno jača strana, ali šta se tu može: nekim ljudima treba malo više vremena da shvate kako i razum postoji...

Topla zima, hladno srce

ı

Vava za „Nedeljnu BorbbuiU u

e Veomi: optimistički!

— Bez ironije, ali zašto ne bi bilo! Pa mora doći do mirnijeg toka. Konačno, to narod očekuje... |

0 I pitaće se?

— Hoće, jednom. Pobogu, pa valjda i ovi naši silni političari moraju shvatiti jednog dana da to što čine ipak·mora služiti narodu. Dakle, ako vam treba nacrtati, evo do kraja: pitaće oni jednom narod!

e Hoćemo li, onda, konačno izaći iz krize? | __— Izvinite, ali da ja vas nešto pitam: Kad smo mi to ušli u krizu? Ako ne znamo kad smo ušli, kako da znamo kad ćemo izaći. A možda smo mi već i izašli iz krize, samo još o tome nismo obavešteni...

0 Sad već i malo cinizma!

— Ostavite vi te opaske. Ne vidim, doista, ni da smo bili u krizi. Neke stvari su, naprosto, izazvane da bi se stvorila kolizija. Zar nije i ovaj trenutak indikativan?

e Znači sve ovo je privid?

— Ne baš sve. Recimo, zima je topla, manje se troši uglja, struje. Doduše, biće snega, ali to neće biti straš-

no. Eto vam razloga da ne budete u krizi... ;

0 I nigde hladnoće?

— Ima je, ima — oko srca.

0 Zašto, ako je sve ovako kako ste opisali?

— Zato što vam ni jedna politička fizionomija ne uliva sigurnost. To vide čak i oni koji nisu vidoviti... A ljudi, ipak, hoće da čitaju budućnost preko lica onih koji ih vode.

„Galenika“ nije prodata

Bojana Popović

|

3 | ! eogradska fabrika lekova „Galenii, ЕУ ka” potpisala je, pre neki dan, definitivni ugovor o formiranju nove kompanije sa kalifornijskom farmaceutškom industrijom INC — SPI „Pharmacediticals“, INC. u kojoj ICN ima 89 odsto akcCrja. Prema ovom ugovoru, koji je presedan u.farmaceutskoj industriji Jugoslavije, imovina najveće jugo-fabrike lekova biće preneta.u novu zajedničku kompaniju 5 procenata će biti u vlasništvu SPI, a 25 ojšto u vlasništvu „Galenike“. "ВР, koji proizvodi, prodaje i distribuira oko 300 farmaceutskih proizvoda po mnogim zemljama sveta, a najčešće u Seуегпој i Južnoj Americi, Zapadnoj Evropi i еден | oku, Zaradila je, prema proceddma,.u ovoj godini gotovo 140 miliona dolara, a prošle godine ostvarila je čisti dohodak od 13 miliona dolara. U pomefiutoj transakciji SPI će, pored akcija, imovine, opreme i drugih svojina, uložiti 50 miliona dolara u kešu koja će se, kako se planira, koristiti za modernizaciju projektak” i | Nova kompanija planira prodaju od 370 miliona dolara, u njoj će biti zaposleno 7 400 radnika u 18 pogona za proizvodnju i distribuciju, čija se, uzgred, vrednost сви ју na oko 240 miliona dolara. Proizvodiće preko 600 farmaceutskih preparata i

