Borba, Sep 07, 2006, page 5

četvrtak, 7. septembar 2006.

kultura

|--

OOU

Preplet scenskog dizajna

U Muzeju primenjene

VEKU IZLOŽBU ŠESTOG BIJENALA SCENSKOG DIZAJNA U MUZEJU PRIMENJENE UMETNOSTI U BEOGRADU SVEČANO (E OTVORITI IVAN JESTRAB, _ AMBASADOR CEŠKE REPUBLI|REU SRBIJI, DANAS U 19 čA| s0VA. POTOM ĆE BITI URUČEPE NAGRADE BIJENALA I U GA| OERJI „ANASTAS“ MPU OTVORENA IZLOŽBA VRSNIH UMETNIKA BOHDANA HOLOMEKA, JOZEFA PTAČEKA ı VIKTORA. KRONBAUERA „IZMEđU DOKUMENTARNOSTI 1 VIZUELNE UMETNOSTI ~ ČEŠKA

POZORIŠNA | FOTOGRAFIJA 2004 - 2006“. Bijenale je pokrenuto

1006. godine od Centra za scensku umetnost i tehnolopiju - YUSTAT, među čijim osnivačima 1991. su bili i Radivoje Dinulović i sadašnji iz-

- vtšni direktor Milosav Mari-nović, dramaturzi, a arhitckta Irena Šentevska je SVO vreme kustos izložbe. Galerije u pri„zemlju ispuniće i sada sclck_cija dvogodišnje produkcije u scenskim umetnostima, u „ - MOjOi je više stotina radova, _ odčega se jedan dco tu prcdstavlja, Gran ovenčano je Malo pozorište „Duško Radović“ u BcograDN · Katalog

> = Z

prijem Bijenala

WII

| WO

„Andersenovi kuvari“

du, odnosno kreativni i tehnički timovi predstava „Andersenovi kuvari“, „Mala sirena“, „Petar Pan“, „Momo“, „Svct jednog sveta“ i „Dobro jutro, gospodine Zeko“, iskoračivši tako u prvi plan kao mesto sa vrhunskim domeoetima u tim dclatnostima. Posebna nagrada dodeljena je kreativnom timu predstave narodnog pozorišta Užice „Pilad“, po tekstu P. P. Pazolinija i u režiji Andrea Paccio-

'trodimenzionalnih

· tapeta

» "Galeriji SKC-a

EOGRADSKI | UMETNIK _ ADIMIR PERIĆ, POSLE ECENIJE PROVEDENE O TALENT, TE TALENT CTORY, PONOVO IZLAŽE OD SVOJIM IMENOM, A | EDSTAVIJA SE U GALEUl STUDENTSKOG KULNOG CENTRA, NA IZOZBI „KATALOG TRODI'NZIONALNIH TAPETA“.

Reč Je o instalacijama _Ady-made objekata, secIH O ređanim u preci| je Strukturalne shemc, ' PR je uklonjeno svae i šlupanje, Osim Onoy ik RO rezultat fabričy i Ć ili lične istorijc . "dnog objekta. {hh ojekti stigli su do Met uglavnom posredi Spontanih bcoi kaže ih službi za reciPredmeta upotrebPrirode " "pložba radova Vladimira Perića u

Na zidovima su realni serijalni nizovi objekata, a nc njihovc reprodukcije, te je stoga, uprkos optičkoj iluziji usled prirodnc aproksimacije oka koje iz daljine te objekte spušta u 2D, zapravo reč o 3D objektima u prostoru, koji rasporedom cvociraju dobro poznatc šcme tapeta iz 70-ih godina. Izložba je, zapravo, katalog semplova, iz kojih će sc kasnije razvijati raznc ambijcntalnc instalacije obuhvatnijcg tipa - na ovoj izložbi je svaka od celina još uvek saglediva u Svojoj izolovanoj prostornoj ograničenosti i pruža samo naznaku potencijalnog obuhvatnog dizajna neke prostorne celinc.

