Borba, Dec 01, 1990, page 12
(Од специјалног извештача „Борбе“)
Франкфурт. — Ако је веровати истраживачима јавног мнења — а њихове досадашње прогнозе показују да има разлога да им се верује — онда је исход сутрашњих првих парламентарних избора у уједињеној Немачкој већ познат: убедљиву победу однеће партије Уније (ЦДУ/ЦСУ), а у коалицији са либералима (ФДП) освојиће апсолутну већину.
Социјалдемократи _ (СПД) могу да буду задовољни ако постигну резултат као на прошлим изборима (37 одсто гласова). Либерали би могли мало да напредују (око 10 одсто), зелени да понове резултат са прошлих избора (8,5 процената). Сви остали, укључујући и новопридошле, међу њима и бивше источнонемачке комунисте под новом фирмом
ПДС, остаће оно што су били и до сада — партије: на маргини. Када је о кандидатима за новог канцелара реч, и ту је по демоскопима све јасно: Немачка ће у следеће четири године имати новог старог канцелара Хелмута Кола, од 3. октобра знаног као канцелар ујединитељ. Тако се показује не само да живот кажњава оне који закасне, већ и награђује оне који стигну на време. У другачијим временима можда би овако „чврсте“ прогнозе биле неумесне, али последња испитивања показују да је за Кола 48 (у октобру 46), а за његоог изазивача, социјалдемократу Оскара Лафонтена 32 (октобар 31) одсто испитаника. Успех Лафонтена био би већ ла битније смањи ту разлику.
Што се резултата великих партија тиче, истраживачи расположења бирачких маса
ДНЕВНИК
ПРВИ ИЗБОРИ У УЈЕДИЊЕНОЈ НЕМАЧКОЈ
Резултати познати пре гласања '
Сви истраживачи јавног мнења проричу у глас победу коалиције на сутрашњим изборима
споре се само када је о прецизности резултата за проценат-две реч. Тако институт у Аленсбаху партијама Уније прогнозира 42,4 одсто гласова, Еминд 44, истраживачка група „Избори“ 45,5, а Инфос 45 одсто. Према тим прогнозама коалиција може да очекује између 53 и 55 одсто гласова, а СПД од 33,5 до 35 процената.
Истина, госпођа Елизабет Ноел-Нојман из Аленсбаха сматра да је „најкритичније што 75 одсто грађана на западу и 80 одсто на истоку земље сматра да је већ све одлучено, иако коалиција тек за неки проценат прелази границу која јој обезбеђује апсолутну већину“. Вероватно зато већ данима једна франкфуртска радио-станица емитује следећи рекламни спот ЦДУ: „Недеља је почела лоше. Хладно је, пада киша, избору су ионако одлучени и остајете цео дан у топлој соби. А завршава се још горе: из телевизијских вести сазнајете да коалиција није освојила апсолутну већину. Зато гласајте за ЦДУ“.
Иначе, госпођа Нојел-Нојман запазила је (једина међу истраживачима) да партије Уније последњих недеља губе гласове, мада не у мери да би то угрозило њихову победу. Отуда, разумљив је и поменути рекламни спот. Сигурно је сигурно.
За крај, једно подсећање: социјалдемократи су само једанпут на изборима освојили више гласова од партија Уније. Било је то 1972. када је њихова „источна политика“ била у пуном замаху. Иста она политика коју су ЦДУ/ЦСУ тада тако жестоко оспоравале, а данас побрале њене плодове. Како каже пословица — ко умије...
Ненад БРИСКИ
ПОЉСКА ПОЛИТИЧКА ПРЕВИРАЊА
„Трећи човек“ --
та
а зри:
као — ујединитељ _
У страху пред контроверзним председничким кандидатом Стањиславом Тимињским, разбијена „Солидарност“ се поново уједињује и збија редове око
свог харизматичног лидера Леха Валенсе
(Од специјалног извештача „Борбе")
Варшава. — Да ли је то некакав фатум или „казна божја“ (и због чега2) који суперкатолицима Пољацима не'дозвољавају да било шта доведу до краја нормалним путем2 Док су сви веровали да су председнички избори само ствар малтене формалног опредељивања између једине двојице „озбиљних кандидата“ Леха Валенсе и Тадеуша Мазовјецког — појавио се, као гром из ведра неба, „трећи човек“ у лику Стањислава Тимињског, 42-годишњег потпуно анонимног пољског емигранта, који је у парампарчад разбио комплетан изборни сценарио.
