Borba, Dec 01, 1990, page 11
RAZGOVORI O KULTURNOJ AUTONOMIJI SRBA U
HRVATSKOJ
Teze |
negodovanja
Tokom radno-neraanih dana obeležavanja Dana hRepublike, u Zagrebu organizovana dva skupa posvećena ovoj femi, a na jednom je učestvovao i dr Jovan Rašković čije izlaganje je bilo propraćeno burom ne-
godovanja
Zagreb. — O danas nesumnjivo sve aktuelnijoj temi kulturne autonomije Srba u Hrvatskoj razgovaralo se čak na dva skupa za vreme ovih radno-neradnih dana obeležavanja Dana Republike. Na tribini u prepunoj, za ovu temu prcmaloj dvorani KIC-a u Preradovćevoj, govorili su i odgovarali na pitanja Slavko Degoricija, predsednik i potpredsednik SDS dr Jovan Rašković (kome je ovo bio i prvi javni nastup na ovu temu) i dr Vlado Ivković, dr Vladimir Veselica, dr Drago Roksandić i dr Mirko Valentić. Razumljivo da je najveće zanimanje vladalo za nastup dr Raškovića, koji je, uostalom, i bio pokretač i inicijator autonomije. Međutim, kada je Predsedništvo Hrvatske pokrenulo razgovore, predstavnici njegove stranke nisu se odazvali. Dr Rašković je tom prilikom izjavio da je kulturnu autonomiju spominjao u fazi kada je mislio da će hrvatska država imati razumevanja. za srpsko nacionalno biće, a da se zalagao za teritorijalnu autonomiju kada je uvideo da se ono ne priznaje, te naglasio da „već postoje konkretni projekti ovakve teritorijalne autonomije“. Dr Rašković je takođe naglasio da ako se Jugoslavija bude cepala nikome neće osporiti pravo na otcepljenje, ali odvajaju se narodi, a ne države. Tako bi se Srbi u Hrvatskoj sa Srbima u BiH mogli izjasniti za svoju državu, koja bi imala dva puta više stanovnika nego Slovenija, te ponovio svoju tezu o tri agre-
Beograd. — Juče je Republička izborna komisija Srbije utvrdila konačnu listu od 32 kandidata za izbor predsednika Republike, od kojih su stranke predložile 12, a grupe građana 20. To su:
Dr Ljuben Aleksov-Alen, kan-. didat grupe građana (1945); Nikola Barović, kandidat grupe građana (1950); Miroslav Veselinović, kandidat grupe građana (1941); Ratomir Vojvodić, kandidat grupe građana, Predrag Vuletić, kandidat „Liberalne stranke (1951); Miodrag-Mile Gojković, kandidat Stranke samostalnih privrednika '1943); Saša Goranci, kandidat grupe građana (1953); dr ljubomir Grujić, kandidat grupe građana (1939); Vuk Drašković, kandidat Srpskog pokreta obnove (1946); dr Ivan Đurić, kandidat Saveza reformskih snaga Jugoslavije i Udruženja za jugoslovensku demokratsku inicijativu (1947); Tihomir Živanović, kandidat grupe građana (1936); Dragan Jovanović, kandidat Zelene stranke (1947); Jovan Koprivica, kandidat grupe građana (1934); Tomislav Krsmanović, kandidat
nomije. 5 Neuporedivo mirnije bilo je u sredu, u maloj dvorani Sabora na sastanku proširene. Radne grupe za izradu projekta autonomije (od stotinu pozvanih odazvalo se tridesetak) gde se raspravljalo o tri pismena projekta — dr Drage Roksandića, dr Mirka Valentića i dr Anđelka Milardovića. Najavljujući svoje povlačenje iz politike, potpredsednik HSLS dr ĐorđePribićević predlaže da se pri projektu autonomije ne polazi od sitnih, već od rešavanja velikih globalnih problema, te podvukao da političkih promena nema bez privatizacije povratka na građansko društvo, tržišnu privredu, jer je privatno vlasništvo baza svake slobode, pa i nacional-
ne.
Akademik Ljubo Boban kritikovao je Roksandićev projekat koji ide na dva koloseka i ne bi ga mogao podneti ni američki budžet. On znači, na primer, dve gimnazije u Gračacu i Gospiću. Problemi trebaju biti načelno rešeni, jer se ne postavlja samo pitanje Srba gde su manjinski narod. Ima opština gde su i Hrvati manjina. To treba rešavati na četiri nivoa: građanskih prava i sloboda, lokalne samouprave, donošenjem đeklaracije o nacionalnim pravima, te na nivou konfederainog saveza.