Izložba će biti otvorena do 25. septembra.

IIIIIIMIINININIIIMAMNIMIIIIRIINI III

Gron pri Bijenala Malom pozorištu „Duško Radović“: scena iz predstave

toa (Italija), u kome su bili dizajneri scene, videa i promotivnog, materijala Mia David Zarić, kostima Snežana Kovačević, scenskog zvuka Nikola Pejović, i kompozitor muzike Rolando Macrini. Dobitnik nagrada u kategoriji dizajn scenskog, događaja je Marija Kalabić za rad u predstavama „Hadersfild“ u JDP, „Beograd - Berlin“ u Zvezdara teatru, „Tekelija“ SNP u Novom Sadu i „Para-

doks“ Narodnog pozorišta u Somboru. U primenjenoj scenskoj umetnosti nagrađen je Miroslav Nikolić za scensko slikarstvo u operi „Hofmanove priče“ u zemunskom „Madlenianumu“ i na 37. Bemusu, Za što je i u kategoriji zanatsko umeće nagrađena Radionica Narodnog, pozorišta za izradu dekora.

Za scenski prostor nagradu je osvojio Belef centar i kreativni timovi projekata

„Elektra“, „Društvena igra“. „Opereta je ženskog roda“, „Pornografija“ i „Kung fu na Belefu“, a za promociju scenskih događaja nagrada nijc dodeljena. Osmočlanom žiriju Bijenala predsedavao jc reditelj Egon Savin, dodelivši u tim kategorijama i ustaljena priznanja, uz posebno Pozorištu Jutaka iz Niša za dizajn, umetničke i tehničke domete predstave Miodraga Stanisav-

.ljevića „Carev zatočenik“, u

režiji Zorana Lozančića. Internacionalni karakter Bijenalu daje i po prvi put uvedena pomenuta gostujuća izložba Pozorišnog instituta u Pragu, iz koga prisutni zamenik direktora Ondčej Svoboda, kustosi Mihal Šanda, Eva Hruba i Sođa Lotker Zupanc, autori i moderator Milan Aleksić će voditi kroz izložbu i razgovarati sa publikom, sutra u 18 i 19 časova. Ovom izložbom Bijenale ide u susret Praškom kvadrijcnalu, koje je najveća i najrelevantnija svetska manifestacija posvećena scenskom dizajnu, a na kome će YUSTAI 2007. godine organizovati zvaničnu prezentaciju Srbije. Navedenu dimenziju dopunjava i Međunarodna organizacija scenografa, pozori-

umctnosti velikom izložbom i uručenjem nagrada danas počinje Šesto bijenale scenskog dizajna

šnih arhitekata i tehničara OISTAT, koja će 17. septembra u Domu omladine Beograda održati svoju godišnju konferenciju, uz učešće domaćih stručnjaka i gostiju iz više zemalja. Ovogodišnji Bijenale od ranijih se razlikuje i po tome što će izaći iz MPU, gde je 14. septembra prezentacija projekta Dimitrija Tadića i Maje Josifović „Zlatni presek opsene“, još i u prostore „Britanskog saveta“ i Zvezdara teatra sa seminarom „Nove tehnologije u pozorištu“ (16, 19, i 22. septembra), galeriju „O3one“ sa izložbom studentskih radova i više predavanja o Bitefu i drugom (25 - 29. septembra). Gosti će posetiti i Adu Huju radi predavanja kraj fabrike „Avala“ („23. septembra) i obići beogradska pozorišta. "Tri nedelje intenzivnog svakodnevnog programa bijenala, koje se svečano zatvara 30. septembra, zaokružuje i ciklus projekcija „Filmska i pozorišna scenografija - bliski susreti i opasne veze“, koji se u saradnji sa Muzejom Jugoslovenske kinoteke ostvaruje od 9. do 13. septembra. Dimitrije Stefanović

Mag iz laboratorije

Dan posvećen Mladenu Bati Vraneševiću biće obeležen u Jugoslovenskoj kinoteci projekcijama filmova u kojima je on zajedno sa bratom Predragom komponovao muziku

