Pravda, Apr 29, 1934, page 3

29 - IV - 34

Савез држзвз Мале знтвнтв и Француске чвршћи данас

него икад раниЈе

Парнв, 28 &лрнл (Телсфонскн нзвештај) Званпчна посета француског миннстра нностраннх послооа г. Луја Бартуа, којн је данас у 11.45 часова пре подне кренуо натраг ва Париз, била јс ва све време боравка г. Бартуа предмет интересовања н франчуских званнчннх кругова н целокупне француске штампе, која у послсдње време посвећује пажн>у свакој манифестацијн пријател>скнх односа нзмсНу Француске н држава Мале антанте. После скорашше посете Парнзу румунског мнпнстра нностраних по слова г. Титулеска н после садашн>ег боравка у Прагу г. Луја Бартуа, францускн званичнн круговн н јавио мншљење сматрају да је савез нзмеНу држава Мале антанте н Француске данас чвршћн, него пгго је бно нкад раније н нстичу да су Румлннја, Чехословачка н Југославнја својнм данашшнм лојалннм држањем према вслнкој западној Реплблннн не само обезбеднле према себн крајњу подршку у својој поднтици француских званнчпнх кругова, веК да су прндобнле п дубоке снмпатије француског народа, који је увек умео да ценн своје савезрнке. Одушевленн н срдачпи пријем на ргоји је г. Барту наишао у Прагу дубоко је одјекнуо у Француској и може се слободно рећн да су спонтане снмпатнје које је нспољнла .чехословачка престоница према

Претседннк француске г. Лебрен

републике

француском мнннстру нностраннх послова ставнле у неколнко у другн ред чак н саме разговоре које је г. Баоту водио са г. г. Масариком н Бенешом. Тако јутрошњн лнстови не постављају пнтање пгга је у току тих разговора г.Барту постигао, већ нстнчу да се г. Барту враћа нз Пра га уверен у велико прнјатсљстпо Француске н Држава Мале антанте и у сарадњу за одржање европског мира вођа чехословачког народа г. г. Масарика н Бенеша. Ђ.

Г. Бортц ]е изложио г. г. Мпсорнку и Венешу своје утиске из пољске

Парнз, 28 април. Јављају из Прага да политички кругови г^ридају особиту важност јучерашњим разговорима г. Бартуа с обзиром на то што је у њима учествовао и сам претседник републике Господин др. Т. Г. Масарик. Сазнаје се да је г. Барту између осталог изложио г. г. Масарику и Бенешу утнске које је понео са свога пута у Пољску и за које је рекао да су веома оптимистички. Утврђено је да се гледишта г. Бартуа потпуно поклапају са мишљењем водећих људи Чехословачке Републике. Ппетпоставља се да је разговарано и о могућности ступања Совјетске Русије у Друштво народа. Као што је познато, Пољска за тај случај тражи да јој се призна стално место у Савету Друштва народа. Подвлачи се да је г. Барту у својим синоћњим изјавама штампе иарочито истакао да није празна формула ако је у службеном коминикеу речено да између њега и г. Бенеша влада савршена сагласност. Г. Барту је између осталог рекао да се Француска и Чехословачка иа пример у питању сарадње држава

Средње Европе слажу у томе да та сарадња не може бити корисна ако се у том делу Европе створе два противничка блока. Затим је г. Барту рекао да се потпуно слаже са г. Бенешом о томе да је Друштво нарола и надаље веома корисна установа која још много може да учини за дело мнра. ФРАНЦУСКИ КОМЕНТАРИ Париз, 28 април. Овдашњи листови без икакве резерве изражавају своје задовољство због пријема на који је наишао г. Барту у Прагу и због веома корисних резултзта његових разговора. „Пти Паризјен" између осталог ве ли да ће лепи и срдачни прашки дани остати вечна успомена свнм Чехословацима и Французима који су их лично доживели, а да ће се та успомена пренети и у срца оба народа, која су везана нераздруживим братством. „Пти Журнал" са задовољством констатује да су постигнути сви циљеви којима је,био намењен овај састанак г. Бартуа са чехословачким државницима.

