Borba, Dec 01, 1990, page 3

Vesna Ninković Džafo . Milica Torov

RM e samo da se u skupštinskim klupama Srbije, kada su odbačeni amandmani grupe de-

legati DPV (među kojima su i članovi Nove demokratije — Pokreta za Srbiju) a kojima bi se izašlo u susret zahtevima opozicije da nešto direktnije seče prebrojavanje izbornog kolača, čulo: „Nisam, verujte mi, prisustvovao većem srpskom raskolu nego danas, nego je rečeno ni manje ni više: „Mene je sramota i stid da živim u ovakvoj zemlji“. U finalu gotovo vapaja upućenog delegatima da se amandmani prihvate, delegat Ljubiša Samardžić, uz to je, dramatično, upitao: „Čemu tolika žuč, majku mu”. No, tek kada je u javnost uletela vest da od prihvatanja zahteva opozicije nema ništa, opozicionim potpisom na 'bojkot izbora, nastao je pravi haos u kome je, inače, bilo dosta povoda da se građani zemlje Srbije smatraju dobrano izmrcvarenim“.

Ko više voli otadžbinu

Bilo kako bilo, zahtevi opozicije nisu, tog čuvenog četvrtka, 22. novembra, prošli u Skupštini Srbije, a već sutradan do ponoći, u petak 23. novembra, holovima republičkog parlamenta prodefilovali su stranački prvaci, kandidati za predsednika Srbije, i svojim potpisom overili bučno i _ svečano datu izjavu da od izbora nema-ni abera. A sutradan, u subotu, započela je jedna druga, verbalna, bitka na relaciji Skupština-opozicija. Ista ona koja je već na narednom zasedanju Skupštine, kada su opozicioni zahtevi konačno dobili zeleno svetlo, poslužila delegatu Brani Crnčeviću da kaže kako se sve reči, s jedne ili druge strane o izdaji, prekori i s jednć i s druge strane o tome ko više voli 'otadžbinu, moraju staviti u nćke zakonske regule, jer samo međusobno optuživanje stranaka i Skupštine ne vodi nikuda. U javnosti su, inače, valjda ponajviše odjeknule baš reči Vuka Draškovića u Zrenjaninu: „Ko ižađe na lažirane izbore, srpski je iz.„dajnik i ja, kao car Lazar, upućujem 'bkletvu oh0me'ko narod gura grHdSk, „ BDabošda mu ništa ne micalo“ _ U verbalnoj razmeni „poruka“, nikako lišenih poznavanja taktičkih varijanti, u kojoj inače na momehte nijć bilo spremnosti za milost, predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke dr Zoran Dinđić u Valjevu, komentarišući šta se u zemlji Srbiji zbilo, kaže — u Srbiji je otvoren put za

„Nedonošče“

Ja NEDELJE: SRBIJA IZLA Most preko žuči i stida.

Da li je odigran (pred)izborni gambit

izmedu dve odluke Skupštine Srbije, odbijanja amandmana i njihovog prihvatanja, bojkofa injegovog povlačenja, dogodila se Srbiji i opozicija ı

vlasi. Ako je još nešto „ne iznenadi",

đ

poznate rumunske scene. Leon Kojen, Ne Demokratskog foruma za proglašeni bojkot koji već trese Srbiju, a i šire, na adresu vlasti, tvrdi: „Udarili smo im neviđeni šamar“. Naravno, na opozicione izjave i poteze nisu ostali dužni ni oni sa zvanične scene. Pre svih, rekli bi, Slobodan Vučetić, član Predsedništva Srbije, doista naglašavajući da govori u lično ime: „Uveren sam da je postojeća odredba Zakona o izborima, koja se tiče kontrole izbora i njihovih rezultata, uz precizno uputstvo Izborne komisije — sasvim dobra garancija takozvanih poštenih izbora, odnosno tačnog, ili istinitog brojanja njihovih rezultata." Vučetić je, međutim, rekao još nešto: „Ali, ako se i pored svega toga uporno traže i neke nove, doafnd garancije, onda ih treba dati. To ne bi trebalo učiniti kao ustupak opoziciji, već zbog zaštite demokratije, koja je sada objektivno, ugrožena bojkotom opozicije. Time treba izbiti iz ruku argumente onima koji tvrde da vlast ne želi poštene izbore. Lično sam uveren da vlast hoće poštene izbore, jer bi, u protivnom, eventualna pobeda takozvane vladajuće stranke uvek bila pod sumnjom“. Član Predsedništva Srbije, u već spomenutoj izjavi, takođe iznosi mišljenje: „Opozicija želi da najavljenim bojkotom unapred ospori demokratsku legitimnost izbora. Zbog toga bi vlast trebalo da pokaže veću mudrost i veću odgovornost od same opozicije koja je bojkotom stavila do znanja da joj je preča vlast nego demokratija”. Posle svega što se zbilo, od jedne do druge skupštinske sesije i nakon toga, sklonost ka najavi ustupaka zvaničnih vlasti, u izjavi Vučetića, nije bez osnova. a