Веровало се, наиме, да ће у други круг ући Валенса и Мазовјецки, да ће, ипак, победити Валенса, а да ће тек тада Мазовјецки поднети оставку владе. Тимињски је, међутим, све то „покварио“: Мазовјецки је, огорчен мизерном, 18-процентном подршком бирача, одмах поднео оставку, обећавајући да ће уставне обавезе вршити до избора новог премијера, али и да неће предузимати ништа што би „везало руке“ будућем кабинету и председнику.
И управо у том грму лежи зец опасности превремене оставке владе. Јер, ситуација у земљи, нарочито економска и социјална, веома је тешка и компликована. _Рудари већ одавно штрајкују, а истоветне акције најављују и докери, здравствени и просветни радници, жељезничари, возачи градског саобраћаја... Не предузети, и то одмах ништа у таквој ситуацији (предвиђа се да ће нова влада ступити на дужност тек пред католички Божић), могло би да изазове прави хаос са несагледивим последицама, да доведе у питање све што је „Солидарност“ досад постигла у економским и демократским реформама.
и колико год је тај контроверзни „трећи човек“ до лудила искомпликовао ситуацију,
ли, поново настоји да збије редове, да Валенси обезбеди „пристојну победу“. Јер, одвуче ли Тимињски 30-40 процената гласова, била би то права Пирова победа Валенсе и „Солидарности“ и,. највероватније, њихов крај.
„И поред политичких разлика које постоје међу нама, сматрамо да интерес Пољске захтева одлучну подршку кандидатури Леха Валенсе“— апеловао је, у низу сличних порука, парламентарни клуб „Солидартности“, у којем седе и један Адам Михњик, или Броњислав Геремек, најљући Валенсини опоненти у изборној кампањи. Дошло је дотле да Михњик, који је о Валенси написао толико ружних, увредљивих речи, смогне снаге да му пружи руку подршке и СТРЕСНЕ ЛЕБ ТАИ ЕНЕШЕЕБИНИИ БА.
Одложена дебата 0. оставци
Варшава. — Пољски Сејмј није отворио расправу о 0с-
тавци владе премијера Мазовјецког, закључујући да ће то учинити тек када влада поднесе извештај о раду у протеклих 14 месеци, колико је у овом саставу деловала. Мазовјецки се, иначе, сагласио да његова влада обавља уставне дужности до избора новог премијера и новог кабинета. драматично изјави: „Пре бих себи одсекао руку него што бих гласио за Тимињскох“.
Као да је и досад самоувереног и непобедивог Валенсу ухватио страх, када је, на бурној седници Клуба, изјавио да „недостатак разузмевања може довести до тога да платимо сви: настаће трећа снага која ће докрајчити и „Солидарност“, и мене, а „средиће“ и Владу. Та снага је Стањислав Тимињски.
Да ли је то заиста таква снага или им је Тимињског, у знак измирења, послао сам
толико ће сада, по свему суде- господ бог — остаје да се види ћи, одиграти потпуно нову, > сваком случају, Тимињски је другачију, сасвим неочекива- већ одиграо изузетно позитивну улогу — помиритеља, ује- ну улогу — пробудио је Пољадинитеља. Тотално разједиње- ке из апатичног сна, а „Солина и разбијена „Солидарност“, дарнос и самог Вален
наиме, у страху пред једним драстично упозорио да мо Тимињским, кога су готово ка победе има два краја сви потцењивали, па и вређа+ Никола БУРЗАН
САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ УН УСВОЈИО „ПОСЛЕДЊЕ УПОЗОРЕЊЕ ИРАКУ“
Одбројавање за Садама
Са два гласа против (Куба и Јемен) и једним уздржаним (Кина) Ираку постављен ултиматум да се до 15. јануара повуче из Кувајта и ослободи све таоце, после чега се — ако то не учини — дозвољава примена
„свих потребних мера за обнову мира и безбедности“ у тој области.
(Од сталног дописника „Борбе“).
Вашингтон — Потезом каквог није било од корејског ра1950. Савет безбедности Уједињених нација дао је у
четвртак после подне сва ов- |
лашћења САД и осталим земљама које се спремају да текућу четворомесечну кризу у 06ласти Залива реше силом оружја.