Dr Vjeran Katunarić je upozorio da bi put prema kulturnoj autonomiji preko nacionalnih škola, sveučilišta, RTV mogao voditi getoizaciji i ukazao na paradoks da u svetu političari rade prema uputima znanstvenika, dok u nas znanstvenici „izvlače“
trebalo da otpoč
sije protiv srpskog naroda. U prvom redu, agresija koja ne priznaje srpski narod i srpsko nacionalno biće, zatim sistematska agresija institucija, u prvom redu hrvatskog Sabora koji ne dozvoljava ni jednu legitimnu prosrpsku misao, zatim ona, kako je rekao, najsramnija agresija »rdije su žrtvg:Srbi na.ulici, .radnom mestu, autobusu, a čija je žrtva i on sam, budući da Je dobio otkaz na radnom mestu. Izlaganje dr Raškovića izazvalo je, kao što se moglo očekivati, buru negodovanja, povike „laž, neistine“, pa je intervenisao i dr Veselica, dok je dr Rašković naglasio da u njegovom izlaganju nema ništa upereno protiv hrvatskog bića, da je na razpovor pozvan, te da će ga napustiti ako se nastavi u ovakvom tonu. Razgovor je ipak nastavljen. Međutim, treba upozoriti da dr Rašković nije, iako to već duže obećava, izneo svoj koncept niti kulturne, niti teritorijalne auto-
ono što zakuvaju političari. Dr Mladen Lazić aBglašavh da se mnoge stvari, kao kulturna prava Srba u Hrvatskoj, mogu ražumno rešiti samo u jugoslovenskom okviru. Međutim, u mateIOS se apsolutizira republiBg ; ~ „Veoma. konkretan. bio..je dr Ante Bežen, koji.smatra. da bi setrebalo početi.od školskog sistema, gde bi se trebalo dogovoriti jer se upravo donose obrazovni i finansijski programi, novi udžbenici itd. Niz godina srpsko-hrvatski odnosi bili su tabu, a sada je situacija alarmantna. Koliko bi ljudi trebalo poginuti da zaključimo da nešto valja učiniti, upitao se dr Drago Roksandić. On se zalaže za što hitnije donošenje deklaracije o pravima državljana Hrvatske, jer bez temeljnih ljudskih i građanskih prava nema izgleda za bilo kakvu rekonstrukciju. IL. TOMLjANOVIĆ
MISIJA SVETSKE BANKE O PRESTRUKTUIRANJU JUGOSLOVENSKE INDUSTRIJE
Praksa kaska za zakonima
I pored toga što su usvojeni savezni zakoni, neodgovarajuće praćenje reforme iz republika i dalje stvara znatnu neizvesnost za nastavak reorganizacije — istakli stručnjaci Misije ·
Beograd. — Eksperti Svetske banke ocenili su da jugoslovenska savezna vlada, kako svojim potezima, tako i uz pomoć stranih finansijskih i drugih institucija, postiže značajan napredak u Ostvarivanju Programa ekonomske stabilizacije, saopštio je juče Sekretarijat Saveznog izvršnog veća za informacije.
Misija Svetske banke je ovih dana boravila u Jugoslaviji, a cilj joj je bio da oceni kakva je finansijsko-tehnička pomoć potrebna pojedinim industrijskim preduzećima. Misija je, pored ostalog, analizirala i takozvani makroekonomski okvir i politiku za stvaranje uslova neophodnih za reformu.
Međunarodni stručnjaci, članovi Misije, smatrali su neophodnim da istaknu otvorena pitanja. Oni kažu da i pored toga što su usvojeni savezni zakoni, neodgovarajuće praćenje reforme iz republika i dalje stvara znatnu neizvesnost za nastavak reorganizacije. To neodgovarajuće praćenje posebno se odražava u prodaji svojine i u promeni važeće strukture vlasništva. Misija je ocenila, saopštava Sekretarijat, da je postojeći sis-
tem oporezivanja „nedosledna, netransparenta i komplikovana mešavina raznih poreza na mnogim nivoima“. Stručnjaci Svetske banke smatraju da što pre treba harmonizovati i pojednostaviti fiskalni sistem na celom jugoslovenskom privrednom prostoru, uz što bliže prilaženje evropskim rešenjima. Oni ističu da se samo na taj način mogu projektovati finansijski rezultati i ohrabrivati domaća i strana ulaganja.