A ako sumnjamo u sebe... V 6I9VNO, 5.62 IV Si

Da li je bila u pitanju.yeća. muđrost vlasti, ili se možda;radilo,o,nužnosti na koju je „osudila“. opozicija, tek, Skupština Srbije je zahteve opozicije, tačnije novonastalu situaciju izazvanu bojkotom kako se:i očekivalo, ponovo stavlja na dnevni red 26. novembra. Ali, dodajmo, sa vrednim pažnje detaljem da, praktično, raspravu O tome nisu otvorili delegati DPV,

Pi

u procesu sazrevanja Kako se rađala srpska opozicija

Za samo nekoliko meseci opozićione stranke poslale su subjekt koji je direktno ulicao na donošenje odluka u homogenoj jednoparlijskoj Skup-

Šlini Cvijetin Milivojević

ada je krajem prošle godine,

kao „„neđonošče“, ugledala

J vetlo dana (zvaničnici vlada-

jučeg SKS-a još su bili kategorični: „Mi u Srbiji nećemo višepartijski sistem“), niko nije mogao predvideti da se ta ista opozicija za samo nekoliko meseci postati subjekt koji direktno utiče na. donošenje odluke u homogenoj jednopartijskoj Skupštini.lako nevoljno, vlast je u početku „trpela“ rađanje raznoumlja po Srbiji, sve do trenutka kada pet novoformiranih stranaka „otvara karte“ i jasno pokazuje da ne želi biti samo dekor hego i aktivni učesnik u vlasti. Kosta Čavoški, Veljko Guberina, Vuk Drašković, Velimir Cvetić i Aleksandar Stefanović, naime, 14. maja — pišu pismo na adresu Skupštine i Predsedništva SrBe u kome zahtevaju da se odmah odredi tačan datum višestranačkih izbora i organizuje okrugli sto vladajuće i opozicionih partija na kome bi se pripremili nacrti najvažnijih zakona. - |B.juni — prvi zvanični susret vlas-

·tii opozicije. Opozicija zahteva raspisivanje izbora za Ustavotvornu Skup-

štinu, Zoran Sokolović zastupa stav

„prvo Ustav pa izbori“.

, 10.jula predstavnici većine stranaka napustili su sastanak sa predstavnicima vlasti. Razlog: Skupština Srbije kasnila je sa donošenjem Zakona o političkim organizacijama. , 13. jula Demokratska, Liberalna i

Narodna radikalna stranka, Socijaldemokratska partija i SPO (uz učešće 'još nekih stranaka) DIT veliki miting na Trgu Republike u Beogradu 8 ciljem da se što pre zakažu izbori.

Opozicija traži učešće u pripremi hajvažnijih zakonskih akata i ravnopravan tretman u medijima sa vladajućom strankom. Demonstranti potom pred Televizijom traže ostavku direktora Dušana Mitevića. Prve „pluralističke“ batine zaradili su Borisav Pekić i Dragoljub Mićunović. ·

22. avgusta nova peticija opozicije Skupštini i Predsedništvu Srbije. Zahtevi: tromesečna izborna kampanja i višestranački sastav svih tela za kontrolu izbora.

28. avgusta 15 stranaka dobija rešenja o registraciji, ali istoga dana, predstavnici većine stranaka, nezadovoljni tokom razgovora, napuštaju okrugli sto sa predstavnikom Skupštine Srbije.

12. septembra — novi veliki miting udružene opozicije. Ponovljena većina uslova za izlazak na izbore.

Igra „gluvih telefona” kulminira 4. oktobra kada opozicija upućuje dotad najoštriji zahtev u kome traži da se poništi odluka o zakazivanju izbora za 9. decembar, da se sazove okrugli sto vlasti i opozicije na kojem bi bio izglasan novi izborni zakon. U suprotnom, najavljen je bojkot izbo-

ra.