Raskid sa pogubnom politikom

| Me Zašto „Galenika“ koja ima 5.800 zaposlenih u 9 proizvodnih pogona u Beogradu i okolini, a čiji je godišnji promet preko 230 miliona dolara, kao najveći jugoslovenski proizvođač i izvoznik lekova, raskida sa društvenom imovinom, dosadašnjim načinima proizvodnje i poslovanja. Ražgovaramo o tome sa generalnim direktorom „Galenike“ dr Velimirom Brankovićem. ~ — Mi smo pre tri godine, kaže dr Branković, pošli od pretpostavke da se sve države Evrope integrišu i da Jugoslavija neće moći da zaobiđe taj proces — da će morati da bude sve otvorenija i upućenija na.šaradnju s jedne strane, a s druge strane,na konkurenciju evropskih, svetskih i domaćih kompanija. Bili smo, takođe, svesni i toga da kominternovska politika, koja: je vođena desetljećima u Jugoslaviji i koja Je bila posebno pogubna u poslednjih nekoliko godina, zbog tzv. reformi koje su Jugoslovensku privređu, a posebno industriju' u njoj osiromašili, ostavili bez akumulacije, tako da se jugoslovenske mašine već dugo okreću bez nužnog zanavljanja, modernizacije, nužno potrebnih sredstava razvoj i akcije. Jer, nije dovoljno da proizvođ bude dobar i jeftin, potrebno je da i kupac u to poveruje, za šta je, naravno, potrebna velika aktivnost koja prilično košta. U svemu tome, normalno, na centralnom mestu bio je čovek zaposlen u „Galenici“, koji je bio u ne malim nevoljama :zbog. tih reformi izvršenih 80-tih godina koje su razbijale Jugoslaviju, pa tako i fabrike na bezbroj subjekata međusobno iskonfrontiranih, što je sve dovelo „Galeniku“.u velike teškoće (a pre toga je to bila dobra fabrika). Ljudi su, dakle, bih uplašeni za budućnost fabrike, tražili smo načine kako je stabilizovati, kako sprečiti likvidaciju fabrike i otpuštanje radnika. Polazeći od svega toga, mi smo rešenje videli u povezivanju sa najvećim kompanijama sveta. Imali smo mnoge razgovore sa njima. Na našu sreću, uspeli smo da povratimo veru zaposlenih i da za poslednje tri godine proizvodnju povećamo za jedan i po put, da utrostručimo izvoz i da povećamo lične dohotke tri puta više u odnosu na.ranije. Prosek ličnih dohodaka je sada 1.100 maraka. To je ujedno, omogućilo da stvorimo uslove za rad, da motivišemo radnike, da napadnemo nerad koji je sistem proizveo i u kome su dobro živeli oni koji ništa nisu radili. TO što smo brzo ušli u svetske tokove,

Farmaceuti na putu presedana

Dr Velimir Branković, generalni direktor „Galenike“ o integraciji najveće jugoslovenske fabrike lekova sa kalifornijskom kompanijom SP! i per-

spektivama ovakve izmene vlasničke strukture u ovdašnjoj induslriji

u najčuvenije svetske žurnale, kao firma koja ima najveći stepen fizičke proizvodnje i prodaje, koja za poslednje tri godine nije imala gubitke, postalo je interesantno za veliki broj ino-kompanija. I one su u „Galenici“ videli partnera sa kojim mogu da ostvare profit. ;

0 Zašto ste, onda, izabrali upravo SPI, koja je 77. farmaceutska kuća u Sjedinjenim Državama?

— Bilo je kompanija sa kojima smo pregovarali i sa kojima bismo rađe.išli u saradnju i time bismo lakše ostvarili svoje ambicije i opredeljenja, ali to je kao u životu sa udajom — ženidbom! Trenutno, multinacionalke su, okupirane svojim programima i u celoj stvari dobro je što smo i sa njima unapredili saradnju i povratili poljuljano poverenje. Među tih 20 ino-kompanija je i kalifornijska ICN koja je 77. na lestvici u SAD sa kojom smo i Је ugovor. Mi smo s tim ugovorom

leli — osim konkurencije o kojoj smo KOV — да ве brzo i radikalno oslobo-

imo upravljanja u okviru preduzeća. Mi tu društvenu svojinu ne verujemo, jer u većini slučajeva njome odlučuju i upravljaju nekompetentni — koji, pritom, za odluke ne odgovaraju. A da je društvena svojina Пи kategorija, sigurno bi je uzeli Ja-

Da pobegnemo od Kardelja

Sa ovakvom integracijom mi menjamo vlasnički oblik i sadržinu u „Galenici“.