Misija Svetske banke smatra da se liberalizacija uvoza za sada neometano odvija, ali da ipak treba i dalje podešavati sistem kako bi se otklonile preostale deformacije u tarifama i krenulo ka njihovom generalnom smanjivanju.
U svom „Ed memoaru“ Misija se zalaže za održanje realnog kursa dinara koji je neophodan za stimulisanje izvoza, ali, istovremeno, i za efikasnu konkurenciju uvoza. Misija ističe da je neophodno dalje razvijanje domaće konkurencije kroz stalnu deregulaciju, antimonopolske propise i snažan razvoj malih i srednjih privatnih preduzeća.
(Tanjug)
um a a ina Sri ı A VOĆA OZ ae i i i OC a PO IO DEMOKRATI TUŽILI DRŽAVU:ritograd — Demokratska
stranka Crne Gore podnela je ovih dana krivičnu prijavu protiv
PF]
\
Republičkog sekretarijata za unutrašnje poslove, generalnog direk-,
tora javnog preduzeća PTT saobraćaja Crne Gore, svih rukovodilaca područnih organizacionih jedinica RSUP, te svih direktora jedinica u sastavu javnog preduzeća PTT saobraćaja Crne Gore. Krivična prijava podneta je zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično
delo neovlašćenog prisluškivanja i tonskog snimanja iz člana 63. |Nišu.
Stav 1, 2. i 3. Krivičnog zakona Crne Gore. D.V.
U SINDIKATU SRBIJE
REPUBLIČKA IZBORNA KOMISIJA SRBIJE
Za predsednika 32 kandidata
Političke partije predložile 12 a grupe građana 20 ličnosti za funkciju predsednika Republike Srbije e Prema
poslednjim podacima, u biračke spiskove upisano je 6.717.262 lica
grupe građana (1936); Milan Lazarević, kandidat grupe građana (1942); Slobodan Milošević, kandidat Socijalističke partije Srbije: (1941); Slobodan Mitić, kandidat Stranke Saveza svih Srba sveta (1947); Milan Mladenović, kandidat grupe građana (1949); Čedomir Nešić, kandidat grupe građana (1931); dr Blažo Perović, kandidat Stranke Jugoslovena, Stranke narodne slope, Jugoslovenske socijalističke demokratske stranke, Radničke partije Jugoslavije, Demokratske pedagoške stranke Jugoslavije i Demokratskog reformskog saveza Muslimana Prizren (Yu blok), (1947); Milorad Radović, kandidat grupe građana (1957); Hercen Radonjić, kandidat grupe građana (1959); Slobodan Ranković, kandidat grupe građana (1943); Jovan Stojković, kandidat grupe građana (1937); Miomir Tošić, kandidat grupe
građana (1941); Ljiljana Đujić
kandidat grupe građana (1956); Sulejman Ugljanin, kandidat Stranke demokratske akcije iz Novog Pazara (1953); Živan Haravan, kandidat Stranke socijalne pravde (1946); Velimir Cve-
Milošević odustao od TV promocije
U sinoćnjem Drugom dnevniku TV Prištine samo četiri i po sata pošto je objavljeno žrebanje za predstavljanje predsedničkih kandidata u TV Beograd, saopšteno je da je Slobodan Milošević odustao od svoje promocije, kojom je večeras u dvadeset časova ne TV kampanja. i
U ovom saopštenju stoji: „Pošto sam na Televiziji dobio termin za predstavljanje, zbog koga, kako sam danas saznao, mora da se skine iz TV programa direktan prenos iz Centra „Sava“ predstave „Solunci govore“, odričem se svog termina u korist prenosa. Pri tom, ne smatram da ću izostavljanjem sa predstavljanja na Televiziji biti oštećen, jer sam s obzirom na funkciju na kojoj se nalazim stalno prisutan u društvenom životu Srbije, pa je javnost upoznata sa mojim pogledima na ekonomske i političke promene u Srbiji. Ovo se kaže u poruci Slobodana Miloševića Televiziji Beograd.“
KAKO ĆE SE KANDIDATI ZA ŠEFA SRBIJE PRED-
STAVLJATI NA TV
Predsednički maraton
|,
NEDELJNA BORBA“
subota-nedelja 1-2. decembar 1990.