Do 27. oktobra padaju teške reči i među opozicijom, a tada se opozicija opet udružuje i postavlja novi ultimatum Skupštini da ispuni pet zahteva do 12. novembra.

Prolazi 12. novembar, dolazi 23. novembar, poslednji rok za evidentiranje poslaničkih kandidata. Skupština Srbije ne usvaja amandmane na izborni zakon, a tridesetak partija odlučuje da bojkotuje izbore. Nekoliko dana kasnije, odluka o bojkotu se povlači. ostaje da joj se dogode još — bira-

inače članovi Nove demokratije Pokreta za Srbiju, kako su to najavili sve sa konkretnim zahtevima prethodnog dana, već u DPV predsedavajući Dobrosav Cvetković, u Veću udruženog rada, takođe, predsedavajući Miloš Laban, a Veću opština delegat, Vojislav Brajović. I kako je većina zdušno četiri dana ranije podigla ruke i rekla — ne, većina je i ovog puta rekla — da zahtevima opozicije. Na drugom skupštinskom zasedanju kada je o amandmanima opet raspravljano, međutim, na dnevni red je poačnd stavljen novi paket zahteva

ojima su prvo RIV, a potom i Skupština, otvorili prolaz.

No, i pre no što su na postavljene zahteve stigli uglavnom pozitivni odgovori RIV-a, u skupštinskim klupama protekao je razgovor „na zadatu“ temu: „Zašto smo i kako odbili amandmane, u Zakonu je sadržano sve što treba, dobro smo postupili, nismo dobro postupili, mislim kao i prošli put, ne odustajem od stava, neću da se posipam pepelom, ali...“

lako je već i na ranijim skupštinskim zasedanjima iskorištena prilika da nastupe i kao neka vrsta stranačke grupe, pored delegata članova Nove demokratije — Pokreta za Srbiju, na ovom poslednjem po prvi put je u ime delegata, članova SPS nastupio Radisav Mančić: „Slažemo se da se predlog izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika stavi na dnevni red. Delegati, članovi SPS, smatraju da je Skupština Srbije pravilno postupila kada je odbila amandmane na Izborni zakon grupe delegata, jer su predlozi u samom Izbornom zakonu i uputstvo Izborne komisije tako uređeni da je, kao što je javnost inače obaveštena, svaka mogućnost lažiranja izbora već bila isključena“. Istupom delegata Mančića j „ bez obzira što je bezbroj puta ape-

već: delegatski, nešto od. pojačane stranačke, arome prostrujalo skupštinskim domom. A da nešto ne štima, pokazale su i reči delegata Dragića Vukosavljevića koji je izrazio žaljenje što Skupština Srbije nije usvojila amandmane još na prethodnom zasedanju. Delegat Brana Crnčević je pre no što se osvrnuo na „ponovljenu temu“,

REKLI SU...

ZI NA IZBORE

ovnt da se,ne nastupa,stranački,.

objasnio da se na prethodnom skupštinskom zasedanju, kada su amandmani odbijeni, nije izjašnjavao, jer nije bio tu — odlazio sam i vraćao sam se u ovu zgradu. No, potvrdio je: „Naravno, da pripadam onima. koji

smatraju da Skupština nije napravila

neko veliko zlo, nego da je nekim glasanjem utvrdila principe koji su danas politički, verovatno neodrživi jer i sama gola sumnja da neko može izbore sprovesti nepravično i nepravedno nije više stvar samo ove Skupštine — nego celog naroda“. Do kraja precizan bio je Radivoje.Marinković, delegat: „Ne slažem se da prošlog puta nismo znali šta radimo. Znali smo i toga da budemo svesni... Prošlog puta sam smatrao, i sada i uvek ću, da Zakon o izboru narodnih poslanika obezbeđuje sve uslove za regularnost. 'A ako sumnjamo u sebe kao pojedinca, da ćemo biti nepošteni, — taj razlog za promenu Zakona ne prihvatam.“ Ko glasa i ko broji glasove