MUZEJ JUGOSLOVENSKE KINOTEKE DANAS NAS PODSEĆA NA ROK MUZIČARA MLADENA BATU VRANEŠEVIĆA, KOJI JE LETOS PODLEGAO BOLESTI SA KOJOM SE GODINAMA BORIO. "TIM POVODOM BIĆE PRIKAZANI FILMOVI DRAGANA KRESOJE „KRAJ RATA“ (1984), ZLATKA LAVANIĆA „STRATEGIJA ŠVRAKE“ (1987) ı ŽIVOJINA PAVLOVIĆA „DEZERTER“ (1992), ZA KOJE JE KOMPONOVAO MUZIKU, KAO UVEK ZAJEDNO SA SVOJIM STARIJIM BRATOM PREDRAGOM.

U programu Muzeja JK, pod naslovom „Mag iz laboratorije“, na stvaralaštvo sada u zemaljskom životu tog razdvojenog tandema, piše naš vrsni poznavalac pop muzikc i kulture Momčilo Rajin. On navodi da su po završetku ludih tincjdžerskih godina, neophodnih i dodatnih škola, u Novom Sadu rođena braća Predrag (1946) i Mladen Bata (1947 - 2006) Vranešević odlučili da krenu u samostalnu muzičku avanturu. Vraneševići su se u tome oslanjali na dragoceno rano iskustvo sviranja u bit sastavima „Falkon“, „Neoplanta“ i „The Best Nothing“, što im je omogućilo mali kult status i razmišljanje o nečemu propramski zahtevnijem i izoštrenijem. Kulturna, umetnička i politički osvešćena klima u kojoj su se kretali omogućila im je i dodir sa angažovanim filmskim stvaraocima Karpo Aćimovićem Godinom i Želimirom Žilnikom, pa ih tih godina zatičemo kako redovno isporučuju muzičke matrice za njih i mnoge druge autore.

Iz njihove kuhinje, malog studija smeštenog, u bogatoj roditeljskoj biblioteci, tih sc-

damdesetih godina ključali su zvuci čiji je jedini problem bio taj što nisu imali nikakvih pandana u ovoj sredini. Ti zvuci bili su pretočeni u scensku, filmsku, muziku za dečje i obrazovne televizijske emisije, a neretko i u pesme koje bi se čule na radiju ili nekom festivalu, što je često ovenčano brojnim priznanjima. Nikada Vraneševići nisu otkrivali recepte, ali bolji poznavaoci pretpostavljali su

da je nestalniji i često hirovitiji Peđa zadužen za nabacivanje ideja, dok je opušteniji i temeljitiji Bata određen za njihovo oblikovanje. Od polovine sedamdesctih, zamah priča o vezama između umetnosti i rok muzike i na našim obalama, povod jc tim već iskusnim muzičarima, snimateljima, i producentima da okupe mlade svirače i

krenu u avanturu koja će na ovim „prostorima ostati upamćena kao „Laboratorija zvuka“.

Ostavili su tako iza sebe na desetine nezaboravnih nastupa i albume „Telo“, „Duboko u tebi“ i „Nevinost“, i retku sposobnost da se publika prisutna zabavi još dugo zadrži osmeh. Bata je kao frontmen sa večitim belim kačketom dirigovao tim šarolikim društvom koje su činili nadareni muzičari, ali i kolo-

dini) sa članovima nezaboravne grupe

ritni likovi kao što su mister univerzum Petar Čelik, njcgova supruga, Vilmoš kauboj, lepotice i svi drugi - uspevši da tu vrstu duhovitosti utisnu u vinil.

Osamdesetih se ponovo vraćaju radu za film, televiziju i pozorište, a početkom devedesetih malo je toga bilo duhovitog, pa je u promenjenim vremenima Bata bio go-

tovo prinuđen da deluje u marketingu. Kada ovih dana pogledate „Fazone i fore“ ili stavite na gramofon „Skakavac je zašto u rukavac“ i „Daj mi bugi, dam ti bugi“, setite se ovog tihog i beskrajno šarmantnog, čovcka, čemu je malo ko mogao da odoli.