INFORMISANJA
Novi Sad — Ocenjujući da je informisanje u Vojvodini i Srbiji „sramno, navijačko, udvaračko, neistinito, neobjektivno i krajnje selektivno“, novinari TV Novi Sad, Radio Novog Sada, „Mađar soa“”, „7 NAP”,kao i grupa novinara novosadskog lista „Dnev-
Svaki od 32 kandidata imaće na raspolaganju jedno-| nik" formirali su štrajkačke od-
časovnu emisiju, a gledaoci — po 5—6 kandidata dnevno! 6 Prvi je Milošević
Beograd. — Od večeras na Drugom programu Televizije Beograd počinje predstavljanje kandidata za. predsednika Republike Srbije. Trajaće do četvrtka a svaki od 32 kandidata imaće na raspolaganju jednočasovnu emisiju koja će biti uređivana i vođena na sličan način kao i emisije u kojima su promovisane političke stranke.
U subotu i nedelju (1. i 2. decembra) od 20 do 02 časa birači će imati priliku da upoznaju.po 6 pretendenata na srpski državni tron. Naredna četiri dana predstavljaće se po pet:kandidata, a emisije će voditi novinari Branka Kerkez, Ljubomir Lukić i Desimir Čantrak.
Na isti način od danas u 10 sati kreće i promocija kandidata na prvom programu Radio Bc-
tić, kandidat Socijaldemokratske partije Jugoslavije (1924), Radoje Šaranac, kandidat Republikanske stranke (1932); Nikola Šećeroski, kandidat grupe građana (1934) i dr Vojislav Šešelj, kandidat grupe građana (1954).
Republička izborna komisija, kako· je novinarima juče saopštio njen šef za informisanje Zoran Đumić, nije prihvatila kandidate Ženske stranke, jer je Stranka predložila dva kandidata, što nije predviđeno Zakonom. Njihovu žalbu je odbio i Vrhovni sud Srbije. Takođe, Izborna komisija nije prihvatila ni
Potpisan opšti kolektivni ugovor
. Beograd. PotpisivanjenP6p“ šteg kolcktivnog ugovora, u Sin:
dikatu Srbije u stedu je i 2viIČno usvojen novi sistem raspodcle, koji bi trebalo da donese više pravde i reda u ovoj oblasti. Kolektivni ugovori omogućiće izvesno povećanje ličnih dohoda-
SPROVEDEN U SRBIJI
Kazne manje za Četvrtinu
Povodom Dana Republike smanjenje kazne dobilo je oko hiljadu zatvorenika
Milost suverene države Srbije povodom Dana Republike, 29. novembra, stigla je u skoro hiljadu domova dojučerašnjih osuđenika koji su svoje kazne zatvora izdražvali u svim zatvorima i kazneno popravnim domovinama širom Jugoslavije. Skupština Srbije je na svojoj poslednjoj sednici u novembru donela Zakon o amnestiji koji je istovetan i za Kosovo i Metohiju. Istovetan Zakon donela je i Skupština SAP Vojvodine. Ovim zakonima se svim osuđenim za krivična dela u Republici smanjuje kazna za četvrtinu.
Amnettija je već sprovedena i iz svih zatvora su u sredu izašli osuđenici za koje su se tog dana stekli uslovi iz amnestije. Izuzetno, kazne su nešto manje smanjene i to za 20 odsto onim osuđenicima koji su u zatvor dospeli zbog svireposti i surovosti krivičnih dela koja su počinili. Međutim, i u ovoj grupi ima izuzetaka jer je kazna za četvrtinu smanjena za ista ova dela za sva mlađa punoletna lica do 21 godine starosti kao i za one koji imaju više od 65'godina.
Iz ORO POVLSVIHOE doma. u Nišu u sredu je kroz zatvorske' kapije izašlo oko 200 osuđenika, u Požarevcu približno toliko, a iz Sremske Mitrovice 125. Na slobodu je pušteno i ,desetoro osuđenika iz leskovačkog, kao i veći broj iz zatvora na Kosovu.