Ne sumnjajući ni malo u reči delegata Marinkovića, koji je govorio o svom ubeđenju, može se pitati šta se dogodilo između dva skupštinska zasedanja koja su delila samo četiri dana. Ne odgovara, dakako, istini da pretnje bojkotom nisu stizale u javnost i pre no što su amandmani odbijeni. Ne kotrlja li se ta najava već poduže, uostalom kao i ona izražena u pitanju — šta će nam se dogoditi,

ne ako opozicija ne izađe na izbore,

nego glasači ne iskoriste svoje građansko pravo. Spomenimo da su, prema jednom od poslednjih ispitivanja javnog mnjenja, građani Srbije ispoljili vidnu sumnju u regularnost izbora. Svakako, odgovor na promenjeni stav Skupštine Srbije svakako valja tražiti u izričitom stavu opozicije o bojkotu. Naravno, i u tome da nisu samo oči javnosti Srbije i Jugoslavije bile uprte na ovo uzavrelo područje, već i oči onoga što zovemo svet ili Evropa. Nišu li oni, između ostalog, najavili u kojim slučajevima izbore neće smatrati legitimnim. Ne može se, takođe, sporiti da je u proceni situacije

bitnu ulogu odigralo prethodnih dana češto spominjAno pitanje — šta će – se desiti na mitingu opozicije i šta će” „Se „kotrljati“ - beogradskim. ulicama .

ako se Oopozićcionim zahtevima ne udovolji.

Detalj koji je svakako bio u igri jeste i izražena opoziciona homogenizacija. Nije, inače, bez razloga Brana Crnčević za skupštinskom govornicom, 26. novembra upozorio: „Ako

subota-nedelja

ĆaBapy

ra a aaa aa ar o par rurevz az

· NEDELJNA BORBA

1-2. decembar 1990 7 strana 4

'P694NH!

(awk io, 3BRBJTE , 30 y 3EMNA AP, CE CDPEMM o JATS CNONNIO IBN HE AJTE T96 CABM0)hy - T9POCEqW)? Ha? jE IOPy CEK – JEW OTO Ctbh CTEKe! AA TA BYMA NBNOM ? /EP Oh )5' ip AQ SECN": AA 3\OTRACIA NAIN nPHPA! AHAMA NE BC) CEMA kec \ MOTA RE naOB/DONE.... AHAPOJ, RE CAB AB KNOHE HEN +* J3EMNA ON 5%A VDACE Dom+3YTE bfBTAW, PYBTy dO HEABJTE CODE {GASE Cet TAČCMO SBHAMART yHEM POR AMME „MEV, Tr MEA MO cref90 Cpddee" Zo a

—

~. aaa a

(Sa izložbe u Arhivu Srbije: Predizborni plakat u Srbiji do 1914)

Srbi danas u ovoj Skupštini, budu pokazali da razumeju o čemu se radi, da ciljevi, stranaka nisu isti i da nemaju ozbiljne, taktilne odnose Stranka reformskih snaga, koja je u ovoj državi uvezena stranka, sa strankama koje su u ovoj državi prirodne i zakonomerne, verovatno ćemo doći do toga da izbore ne treba bojkotovati jer je bojkot.izbora najgore rešenje, Predlažući dase, odredi neki razumni rok da se. kandidature, nakon povlačenja, vrate na ·biračka mesta, te: da. se još jednom odbačeno razmotri delegat Crnčević je rekao: „Ukoliko to danas ne uradimo izmrcvarićemo izmrcvarenu Srbiju, podeliti podeljene glasove i podeliti sami sebe sopstvenim glasovima“. Naravno u najnovijim pozitivnim odgovorima na zahteve

opozicije datim u Skupštini Srbije, ne možć se sporiti svest o trenutku u ko me se Srbija našla.

Na sreću, prihvatanjem opozicio nih zahteva Srbija ima izglede da ne delju pred izbore provede, nadamo se, bez dodatnog mrcvarenja. Moglo je, naravno, da se izbegne i onih ne koliko dana između dve različitć skupštinske odluke kađa je tempera tura u javnosti doštigi4 got0Vo tačku ključanja. Najnovija slika u kojoj Je opozicija u većini na odgovor odgo vorila da će na izbore izaći daje pravo da se zaključi kako je još ponešto na krčenju puta ka višestranačkoj dc mokratiji osvojeno. Makar i u pratnjr one opaske po kojoj u socijalizmu nı je važno ko glasa, već ko broji glaso ve.

adrK- JAVI IT LOL REV SETITE NIS Onu IEA AK IrreJ OE,

Predsednik u Nišu

Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Republike Srbije: „Današ čak vidimo kako neki koji ne mogu da nađu ni kandidate za izbore ni potpise građana ispod takve kandidature, kao i oni koji se plaše ishoda izbora, kriju svoju nemoć iza pretnji da će bojkotovati izbore zbog navodnih sumnji u pošteno glasanje, iako treba da znaju da ova država nikome ne bi dozvolila, da posle svega što je učinila, dovodi u pitanje njen ugled. Izbori ustanovljeni novim Ustavom Srbije su demokratska tvorevina, i zato VveONE da se ni jedan pošteni građanin Srbije i patriota neće izborima služiti da bruka Srbiju. Zato su građani Srbije dužni da kažu i da odluče, zbog sebe i zbog onih generacija koje će na ovom tlu živeti posle nas, da niti hoće natrag u prošlost, niti hoće da budu tuđe sluge“.