Гласањем у коме су Куба и Јемен били против, Кина остала уздржана, а 12 земаља прихватило предложени документ — Савет безбедности усвојио је америчку резолуцију којја ирачком председнику Садаму Хусеину и његовој армији пружа последњу шансу да се мирно извуку из Кувајта, окупираног 2. августа ове године. Ова резолуција „последњег упозорења“, наиме, сасвим је јасна и веома конкретна: уколико се Ирак до 15. јануара 1991. у потпуности не повинује ранијим резолуцијама Савета у вези са овим питањем, којима се тражи безусловно повлачење из Кувајта и ослобађање свих иностраних талаца, чланице УН „могу да примене све мере потребне за обнову међународног мира и безбедности у овој области".
Усвајање ове резолуције друге у историји УН, којом се ауторизује употреба оружане силе у заустављању агресије једне земље чланице светске организације — дочекано је и протумачено у Вашингтону као велика победа Бушове администрације, чија се дипломатија у последњих месец дана интензивно бавила лобирањем широм света како би обезбедила неопходну већину гласова Савета безбедности за свој документ.
Оцењујући да гласање од четвртка представља „још један знак растућег међународног консенсуса против Садама Хусеина“, председник САД Буш је: у “једном ТВ-интервјуу
15
"рекао и'следеће:
+ + „Досадинисмо имали:успеха
у настојањима да се Садаму Хусеину јасно објасни шта свет мисли и осећа према ономе што он ради у Кувајту. Мислим да овај нови приступ гарантује да ће он то сада да разуме."
Ирачки амбасадор у ОУН Абдул Амир Анбари, међутим, бацио је рукавицу изазова Савету безбедности, чикајући га, просто да спроведе оно што је усвојио и да почне оружаном силом да решава кризу на Средњем истоку. „Ирак неће пасти на колена, већ ће се 60рити“ — рекао је амбасадор Анбари том приликом, у изјави која је дошла као ехо преподневне Садамове поруке из Багдада, емитоване на аме-
Џону Мејџеру се може честитати суздржано. Постао је нови британски премијер, са 47 година и један од најмлађих у историји, победио је у унутарстраначком надметању чак и брже него што је и сам очекивао. Одмах потом, у среду
увече, саопштио је и састав свог кабинета који је, окупив- ·
ши све најбоље што конзервативци у овом часу могу да имају, у Лондону већ назван „владом из снова“.
Шта је, онда, Мејџер требало још да уради како би се уклонила доза суздржаности. Ништа. Тачније — да је учинио и више, а учинио је највише, остаје сенка. И опор укус изнуђеног одласка Маргарет Тачер. Одласка лидера. |
Био је то један од најдраматичнијих (неки кажу и најокрутнијих) „дворских удара“ у једној владајућој партији — тако је, сажето, гласила оцена збивања која су током неколикотрусних дана конзервативцима донели новог вођу, а Британцима новог председника владе. Разлози подела сада већ и не изгледају пресудни, често су, уосталом, и помињани, било да је реч о „старом кораку“ госпође Тачер према Европи, било да се ради о искушењима која се тичу новчаника већине бирача, или — једоставно речено, али не и тако
Џон Мејџер је образовао нову можда и сам очекивао, учинио је све како све је и даље обојено печатом Маргарет Тачер
ДОЗВОЉЕНА УПОТРЕБА „СВИХ СРЕДСТАВА“: Тласање у
А У
Ирак одбацио резолуцију
Багдад. — Ирак је јуче енергично осудио и одбацио као нелегитимну и нечасну резолуцију Савета безбедности УН,
којом се одобрава употреба силе
уколико се ирачке трупе до
15. јануара не повуку из окупираног Кувајта.
Уколико Ирак буде нападнут,
нападачи ће добити такву
„лекцију“ коју никад неће заборавити — стоји у саопштењу издатом после заједничке седнице Савета команде револуције и регионалне команде Арапске БААС социјалистичке
партије.
Ирак у саопштењу истиче
да сви проблеми Залива и
Блиског истока могу бити решени дијалогом конфронтираних страна, односно прихватањем мировне иницијативе ирачког председника Садама Хусеина од 12. августа.
БЕРИ ВЕШ АЕ НИ НИ СЕТА ЗРНА ВАТА]
ричкој телевизији непосредно пред почетак историјског заседања у Њујорку: „Ако дође до рата, борићемо се тако да ће сви Арапи«и муслимани бити поносни!" )
У дебати која је претходила прекјучерашњем — изјашњавању око 12. антиирачке резолуције у Савету безбедности, сви учесници (били су то министри иностраних послова свих земаља чланица СБ, осим јемена и Обале Слоноваче) подвукли су да формулација „све потребне мере“ не значи и аутбоматски почетак војних операција, уколико Ирак. не испоштује услове и. рок који- му истиче са 15. јануаром. Суштина ове резолуције је — како је истакнуто — да се изврши додатни притисак на Садама Хусеина:и дефинитивно му се стави до знања да ће међународна заједница предузети заиста све мере које су потребне — укључујући ту и војну силу — како би се Ирак приморао да се до 15. јануара) повуче са територије свог малог и нејаког суседа, кога је прегазио почетком августа и претворио у уједну од својих провинција.