— 0 r; anizacija otpusta amnestiranih zatvorenika protekla je u najboljem redu i najveći roj je izašao iz KPD uz pozdrav i zahvalnost za korektan odnos soblja prema njima u toku izržavanja kazne, rekao je Miodag Đorđević, upravnik KPD u
V.K.
k*' zaBošlenih, dh”io neće biti
ostvarljiyo, bez. rasta _proizvod-
nje, rekao je u ime jednog od
potpisnika — republičke vlade — njen predsednik Stanko Rad-
milović. On je, međutim, skrcnuo pažnju na loše funkcionisa-
Kragujevac. — Tako je najavljivala da prodavati na kredit može u najpovoljnijim uslovima tek sredinom iduće godine, da objektivno za to nema finansijskih sredstava, „Zastava“ ipak počinje već naredne nedelje prodaju svojih automobila na potrošački kredit. Osnovni uslovi su: gotovinsko učešće 40 odsto od fabričke cene, kamata 30 odsto godišnje, otplata 24 meseca (može i za kraće vreme), cena se garantuje, rok isporuke 90 dana. Krediti će, doduše samo za 10.000 kupaca odobravati prodajno-servisne organizacije „Zastave“, ali ne sve odjednom. Najpre će se početi u Kragujevcu, pa će se postepeno uključivati i sve ostale.
nje finansijskog sistema. i Opštu.
besparicu, koji mogu da uslove
dalje realno smanjenje zarada. ~
Ugovori, sami po sebi, neće stvarati novac, ali će nas terati da svi zajedno više radimo, rekao je predsednik Privredne ko-
BE Zzuz miU Jara II NIN IAC ru E rar: TSG: YIJR K-i 2 2yrarır rs jak ani i U giDIILJ TBM Irina gp atp iri RIIAOIIACJIGGGII Sri ira IuREINGI IC IDI uu PE Sinuiiimau Emu E -Ki ma ira raıassnaprn
ZAKON O AMNESTIJI|KAKO JE KRAGUJEVAČKA „CRVENA ZASTAVA“ PREKO NOĆI PROMENILA ODLU-
Š neba pa u kredit
Odluka je saopštena neposredno pred Dan Republike.
U „Zastavi“ se uz to tvrdi da nema zastoja u prodaji kragujevačkih automobila, te da to nije razlog da se kreditira prodaja. Takođe, kaže se da je „dugoročno gledano to put kojim se mora ići jer tako prodaju svi renomirani svetski proizvođači.“ S.J.
***
I šta reći nakon ovoga? Kao i obično, valjda, krivi su novinari (za „masnu dezinformaciju“ iz „Zastave“ od pre nekog vremena da za kredit do proleća nema ni šansi, a onda — šta bude). S pravom je, zbog, dezinformacije, naljućen kupac. Jer je iz svih mogućih sredstava informisanja najpre zasut tvrdnjama da će
PREDSEDNIŠTVO I IZVRŠNO VEĆE MAKEDONIJE
Negatorski stav SPC
Skopje. — Predsedništvo Makedonije i Izvršno veće te republike su sa iznenađenjem i ogorčenjem primili vest o odluci Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve kojom se traži da se iz prostorija manastira Sveti Prohor Pčinjski iseli Mc-
imorijalni muzej prvog zasedanja .ASNOM—a. U saopštenju koje
je juče podeljeno redakcijama i dopisništvima u Skoplju stav Srpske pravoslavne crkve tumači se kao još jedna potvrda negatorskog stava ove institucije ne
.samo prema Makedonskoj pra-
voslavnoj crkvi, već i prema makedonskom narodu, njegovoj istoriji i državnosti. To je — kaže
se u saopštenju — delo koje polazi od krajnje neprihvatiljivih nacionalističkih i antiistorijskih pozicija i izaziva opravdani revolt i zabrinutost u Socijalističkoj Republici Makedoniji. Odluka je suprotna postojećim propisima Republike Srbije, kojima je Memorijalni muzej ASNOM—a u manastiru Sveti Prohor Pčinjski pod zaštitom zakona. Zbog toga je ona u direktnoj suprotnosti sa principima pravne države i sa izjavama rukovodilaca Srbije koji su garantovali da će ta republika obezbeđivati zaštitu Muzeja ASNOM—a koji je jedan od najznačajnijih spomenika savremene ma-
ROMAN LELJAK OPTUŽUJE JANŠU I BAVČARA
Maribor. — U odgovoru Janezu Janši, sekretaru za narodnu odbranu i Igoru Bavčaru, republičkom sekretaru za unutrašnje Pošove Slovenije, Roman Lejak, socijaldemokrata i direktor Založbe za alternativnu teoriju u Mariboru, na konferenciji za štampu održanoj uoči praznika Republike tvrdi da u Sloveniji uopšte nisu svesni kakvu snažnu tajnu službu dobijaju.