Delegati u Skupštini

Srbije, 23. novembra

Ljubiša Samardžić, delegat: „Pazite, izađemo li napolje a da ne usvojimo ono što je logično, što je zdravo, ono što vodi Srbiju napred, vodi ka demokratiji, vodi ka slobodi, vodi ka nekom osećanju progresa i Evropi 1992. godine, verujte mi, mrlja će OStati na svakome.

Zoran «Sokolović, redsednik Skupštine Srbije: „Mislim da moramo konstatovati da se dugo vremena na ovu Skupštinu vrši svojevrsni pritisak pojedinaca iz pojedinih stranaka. To se često i vrlo grubo pojačava upravo u vremenima kada Srbiji i srpskom narodu, njenim građanima treba pun unutrašnji mir i politička stabilnost. Mislim da 15 dana pred izbore pojedinci non-stop pokušavaju da uznemire Skupštinu svojevrsnim optužbama i pritiscima na nju... Neshvatljivo mi je da izmene Zakona traže upravo oni koji su zahtevali neustavne izbore, oni koji su bili protiv donošenja novog Ustava Republike... Oni koji lansiraju sumnje u pravednost izbora neće da na miru pročitaju Zakon o izboru narodnih poslanika. A on je pravljen za sve građane Srbije a ne ni za jednu stranku. Zakon je obezbedio pun nadzor nad sprovođenjem izbora

i to mnogo šire nego što se sada traži.

Žarko Jokanović, delegat: „Ova se Skupština i do sada pozivala na zaštitu vitalnih interesa srpskog naroda. Nekada je i usvajala zakone pravdajući to trenutkom, mada to nije bilo ustavno. Ovi predloženi amandmani su minimum za očuvanje vitalnih interesa Srbije. Mi kao Skupština, moramo da branimo i interese svih građana i interese svih stranaka. Poznati su vam zahtevi opozicije. Ovi su amandmani minimum koji opozicija traži da bi izašla na izbore.

Drama najavljenog bojkota

Mirjana Musurović — Miramos, delegat: „Da li je potrebno da Srbija sebe smatra smešnom. Bitan je obraz Srbije, i da joj se niko ne smeje...“

Vuk Drašković, lider SPO: „Srbija rizikuje da ne postane demokratska država i da uz Albaniju ostane poslednji boljševički tunel u Evropi“.

Dragoljub Mićunović, predsednik Demokratske stranke: „Vlast izgleda želi da vidi granice narodnom strpljenju. Očigledno ne gleda televiziju i ne zna šta se dešavalo u Istočnoj Evropi.

Dr Ivan Đurić, predsednički kandidat UJDI-a i SRSJ u Srbiji: „Ovo što je uradila opozicija nije bojkot već nepristajanje na nepodnošljivu neravnopravnost“. Akademik Antonije Isaković: „Šta opozicija svojom odlukom ustvari hoće? To je njen trik i ja tu lično vidim sledeću stvar: svi su se našli na istom frontu, na antisrpskom frontu”.

Aleksandar Prlja, republički sekretar za odnose s inostranstvom: „Mislim da je bojkot izbora rezultat

Svetliji tonovi

{Šta Narandžasta knjiga kaže o srpskim sredstvima informisanja)

Skupština Srbije, a ni RIV svojim stavom, na poslednjem zasedanju nisu prihvatili da razmatraju dosadašnje izveštavanje i komentarisanje predizbornih aktivnosti (tražena je i odgovornost) u kućama Televizije Beograd i „Politika“. Ceo paket ovih pitanja (da podsetimo, Nezavisni sindikati RTV Beograd tražili su i smenjivanje Dušana Mitevića, Predraga Vitasa i Sergeja Šestakova), odnosno osnivačka prava Skupštine i neke nedoumice, ostavljena su za sledeću sednicu. No, na prošlom zasedanju Skupštine delegati DPV-a, članovi Nove demokratije — Pokreta za Srbiju sačinili su, i zamolili da se Bela, odnosno Narandžasta knjiga (radi vedrijih tonova, razdeli delegatima). Pomenuti članovi Nove demokratije — Pokreta za Srbiju su u ovoj knjizi naveli čitav niz nepravilnosti u dosadašnjem predizbornom procesu i to, u ovim poglavljima: „Jedini izbor je demokratska Srbija“, „Zamke Izbornog zakona“, „Primeri kršenja Zakona o izboru narodnih poslanika“, „Šta smo do sada učinili“, „Informisanje ili dezinformisanje“ i „Kršenje Zakona o političkim organizacijama“.