I ja sam u pregovorima sa ICN — SPI, tražio da naši radnici postanu akcionari i vlasnici akcija kompanije sa kojom se ujedinjuju, a u visini od 12 miliona dolara, koji nije deo ugovora i njegovog uloga, nego deo protivakcije i vezivanja za kompaniju. Ujedno, to je početak eksperimenata da zaposleni vide šta znači biti akcionar, da li je to onaj oblik koji će im se svideti, da li će kroz tri godine te akcije zadržati, kupovati ih ili na tržištu prodavati. Dogovorili smo taj rok od tri godine u kome ne-

ma prodaje jer, poznato je, dobit sporo '

dolazi, i ako kompanija bude dobro stajala, postoji mogućnost da ta dobit bude jako velika. Pa i taj iznos od 12 miliona dolara može biti znatno veći. Ali razume se, i manji. у;

0 „Galenika“ je ne samo prva fabrika koja je ušla u ovakav posao, već je „unikatna“ i po modelu integracije. Zbog čega ste išli na ovakav način spajanja.

— Mi nismo išli na ovaj model koji je sada učestalo gs da se koristi u Sloveniji i u istočnoj Evropi, gde se utvrdi vrednost firme i onda se rasprodaje deo po deo vlasništva, i to tako što deo mogu da kupe radnici, deo ino-partner, a preostali deo da bude u vlasništvu države. Ne mislimo da to nije dobro, već da nam taj oblik u ovom trenutku ne odgovara — jer sva ta sredstva idu van „Galenike“ — idu u državu, a ona ima prava da ih firmi vrati. Što ona, po pravilu, ne čini, već tim sredstvima rešava svoje nevolje.

Sa ovim modelom zajedničkog udruživanja u zajedničko preduzeće, ino-partner

bi bio u obavezi da na vrednost „Galenike“ doda svoja sredstva. u keš-novcu, opremi, tehnologiji, onom konceptu u kome želi da bude u toj kompaniji. Mi smo u razgovorima uslovljavali partnera da ima veći ulog, da uđe sa više sredstava, a 5 druge strane, da vam pravo kažem, da pobegnemo od Kardelja, jer onda se upravljanje radikalno menja. Te promene su od koristi za onih oko 6.000 zaposlenih rad-

- nika u „Galenici“, jer će svako raditi svoj

posao i za to odgovarati. U dosadašnjem sistemu to se nije dešavalo jer, koji je to, na primer, radnički savet odgovarao za loše odluke — bilo u postavljanju lošeg rukovodstva, bilo u gazdovanju preduzećem. Ljudi su, naprosto, u to bili gurnuti.

e Kako ugovor počinje da, važi?

— Stvorili smo zajedničko preduzeće u koje ino-partner ulazi sa 75 odsto, a ostalih 25 odsto je stara „Galenika“. Znači, nismo je prodali, a naš ulog zadržavamo za stanove radnika. U tom procesu ćemo okupirati armiju i savezne organe da zaposleni, zavisno od staža, budu vlasnici stana.

Ulaganje a ne prodaja

Ugovor je potpisan i na insistiranje „Galenike“. On nije odmah stupio na snagu, već smo namerno ostavili dva meseca da se još jednom, na našem Radničkom savetu, a ı u javnosti i od kompetentnih

~ organa, čuje da li je to što smo uradili do-

bro. Jer, nije „Galenika“ samo vlasništvo ovih 6.000 radnika, već deo ukupnih stvaralačkih napora srpske nauke i građana Srbije koji su uvek sa simpatijama gledali na tu fabriku. Mi želimo da tako ostane i u harednih 45 godina. Ovim odlaganjem smo želeli i da svi dobronamerni, ali i odgovorni, koji su za to pozvani, u republici i federaciji, kažu da li je ovaj poduhvat dobar. To nije skidanje odgovornosti sa nas koji smo dosad to vodili. Jednostavno, ovaj partner više i bolje ne može da da. Da li bi to, u nekom apsolutnom smislu, moglo biti drugačije? Sigurno da bi drugačije moglo da bude, ali u ovom konkretnom slučaju, gledajući pritom jugoslovensku akumulativnu sposobnost industrije, za gotovinski deo koji treba da uđe u „Galeniku” meni bi trebalo desetine godina da do tog.novća dođem. Cela Srbija је ха ргеporod skupila 150 miliona dolara, a ovog trenutka se u „Galeniku“ odmah ulaže 50 miliona dolara — i to niko ne može da iznese. ea

0 Šta ako javnost i odgovorni organi procene da ovakav „zahvat“ nije dobar?