Prema njegovim rečima, a u odgovoru na intervju Jancza
U tajnoj službi 20.000 Slovenaca ·
Janše, objavljen u subotnjem „Mariborskom večeru“ Leljak tvrdi da je trenutno u Sloveniji oko 20 hiljada ljudi povezano sa Službom. državne bezbendosti. On je mišljenja da Slovenija nije tako ugrožena, da u tim prelaznim časovima ne bi mogla delovati bez službe stalnog nadzora. Janšu i Bavčara optužio je (nasuprot njihovog negiranja) i kategorično tvrdi da su scktor 9. koji je ranije imao ulogu izbora
bore, uz upozorenje juče upućeno javnosti, kojim se tvrdi da je nezakonitost odluke Skupštine Vojvodine o prenošenju ključnih osnivačkih prava nad javnim glasilima na svoje Izvršno veće imalo neizbežne posledice od kojih je svakako najpogubnija — informativna blokada. Revolt vojvođanskih novinara definisao je i tri decidna zahteva koja su izrečena u stavovima štrajkačkih odbora: zahteva se uspostavljanje pune autonomije javnih glasila u odnosu na partijske interese, bilo da se oni ostvaruju direktno od stranaka ili legalnih državnih organa. Pored toga, traži se i ostvarivanje ustavnog načela iz člana 47. Ustava Srbije, po kome su sredstva javnog obaveštavanja, koja se finansiraju iz javnih prihoda, dužna da blagovremeno i nepristrasno obaveštavaju javnost, uz
ograda.
Ovo je odlučeno posle jučerašnjeg dvočasovnog dogovora rukovodstva RTB sa predsedničkim kandidatima i (ili) njihovim zastupnicima. |
0 Iako je bilo predloga da se pored individualnog predstavljanja kandidata organizuje i bar jedna emisija „Okrugli sto“, taj predlog je odbijen sa obrazloženjem rukovodstva Televizije da tako nešto „nije predviđeno pravilnikom Skupštine Srbije“.
e Žrebanje su obavili sami kandidati i prema volji žreba prvi će se biračima predstaviti Slobodan Milošević, kandidat Socijalističke partije Sbije. Njega je izvukao nezavisni kandidat dr Ljuben Aleksov — Alen. &
M.
kandidaturu Dragana Ilića, kao nezavisnog kandidata, jer je sam sebe predložio, što je u suprotnosti sa Zakonom.
Za izbore 9. decembra upisano je, prema poslednjim podacima, 6.717.262 birača, a biće otvoreno 9.989 biračkih mesta u ukupno 250 izbornih jedinica u Republici.
Lista kandidata za narodne poslanike mora biti sastavljena do 1. decembra, odnosno sedam dana pre početka izbora, a izborne jedinice dužne su da ovu listu objave do ponedeljka, 3.
decembra. M. T. — V. N. Dž.
Sarajevo — Nakon što je u Bosni i Hercegovini 25. novembra ponovljeno plasanje, u 22 opštine na 53 biračka mjesta, preostalo je da se to još obavi, danas i sutra, na 60 biračkih mjesta. Poznato je da su 18. novembra, kada su u ovoj Republici provedeni prvi višestranački izbori, uočene nepravilnosti na izbornim mjestima, pa je odrcđeno ponavljanje glasanja, ali za vrlo mali broj birača.