Са изузетком Кине (чији је став био у четвртак да ваља продужити период трагања за мирним решењем, пре него што оружјем почне да се решава криза на Средњем исто-
БРИТАНИЈА СА НОВИМ ПРЕМИЈЕРОМ.
Како изићи из сенке
владу пошто је у унутарстраначком надметању победио брже него што је би се обновио утисак о јединству Конзервативне странке али
схватљиво — да је до одласка Маргарет Тачер дошло управо због њеног дугог, гвозденог 0остајања. Први међу једнакима
Редовно, годишње изјашњавање конзервативних посланика о страначком вођи изгубило је ове године све оно што је као досада — од 1975. имало и изглед рутине. Мајкл Хезелтајн, некадашњи министар одбране, извукао је пиштољ, напунили су га затим они који су стали иза њега, а кабинет Маргарет Тачер — која је добила већину, али не и апсолутну, неопходну за први круг — уперио је оружје у главу премијера. До повлачења је дошло због „виших интереса“ који у пракси, значе разложну
ПЕЛЕ НЕ АЕ ЕРЕ 15 На
ку), остали стални чланови Са-,
вета безбедности здушно су подржали предложену резолуцију, која се у првим досадашњим реакцијама на америчким странама проглашава „историјском“ и „преломном“ у решавању овог проблема. Светска заједница је, наиме, овом одлуком показала да је спремна и да зарати, уколико не буде било другог начина да се Ирак истера из Кувајта, односно — да подржи и укључи се у војну интервенцију коју ће, са благословом УН, водити и предводити Американци (у Кореји, 1950. та акција је вођена под заставом УН, док се у овом случају није ишло на формирање заједничке команде и формирање „мировних снага“ светске организације). Усвајање резолуције — а то се показало већ од јуче — довело је до интензивирања дипломатских и војних припрема обеју страна за расплет кризе на Средњем истоку, чији почетак наилази кроз шест недеља. „Тај период нам даје времена да о свему још добро размислимо“ — рекао је тим поводом, после гласања, совјетски министар Шеварднадзе. „Истовремено, жртвама ове кризе дато је чврсто обећање да је помоћ на путу и да на њу неће морати још дуго да чекају. Одбројавање је почело!“
сумњу да је са истим вођом, уз све заслуге, тешко, ако не и немогуће, добити и четврте, узастопне изборе.
Својом оставком госпођа Тачер је неке своје министре ослободила обавеза лојалности — у трку су ушли и Џон Мејџер и Даглас Херд. И све је било готово у првом кругу. Хезелтајну нису опростили пиштољ, Мејџер је као представник долазећег имао предност над представником залазећег конзервативизма. У чему су се ова тројица разликовали2 Један од одговора нуди коментатор „Фајненшел тајмса“ који каже да Хезелтајн зна да постоји проблем, али стваррно не зна шта би с њим учинио; Мејџерс зна да постоји проблем, али стварно не жели да учини било шта, док је Херд само открио да проблем постоји... Шта нуди нови премијер2 Сасвим је сигурно — а и лако
Честитка Марковића Мејџеру
Лондон. — Изражавајући уверење у даљи развитак прија-
тељских односе Велике Британије и Југославије, председник Савезног извршног већа Анте Марковић честитао је Џону Мејџеру избор на место председника британске владе.
У поруци се истиче нада да ће се односи две земље развијати на узајамну добробит и у интересу јачања мира, безбедности и
" сарадње у свету. Између осталог се подсећа да британски пред-
седник владе има отворен позив да посети Југославију, и изражава нада да ће до те посете доћи у блиској будућности.