САСТАНАК ИТАЛИЈА НСКОГ ПАРЛАМЕНТА Говор краља Емануела

Рим, 28 април Агениија Стефани јавља: Данас је у присуству Н>. В. Краља Виктора-Емануела и принчева, као и свих чланова владе и сената, свечано отворена новоизабрана (Двадесет девета) Народна скупштина. На прелтуним трибинама запажени су сви чланови дипломатског кора, многи високи чиноенигги и ве.тики број дрчтих угледних личности. Њ В. Краљ Виктор-Емануел у својој беседи рекао је између осталог: „Господо сенаторн, господо народни посланици, „Отварајући 20. априла 1929. године, Седме године фашизма, Двадесет осми парламемат, рекао сам између осталог да у савременом друштвеном уређењу делатност државе не може да се задржи само на ивицама социјалног живота. Садашњи преображаЈ схватања и уређења држав<- прошао Је у Италији већ кроз Један први период развоЈа коЈи почиње законом од 3. априла 1926. године. ТаЈ се закон тиче колективне дисциплине и односа послодаваца и радника. За њим Је дошао 1927. године Статут рада. На овом пољу Италија Је претходница оста.тим државама, пошто она није чекала да у Јесеи 1929. године избиЈе светска привредна криза, да би почела путем државне акциЈе и учвршћења дисцнплине да ради на прибирању привредних снага земље. Под притиском кризе неколико Је држава пошло примером ИталиЈе, иако различнтим сретствима. в Очигледно Је да ови нови задацн

државе не могу а да не доведу до преуређења уставног поретка. Импозантни.м плебисцитом од 25. марта ове године италиЈански народ Је изЈавио да прихвата ово преуређење. Спољна политика моЈе владе оснн ва се и осниваће се наредних година на 1ирективама коЈе претставл»аЈу историЈске, географске и духовне услове италиЈанске нације. Политика заштите италиЈанских моралних матернЈалних интереса доводи земљу у већем и мањем обиму у додир са свнма земљама на свету, а политика искрене, стварне и мирољубиве сарадње са свим народима, а налосе са суседима, оснива се на потребама развоЈа и будућности западњачке просвећености.

П Р А В Д А Изјава бнвшег бана Зетске бановнне г. др. Станишнћа поводом одпасна нз Цетнње за Снопље

Цетнње, 28 април Досадашњи бан Зетске бановине г. др. Алекса Станишић премсштен је за бана Вардарске бановнне. Већ три дана долазе из свих крајева ове бановине делегације и појелинци у Це тиње да се поздраве са г. баном који одлази у Скопље. да му се захвале на раду ради напретка ових кра Јева. Ваш дописник је посетио г. бана и замолио да му да изјаву поводом свога одласка из Зетске бановине. Као и увек, г. бан је и овога пута био љубазан и вашем допис нику Је дао изјаву, у којој је поред осталог рекао: - У овој бановини сам служио ско ро две године дана. За ово кратко врсме још више сам се упознао са овим лепим, али већином сиромашни к м крајем и његовим потребама и заволео сам овај ваљан и јуначки на-род. Трудио сам се да што више учиним за напредак и бољитак његов, разуме се у границама моје ком пентенције и моћи финансијске. Није све могло бити учињено што Је тре бало, али ипак је доста учињено с обзиром на ово кратко време док сам овде био и с обзиром на тешке прилике уопште. Радио сам како сам знао и умео да помогнем овоме кра ју у свима правцима прнвредног, просвстног и политичког развијања. Заслуга у томе није само моја, већ и мојих вредних сарадника, како из редова чиновника, тако и из грађанских рсдова. Сада одлазим у Вардар

Бан Вардарске бановине г. др. Станишнћ ску бановину, где сам у своЈе време провео око две деценије, где ме сви знају и где имам добрих пријатеља, носећи вазда у свом срцу љубав и пријатне успомене о мом боравку, у овој бановини. Вечерас Цетињска општнна прире ђује г. бану, заједно са грађанима. опроштајни банкет у овдашњем ,Гранд хотелу", на коме ће бити око 20 званииа. Р.