U plodnom opusu, braća Vranešević pisali su muziku za brojne dokumentarne, animirane i igrane filmove. Zapažena ostvarenja su im, uz napred pomenute, u fil-

movima Zlatka Lavanića „Jedan dan Raiku Maksima“, Zorana Jovanovića „Antidogmin“. Dušana Petričića „Plavi zec“, Aleksandra Đorđevića „Stići pre svitanja“, Jovana Rančića „Poslednja trka“, Karpo Aćimovića. Godine „Splav meduze“, Karolja Vičeka „Trofej“, Dragana Kresoje „Oktobarfest“.

D. S.

Srbi vole

Orhana Pamuka”

Prema anketi elektronske „Knjižarc com“ najbolje prodavan roman jc

„Zovem se Crveno“

U KNJIŽARAMA SRBIJE, CRNE GORE Iı REPUBLIKE SRPSKE, KOJE ANKETIRA ELEKTRONSKA „KNJIŽARA COM“, NAJBOLJE SE U AVGUSTU PRODAVAO ROMAN TURSKOG PISCA ORHANA PAMUKA „ZOVEM SE CRVENO“ Pamukovo delo u julu je držalo drugo mesto posle „Da Vinčijevog koda“ Dena Brauna, koji je u av-

kod ,„, Knjizare com“ na trećem mestu, dok četvrto pripada biografiji „Tesla, Čovek van vremcna“*, Amerikanke Margaret Čejni. Od petog do desetog mesta su neke knjige koje su već bile na listi i prošlog meseca, ali ima i „pridošlice“, kao što jc „Vodič krož srpski mentalitete Mome Kapora na

engleskom jeziku, koji je

Omiljen među domaćim čitaocima: Orhan Pamuk

gustu pao na drugo mcSto. „Knjizara com“ ankctira 23 knjižare, od toga 11 iz Beograda, dok su ostalc od Banjaluke do Podgorice. Istovremeno, lanac knjižara IPS-a pravi svoju listu bestselera i na njoj jc još prvo mesto rezervisano Za svetski hit „Da Vinčijev kod“, Pamukov roman je na petom mestu, dok je na drugom Momo Kapor sa romanom „Eldorado“ koji se ne nalazi ni među prvih 20 na listi „Knjizare com“.

„Zahir“ Paula Koelja je

iko kolonija

na visokom, petom mestu, verovatno zahvaljujući stranim turistima, ali pre svega našim iz dijaspore koji su došli na odmor i poneli svojim prijateljima u inostranstvu najbolju knjigu za upoznavanje Srba.

Dela „Komo“ Srđana Valjarevića, „, Moskva suzama ne veruje“ Valentina Černiha, „Preljubnici“ Vide Ognjenović, „ Gozba za vrane“ Džordža Martina i „Južno od granice, zapadno od sunca“ Harukija Murakamija bila su i na listi u julu, a neka i u junu.

„Grafika“ u Smederevu

U Smederevu je počela 22. likovna kolonija „Grafika“ ko-

ja će trajati do 14. septembra.

Učestvuje sedam grafičara - Milica Antonijević, Suzana Vučković i Simonida Radonjić, svi iz Beograda, Vladimir Ranković iz Kragujevca, Tatjana Savić iz Čonoplje kod Sombora, Irena Knežević iz Nikšića i Dragan Tomić iz Smederev-

ske Palanke.

U grafičkom ateljeu, gde umetnici rade, narednih dana će biti organizovani javni časovi za učenike smederevskih škola. Grafičari će obići znamenitosti Smedereva.

„Molimo Vas da za školovanje Zivadinović Dragiše, uplatite svoje priloge na tekući račun

908-20501-70 poziv na broj 10-49-51924-7