Савету безбедности УН _
Вашингтонска прослава ове велике дипломатске победе сконцентрисана је, међутим, само на Белу кућу. Америка, наиме, постаје, из дана у дан, све скептичнија према перспективи ратовања на Саудијском полуострву, и Буш на том фронту — за разлику од међународне — има све слабију домаћу подршку. На појединим важним овдашњим пунктовима, штавише, долази до јавног и одлучног супротстављања тој идеји — као што је то, рецимо, случај са текућим вишедневним „хирингом“ у утицајном сенатском Комитету за војна питања, одакле долазе захтеви председнику. да буде стрпљив и да започетим економским санкцијама против Ирака пружи време које им је неопходно да у потпуности почну да дејствују (годину дана, ако не и више), пре него што Америку увуче у рат за узвишене принципе који се проповедају и који остали свет подржава у ОУН, спреман да се бори на Средњем истоку „до последњег Американца“.
Утицајни републиканци из „Представничког, дома, и Сена "та! "Америчког "Конгреса" 'извршили су протеклих дана, тим поводом, велики притисак на председника да пре 3. јануара (кад ће на Капитол хилу почети редовно конгресно заседање 102. сазива) затражи ванредно окупљање Конгреса и дебату о евентуалном америчком војном ангажовању против. Ирака. Буш је, међутим, у четвртак одбио тај предлог, са образложењем да се председничке уставне обавезе према Конгресу, у вези са овом ситуацијом, већ довољно испуњавају, а да гомилање трупа у Заливу и дипломатска офанзива преко Савета безбедности УН не значе и „неминовно улажење Америке у још један рат".
Слободан ПАВЛОВИЋ
је објашњиво — да осим свежег почетка не може понудити много тога. У његовом инсистирању да ваља поступати поступно, прагматично и разумно, крије се намера да промени тон и стил, али не и суштину политике у којој је, уосталом, и он досад учествовао, у последње време и веома запажено. Успон Џона Мејџера многи описују као вртоглав. Са 16 година је напустио гимназију која је остала његов по-
следњи школски домет, са де-,
ветнаест је примао помоћ као незапослен, касније је радио што је могао, једно време је и мешао бетон, потом се нашао најпре у осигурању, а на крају и у банкарском свету. Из политичке анонимности извукла га је Маргарет Тачер током једне од бројних промена кабинета када је Џона Мејџера нашла у Министарству финансија. У јулу 1989, поставила га је — са добрим уверењем да је у њему нашла корисног следбеника тачеризма — на чело Министарства спољних послова да би га убрзо — пре тачно 13 месеци — поставила и за
првог у Министарству финансија. Промена стила
Убеђен сам да нећемо бити у стању да ствари оставимо
|Тесне везе са КЕБС_
ши појединим земљама
„му једнодушном оценом да је
| закључцима остварио пуни ус-
секретару Председништву ма'Ђђарске владе, "крају састанка документ у коме је наглашена органска по"везаност интеграције пет поду"'навских и јадранских земаља „са КЕБС-ом.
субота-недеља 1
НЕДЕЉНА БОРБА -2. децембар 1990. страна |
ИНИСТАРСКИ САСТАНАК ПЕНТ АГО.
ебна пажња посвећена
коме је пос' | Усвојен завршни документ у коме ЈЕ “су балкански или балтициу.
сарадњи са другим Р'
чланицама пентагонале
Рим. — Једнодневни министарски састанак пет земаља Средње Европе, чланица пентагонале, завршен је јуче У Ри-
скуп својом конкретношћу и
пех. ; Шефови дипломатије Италије, Југославије, Аустрије и Чехословачке, као и државни
усвојили су на
У документу је посебна пажпосвећена сарадњи пентагонале са другим регионима, као што су балкански или балтички, те са појединим земљама које су изразиле спремност да унапређују односе са чланицама пентагонале.
Кључни део усвојеног документа односи се на велике пројекте, посебно у домену саобраћаја и телекомуникација, за које су међународне финансијске институције већ испољиле интересовање.
У документу су наведени сви досад усаглашени пројекти, међу којима је и магистрална саобраћајница (друм-
ггионима као што су које су спремне да унапређују односе са
· ска и железничка) Трст—Љуб.
љана— Загреб—Будимпешта, уз продужетак до Београда, Римски састанак је завршен
заједничком – конференцијом за штампу на
Лончар, између осталог, замо. љен да коментарише недавну
којој је Будимир
прогнозу америчке обавештај. не службе ЦИА да ће се Југос.
лавија распасти у року од 18 месеци. ј
Лончар је одговорио а ЦИА ни раније није била лишена погрешних прогноза. Са.
везни секретар је изразио ду.
боко уверење да ће југословен-
ски народи ипак успети да своје проблеме реше демократским путем.