— Država Jugoslavija i država Srbija treba da daju konačnu saglasnost. Međutim da budemo realni, mi sa ovim ugovorom prvi raskidamo sa starim sistemom, ali, takođe, živimo u okruženju pojedinih ljudi koji plaču za starim sistemom, pa i ovaj ugovor shvataju kao prodaju „Galenike”. Još jednom da pomenem, ništa se ne prodaje, već se ulaže. A profit, naravno, delimo. i ·

0 Svedoci smo čestih nestašica lekova na našem tržištu, a nedavno je baš iz „Galenike“ alarmirano obustavljanje isporuke lekova. Kakvo je stanje u farmaceutskoj industriji i da li će lekova biti?

. — Mi imamo veoma dobru farmaceutsku industriju i verovatno je to najbolja industrija koju Jugoslavija ima. Međutim, ona je, na nevolju, tradicionalno na tržištima koja su sada, u političkim, privrednim reformama, u duhovnim perestrojkama — tržišta koja su postala siromašna. I u ovom trenutku to je velika nevolja za farmaceutsku industriju Jugoslavije. Mi proizvodimo 95 odsto svega što je zdravstvu

zemlje potrebno i lekova ima u mapgacini- |

ma i veletrgovinama, ali u mnogim delovima Jugoslavije nema para da se taj lek plati. Realno, može da dođe, a već se oseća, da lekova ne bude za bolesnike — ne zato što farmaceutska industrija neće da ih proizvodi, već zbog toga što su zdravstvene organizacije nelikvidne. Ljudi koji rukovode nisu, očigledno je, napravili pravu računicu, ne znaju koliko treba para za obaveze koje su preuzeli, a farmaceutska industrija za te obaveze nema novca.

„И даље, Ђурчин: „... не можемо а да на овом месту не истакнемо овај ле! „Узор нашим писцима, с препоруком да у будуће сви Хрвати пишу своје

NEDELJNA BORBA a-nedelja 1-2. decembar 1990. strana

'subot

SRPSKOHRVATSKI

|ALMANAH

BEOGRAD — ZAGREB

ње јединства и народне слоге, које су одушев у напону своје снаге. Сећали смо се пару Београду и чудили смо се како се некад билаг Али ЈЕ MON

варварска времена ! је историју што се живи сад! Каква ли су то назадна и 5 У Па Ме Мо сведен j Ли

ј его | жив сведок, и не остаје нам ништа друго нег не за Уна застрашење од повратка — не дај Боже! — злих времена, из којих смо

срећно искобељали!

Кошмари

а г. Видовићева у Доситејеву Дому у

љавали бујан и крепак живот народну земљама могло живети другачије ну

у великом сну

Над утопија—огледом Стојана Новаковића

Ако је златно доба југословенства било управо оно пре стварања Ју- | гославије, колики је пут требало превалити од те цветне балканске ли. |

ваде до „тамнице народа“

Драган Белић

идеја била доминантна мисао на европском југоистоку, тј. на Балка. | ну, постојала је једна патриотско— национална организација која се звала, дакле: „Уједињење или смрт“. Hi : За рационалног аналитичара, при крају двадесетог столећа, та син. тагма, са почетка овог века, данас делује веома патетично. У крајњем слу. чају, „романтичарски“. Можда, и с правом... ~ ; : Но, дотична синтагма, у овом историјском случају, крије и једну кон. кретну истину. Наиме, уједињење — југословенско— догодило се пре се. дамдесет и две године, а како ствари сада стоје, ту на Балкану, ни смрт те | државе није тако далеко. За тих седам деценија, Југословени су прошли 38иста велики пут — од „остварења великог сна“, до распада „југословенске утопије“. | | Чини се, пак, на основу многих историјских сазнања, да је златно до ба југословенства било управо оно пре стварања — Југославије. Будућа држава, која ће, тек након много година, постати за'неке И „тамница наро:

Уа доба, пре неких осамдесет година, у време када је југословенска

да“, беше тада замишљена као цветна ливада, дирљиво поприште чисте

идиле, без обзира на кризе које би је, евентуално, могле сналазити. |

А управо тако, године 1911. будућу јужнословенску државу види Сто јан Новаковић, српски писац, историчар, дипломата, политичар и држав ник, тада већ увелико старац (умреће четири године касније, у току првог светског рата), не дочекавши остварење свог великог идеала) Заправо, одазивајући се позиву да напише прилог за „Хрватскосрпски/Српскохрват ски алманах“ (прва, „загребачка верзија“ наслова штампана је ћирилицом, а друга, „београдска“, латиницома), а у поводу обележавања стогодишњи це од смрти Доситеја Обрадовића, Новаковић је свој оглед конципирао као дирљиву југословенску утопију, покушавајући да будућу Југославију замисли кроз стотину година.