Ostalo je još da se u nedjelju,
strana
NEZADOVOLJSTVO U VOJVOĐANSKIM SREDSTVIMA
Revolt novinara
Zahteva se uspostavljanje pune autonomije javnih glasila u odnosu na partijske interese
zabranu svake cenzure i sprečavanja širenja obaveštenja. Jedan od najbitnijih zahteva iznetih u stavovima štrajkačkih odbora vojvođanskih javnih glasila je da bez odlaganja ostavke podnesu svi oni koji su doveli do zloupotrebe javnih medija, koristeći Poli propagandu za političku diskriminaciju, za sprečavanje nepristrasnog i objektivnog informisanja i manipulisanjem javnim mnenjem. Ostavke se traže od predsednice Skupštine Vojvodine Verone Adam—RBokroš, predsednika Izvršnog veća Vojvodine dr Radomana Božovića, ali i od pojedinih direktora, glavnih urednika, kao i urednika programa koji slepo sprovode takvu uređivačku politiku. ; Vojvođanski novinari podržali su svoje kolege iz RTV Beograd i „Politike“ u oceni da se u njihovim informativnim kućama bezobzirno manipuliše informacijama i obmanjuje .javnost, podržavajući istovremeno i njihove zahteve upućene Skupštini Srbije o smenjivanju čelne garniture u ove dve informativ-
ne kuće. B. LAZUKIĆ
IZBORI U BOSNI I HERCEGOVINI
Sve spremno za drugi krug
2. decembra, obavi drugi krug glasanja za izbor 54 poslanika u Vijeće opština republičkop par lamenta. U prvom krugu izabra no jc 56 poslinika i svi su pred stavnici nacionalnih stranaka Dva prvoplasirana poslanika u prvom krugu ulaze u druyi ı bi će izabran onaj ko dobije najvišć glasova, a uslov je da na blasa nje izađe više od 50 odsto bira ča.
M. L.
“morć Mihailo Milojević: U ime
IZVRŠNO VEĆE SRBIJE O ZAJMU Finansiranje — strogo na
Skupštine Srbije u sredu, uoči praznika.
Više od 300 miliona dinara odobreno je za strogo namcnsko finansiranje čak 30 razvojnih programa, čime su aktivirana ukupna ulaganja od 2,277 mili Jarde dinara.
e Veće je, takođe, usvojilo informaciju o mogućnostima uvođenja dobrovoljnog, umesto obaveznog, penzijskog i invalid
OJEyHTJE i
mensko
TOS
republičkog sindikata, kolektivni UBOvOr potpisao” jd njegov predsednik Tomislav Milenković, istakavši da će bolji uslovi za isplatu ličnih dohodaka i valjan sistem raspodele biti važni i za dalji tok reforme.
Beograd. — Otkad je raspisan zajam za privredni razvoj Srbije, 20. juna prošle, pa sve do kraja oktobra ove godine, 1.244 milion građana i 4.854 preduzeća upisalo je 140,3 miliona dolara, od čega dinarski deo iznosi 378,4 miliona dinara, a devizni — 80,8 miliona dolara (kamate na dinarski deo dostigle su 223 miliona dinara, a na devizni 3 miliona dolara) — saoptšeno skog osiguranja zemljoradnika. je na sednici Izvršnog veća . M.T. BHGRCSIBGNE D IE - SORT: POP ET RNRT TOOK. Pr ai znane JmIIFIII:ruuIAAIAIAIA•„ IAA i 1." Ji vestpovestpovesitpovestpovesitpoves
JUGOSLAVIJA RATIFIKOVALA MONTREALSKI PRO-
TOKOL:Beograd, — Skupština Jugoslavije ratifikovala je Montrealski protokol iz 1987. godine o kontroli supstanci koje oštećuju ozonski omotač, saopštio je juče Sekretarijat SIV za informacije.
Kako je početkom godine ratifikovala i Bečku konvenciju iz 1985. godine o zaštiti ozonskog omotača, Jugoslavija je tako prihvatila međunarodne obaveze da kontroliše proizvodnju acro-sola, rashladne opreme, poliuretanskih pena, protivpožarne opreme i drugih proizvoda od freona i halona, supstanci čija prekomerna 'upotreba stvara ozonske rupe u atmosferi.
Sekretarijat SIV-a takođe saopštava da postoji mogućnost da Svetska banka odobri kredit za brže prilagođavanje jugoslovenske industrije zahtevima montrealskog protokola.
HELEN BENTLI O IZBORIMA U SRBIJI:vašington, — Čla-
nica američkog Kongresa Helen Delić — Bentli ocenila je da usvajanje amandamana na izborni zakon u Skupštini Republike Srbije predstavlja „prvi vitalan korak prema ostvarenju prave demokratije u toj važnoj jugoslovenskoj republici“. U izjavi koju je dala povodom izbora, ova američka političkarka srpskog porekla je rekla da će demokratija u Srbiji zajedno sa drugim promenama u Jugoslaviji doprineti i „ekonomskom poboljšavanju u toj Republici.“
OŠTEĆENO DOPISNIŠTVO „POLITIKE“ U OSIJE-
KU Osijek, — Pretprošle noći nepoznati počinilac razbio je staklo na ulaznim vratima dopisništva „Politike“ u Osijeku. Za proteklih godinu i pol to je četvrti slučaj oštećivanja osječkog dopisništva „Politike“ koje se nalazi na šetalištu Veljka Vlahovića.