Према Лончаревим речима,
југославија сада пролази кроз један од најзначајних и најбур-
нијих процеса у својој истори-
ји, коју у крајњем исходу треба да је доведе до демократије и
економске интеграције. Првог дана боравка у Риму,
у четвртак, савезног секретара
за иностране послове Будимира Лончара примио је папа Иван Павле П. Циљ сусрета била је, пре свега, размена мишљења о актуелним међународним кретањима.
(Танјуг)
Де Микелис и Лончар данас у Љубљани
Рим. — Министар иностраних послова Италије Ђани де Микелис путује данас у Љубљану на свечаност отварања италијанског генералног конзулта у словеначком главном граду. Заједно са шефом италијанске дипломатије у Љубљану иде и савезни секретар за иностране послове Будимир Лончар, који је у Риму учествовао на министарском скупу земаља пентагоналне сарадње. Два министра тако настављају интензивне контакте који су се ова два дана
КРИЗА БУГАРСКЕ ВЛАДЕ
одвијали на маргинама пентагоналног сусрета и у оквиру његових завршних припрема,
У недељу, 2. децембра, министри Де Микелис и Лончар ће боравити у Загребу, где ће шеф италијанске дипломатије одржати предавање у Хрватском савету европског покрета. И у Љубљани и у Загребу, италијански министар инос траних послова ће разговарати са представницима републичких власти изабраних на првим послератним демократ. ским изборима. у
И
а"
Луканов поднео оставку
Софија. — Председник бугарске владе Андреј Луканов у четвртак увече је поднео 0ставку свог кабинета. Одлуку о оставци Луканов је саопштио преко бугарске телевизије и Радио Софије. Оставка је уследила после споразума лидера свих политичких партија и консултација са председником републике др Желом ЖелевИМ. Социјалистичка влада Андреја Луканова изабрана је 21. септембра ове године и од самог формирања била је изложена жестоким критикама и
онаквим какве су сада — говори Мејџер. То, разумљиво, искључује нагле промене, он сам и не види неке хитније разлоге за тако шта. Чврсто верује да је настављањем строге монетарне политике могуће смањити инфлацију која је данас на забрињавајућих 11 процената, гласно је уверен да држава мора више инвестирати у образовање како би се и даље наставила „деценија повећаних могућности и избора, што води ка бескласном друштву, тако да се људи могу уздићи до било ког нивоа без обзира на ниво са кога су стартовали". Спознаја сопственог искуства2 Вероватно, иако је сасвим јасно да он искрено верује у снагу предузетништва у оквиру кога би се, више него до сада, истина, шанса пружила и ширем кругу становништва. Укратко, верује да је конзервативна Британија најбоља за све Британце. Иако не жели да остане недоречен, казује како ваља омогућити људима да раде оно што највише желе
јер то, наравно, значи да би то највероватније радили и најбоље. Европа2 И ту говори са типичним британским смислом
ОДЛУЧИЛИ СУ ДРУГИ: Џон Мејџер
захтевима за оставком. Такви, захтеви су кулминирали општим политичким штрајком опозиционог синдиката „Подкрепа“ који је почео у прошли
кзун.
2
понедељак. Непосредно после
Лукановљеве изјаве, телевизија је емитовала и саопштење лидера „Подкрепе“ и председника штрајкачког комитета Крсте Крстева да се штрајк прекида.
Велико народно собрање Бугарске јуче је и формално прихватило оставку владе Ан: дреја Луканова.
за израз: „Догодило се да же лим да се Европа развија зајед“ но. Догодило се да мислим ка" ко је, дугорочно посматрано, У нашем интересу да то чинимо. Не као клуб богатих, већ у ок" виру развоја шире Европе... _
Џон Мејџер је, тако, на челу процеса изласка из онога што су многи већ називали бри“ танском политичком кризом. Образовао је владу у којој су У његови дојучерашњи конку“ ренти за место премијера, би и следбеницима, и друти
требало да покаже виталност _
сада поново јединствене Ком" зервативнне странке. ИЗ
Британије није готово никога узнемирио. У Лондону је си гао на врх, али у Лондону и 15 нас говоре о жени која је ВИ од једанаест и по година била доминантна личност 2 ске политике. Снага њене при“ сутности је била толика — 1 навља се ових дана — 22
"све оно што дође после ње, Ду _
го година бити дефинисан“ изразима њене одсутни +. Уосталом, и сама госпо ћу чер је сада рекла: „Управља са задњег седишта...“
Зоран МАНЏУКА
бритав“ у