Дакле, на почетку 21. столећа, уједињени Јужни Словени, по Новако: вићевој визији, живе сасвим сложно, пошто су пребродили историјска ис кушења. Уз Србе и Хрвате, који се, заједно са Словенцима, тек сећају сво јих некадашњих „националних осећаја“, још само са Бугарима треба уре дити будуће односе, па да се јужнословенско братство учврсти у слози у ев ропском миру. Зато југословенски писци, замишља њихово путовање Но ваковић, обавезно морају обићи Софију...

Ho“. Дакако, овај израз, у датом контексту, никако не би требало

схватити пежоративно, што ће рећи као нешто „патетично“, већ као ону врсту означавања која се, природно, темељи на једној од виталних тед: рија деветнаестог века — романтичарској пројекцији „нације—језика“ Следећи, дакле, европска искуства, а на трагу оних историјских исходишта која су довела до уједињења Италије и Немачке, и Новаковић пројекцију јужнословенског окупљања види, пре свега, преко моћног феномена јези: ка који је — то се претпоставља — заједнички Србима и Хрватима (Сло венци ће, „природно“, рачуна Новаковић, прићи том заједничком културо лошко—језичком стаблу).

У том смислу, наравно, било би смешно, да не кажемо апсурдно, по сматрати данас Новаковића као „занесеног Југословена“, „прикривеног Србина“ или „препреденог унитаристу“, какд би му то могли прикачити данашњи, острашћени „новоромантичари“. Напротив, усуђујемо се, чак, рећи да је Новаковић, у датом времену, био европски модеран, окренут бу дућности у истој оној мери у којој су то били, рецимо, италијански или не мачки аналитичари. Верујући у језик, културу и литературу, превиђао је све друге феномене = од економских до религијских. И одбацивао их као анахронизме који, пред медијем језика, губе на снази као евентуалне за преке остварењу југословенске идеје. Могло би се, чак, у овом контексту, закључити да је Новаковић био „премодеран“, јер је секуларизацију на Балкану посматрао као већ окончан процес извлачења испод традицио налних православно—католичких подела на европском југоистоку. Ако је, дакле, одбацивао било какву могућност верских ратова, или бар међурели“ гијских напетости на Балкану, чинио је то, опет, поучен европским искус твима, верујући да међу Јужним Словенима теку исти, секуларизовани процеси као у Европи... ; |

. Да Новаковићево схватање о нацији и језику, у датом часу, нипошто није било усамљено, сведочи низ деликатних примера који се могу наћи управо у Алманаху у којем је објављен и његов прилог. Сви радови српских и хрватских писаца штампани су онако како су их писали њихови аутори — ћирилицом или латиницом у оригиналним варијантама. РАД пак, слависте Ватрослава Јагића штампан је ћирилицом, и то, како напо“ миње уредник Алманаха Милан Ђурчин, на изричиту жељу самог аутора:

Ht сумње да је Новаковићево схватање југословенства „романтич

прилоге ћирилицом, а сви Срби латинским словима“.

а ли су то Јужни Словени „закаснили“, у односу на Италијане или Не мце, кад свој државни пројект нису успели да остваре у складу са #21 ањима оних који су југословенској идеји подарили своје најстрасније РАДЕ: Или је тај пројект, још у зачетку, био одвише утопијски пред искуш“ ма која су надилазила романтичарске представе о нацији чије је основ 80 исходиште језик2 Није ли Балкан, још у том часу, био далеко од Европе која је, искусивши страдања верских ратова, револуције и Наполеонове 19' ходе, могла ући у период историјских превирања битно другачијих од о! где се, у борби најпре за турско, а потом и аустроугарско наслеђе, лако она ва племена претварају у накострешене национе азијатске крволо“ И коначно, као најважније питање у овом следу: зашто је југо

ство, како год се узме — као утопијски i и пројект или на исто сага — било боље од обе Југославије2 рој као реал

ријск“

и = аи