O klevetanju opozicionih stranaka u sredstvima informisanja u Narandžastoj knjizi napisano je da se one proglašavaju: „Izdajicama srpskog naroda“, „razbijačima jedinstva“, „vođama antisrpske koalicije“, mutivodama“, „bestijalnim tipovima“, „poraženim snagama“, „agentima stranih sila“, „plaćenicima Slovenije i Hrvatske“, „pomagačima kosovskih separatista“, „svi nazivi su, kako se navodi, iz „Politike“, „Politike Ekspres“ i Televizije Beograd.

A u odeljku o štampi, radiju i televiziji ističe se sledeće — Zakon o Izboru narodnih poslanika i Zakon o izboru predsednika Republike doneti su 28. sep-

tembra. Televizija Beograd 3. oktobra u stranaka u programu na razmatranje S

pičaje predlog odluke o predstavljanju

upštini Srbije, Skupština 11. oktobra,

daje saglasnost na pravila o predstavljanju na televiziji i radiju, a 24. oktobra, skoro mesec dana nakon proglašenja izbora i zvaničnog početka predizborne kampanje počinje prva promocija. Narandžasta knjiga stoga konstatuje: „Da li se nakon ovoga može poverovati da je sve slučajno“.

uuu A_Č_ZJ_—__ČCZAII__Č JI_„—_AČZV_ČCACZ„—_—_—IIUX\H_=_J|• === —_— ru – | sxır ALS rodj ar a a... Ec—Tı. -—. JJ —————,,,iimtiity ra a HN —_—M.sčScc.llR&titvwWR.ctilIJzıı]!sıs h.ž.cćP5LQWčČU"QJ/qr —J—ıK_— a j |

straha od ishoda. Politički je moguće da je reč o strahu od stvarnih rezulta ta izbora, a ovakvo ponašanje opozi cionih stranaka daje mogućnost da oni koji ne učestvuju smatraju ljude koji ne izađu na izbore svojim glasa čima. Ne postoji ni najmanja moguć nost falsifikovanja rezultata izbora”

Delegati u Skupštini

Srbije, 26. novembra

Radisav Mančić, delegat. „Po oce: ni Izvršnog odbora SPS amandmani su dati samo da se u javnosti stvori utisak kako se tek njihovim prihvata njem obezbeđuju pošteni izbori, iako je već donošenjem Izbornog zakona Skupština Srbije to obezbedila, a Iz borna komisija operacionalizovalaNeusaglašavanje ovih amandmana poslužilo je kao izgovor nekim opozi cionim strankama da pozovu građa ne na bojkot izbora, što nije ništa drugo nego kamufliranje njihovog po· raza. Smatramo da taj izgovor treba ukloniti tako što će Skupština Srbije

onovo razmotriti ovo pitanje i pri Bvatiti sve što je u amandmanima pravno i tehnički izvodljivo. Tako će se najbolje videti da amandmani nisu razlog, nego izgovor.

Budimir Košutić, delegat: „Nije vam pročitano moje pismo koje sam uputio prošli put kada nisam prisus· tvovao sednici. Izjasnio sam se za od' ređene korekcije u Izbornom zakonu jer sam mislio da ako postoji osnov za sumnju, a ni jedan zakon nije sav· ršen, nije bilo razloga da se manji ne· dostaci ne poprave.

Posle 26. novembra

Vuk Drašković, lider SPO: „Učinjen je izvestan napor ka razumnom rešenju, pa ćemo i mi, iako smo ošte: Ćeni neusvajanjem petog amandma· na, sa svoje strane učiniti isti napor, i verujem, izaći na izbore“.

Slobodan Milošević, predsednik Predsedništva Srbije: „Na poziv na bojkot izbora ša kojima smo se pored svih drugih nedaća suočili ovih dana, ni u ovoj prilici ni u bilo kojoj (IVI:

an

'do izbora ne želim da dajem ni je

odgovor iz prostog razloga što taj odgovor mogu dati samo građani Srbije i niko drugi“.