NOVI CENTRI ZA OTKRIVANJE SIDE :Beograd, — U našoj
zemlji osnovano je 11 novih centara za testiranje krvi na infekciju od side, tako da ih sada u svim republikama i pokrajinama ima ukupno 101, saopštio je Sekretarijat SIV-a za informacije.
PONOVO ZEMLJjOTRES U SINjU:sptit, — Juče oko {age
ti Sinjsku krajinu je ponovo pogodio potres snage 4,6 po Rihteru. Za stupanj slabiji, a stručnjaci kažu da to znači da je bio deset puta „lakši“ od zemljotresa što je prije tri dana sa cpicentrom u podnožju Dinare uznemirio srednju Dalmaciju i nanio velike materijalne štete Sinju i drugim okolnim sjevernodalmatinskim i obližnjim bosanskim općinama, i ovaj potres se osjetio u Splitu, Šibeniku, Makarskoj i Zadru.
SAHRANJEN GORNjOKARLOVAČKI EPISKOP SIME-
ne jedinice ili vojnu policiju, sa- ON: Karlovac. — Na pravoslavnom groblju Dubovac u Karlovcu juče da promenili u tvrdu podlogu poslijepodne je, uz najviše crkvene počasti, sahranjen episkop Somnjotajne državne službe. arlovački Simeon. Sahrani je prisustvovao veliki broj pravoslavnih i
Upozoravajući javnost Leljak| katoličkih vjernika, poštovaoca tog humaniste i etičara, episkopi: raškaže da je predlog novog Ustava| ko-prizrenski Pavle, šumadijski Sava, dalmatinski Nikolaj i slavonski Slovenije manje demokratičan| Lukijan, koji su služili i zaupokojenu liturgiju u Sabornoj crkvi Svetog
„Zastava“ učiniti sve što je u njenoj moći da svojim kupcima omogući kreditiranje — s početka proleća (i to sa najzvaničnijeg mesta, iz najmeritornijih izvora, od najkompetentnijih ljudi), a onda, na prečac, obaveštenje da kreditiranje počinje za nedelju dana!
Uz sve ograde zbog mogućih koincidencija — nije li neobično da samo tri-četiri dana nakon zvanične izjave da kredita još neće biti, baš nakon govora predsednika Srbije u Kragujevcu, (ne)prilike oko kreditiranja suštastveno menjaju? Nadamo se ne u korist izborne kampanje. Ko zna, možda su novinari opet „dezinformisali“.
P.M.
kedonske istorije — naglašava se u saopštenju.
Podsećajući na poznate provokacije kod manastira Sveti Prohor Pčinjski za vreme ovogodišnje proslave Ilindena, Predsedništvo Makedonije i Izvršno veće te republike iznose i uverenje da će odgovorni organi vlasti Republike Srbije, demokratska javnost i ceo srpski narod osuditi odluku rukovodstva Srpske pravoslavne crkve. Smatra se da će ovakve aspiracije biti onemogućene, posebno u interesu potvrđenih vrednosti prijateljstva i saradnje između makedonskog i srpskog naroda.
(Tanjug)
regruta namenjenih za specijal-
od ranijeg Ustava, jer se nekim članovima, prosto rečeno, Iegalizuje delovanje tajne službe, kao što je na primer, član 36. kojim se dozvoljava pretres stanova bez prisustva vlasnika.
S. PF.
Nikole u Karlovcu. Sahrani je, uz brojne visoke crkvene dostojanstveBg prisustvovao i pomoćni biskup Zagrebačke nadbiskupije Đuro okša.
. U ime Srpske pravoslavne crkve od episkopa Simeona oprostio se njegov učenik episkop šumadijski Sava. Od preminulog episkopa Simeona u ime vlade Hrvatske oprostio se ministar prosvjete i kulture akademik Vlatko Pavletić. \
j ; aka jaka audi nga i ikac