Нови бан Зетске бановине г. МуЈо Сочица 111!111111111111111111111П11111111!11Ш111111!111111111иШ11111111111111111ПДШИШШШ1

Парнскн пнстовн о г. Јевтића I азнзу

посети

Италнјански краљ Виторио Емануело

Париз, 28 април. „Журнал де Деба" коментарише успех г. Бартуове посете Прагу и велича чврсте везе коЈе постоЈе између Мале антанте и Француске, Лист уЈедно изражава наду да ће г, Ловтић такође званично посетнти Па рнз. „Мала антанта, вели „Журнал де Деба", сачињава Један блок и то Је срећа за мир". Г. Барту, коЈи Је имао прилике да разговара са г. г. Титулеском и Бенешом постарао се да изрази наду да ће прнмити посету и њиховог Југословенског колеге г. Јевтића. Ова жеља извесно ће бити остварена. 1Ш1и1ШЛ111П1Ш1ПП1ШШШ11ПШ11111ППН11111111!1111Ш11Ш111111!1Ш11Ш11Ш! Г. Тнтупесну отвара прнпрздну ионференцнју Мапе антанте

Букурешт, 28. Сутра увече допутоваће у Буку. решт југословенска и чехословачкз делегација која ће учествсгвати у ра> ду привредног савета Мале антанте, Како г. Титулеску вечерас стиже у Букурешт, то ће он сигурно отворити коиференцију«

Страна 3 Свечано отварање пролетњег сајма у Вагребу ДВАДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА ЗАГРЕБАЧКО ГЗБОРА ГОВОР МИНИСТРА Г. ДЕМЕТРОВИЋА

Загреб, 28 април Данас у 11 часова пре подне отворена је на свечан начин пролећна из ложба Загребачког збора. Ово отварање збора имало је свечан карактер нарочито због тога што је на

Мкнкст2р трговкне г. Деметровић њему заступљена са својим павиљоном и Грчка. На изложбу је у име грчке владе дошао грчки мннистар народне привреде г. Георг Песмазог лу, са начелннком свога министарства г. Теодоропулосом. Отаарању Загребачког збора присуствовао је изасланик Њ. В. Краља генерал г. Милан Пешић, а Краљевску владу заступали су миннстри г. г. Јурај Деметровић и Милан Улмански. Од осталих угледних личности и званичних претставкика отварању збора присуствовали су генерали г. г. Марић, Докић, Драшковић, Јовановнћ и Дамјановић, потом бан Савске баиовине г. Перовић, затим митрополит загребачки г. Доситеј, над бискуп г. др. Анте Бауер, претседник Трговачке коморе г. др. Врбани, секретар Савеза индустријалаца г. Мар ко Бауер, заступник министра саобра ћаја г. Шнелер, грчки посланик у Београду г. Мелас са трговачким аташеом г. Николом Пиераки, ректор Загребачког универзитета г. др. Сти петић и други претставници разних привредних и соција.тних установа и корпорација. ГОВОР Г. АРМИРА ШРАЈНЕРА Збор је отворио пословни претсед ник Зоора г. Армнн ЦЈрајнер, који је у почетку свога горора поздр^в-ио изаслаиика Н>. В. Краља, нагласивши важност овога Збора. који сада навршава 25 година свога постојања и делања у корист народне привреде. Упозорава присутне нарочито на по једина одељења збора, а специјално на одељење дрвета, где се налазе најлепши и најбољи примерци наше дрварске индустрије, која је најваж нија грана наше привреде. Затим г. Шрајнер говори о оделењу за рекламну режију и истнче значај рекламе за сваку привреду, па према то ме и за нашу. Исто тако, наглашава значај изложбе аутомобила, хигијен ску изложбу и нарочито изложбу грчке робе у грчком павиљону. За грчку изложбу г. ШраЈнер каже да је орећан што је Загребачки зоор озом приликом могао указаги срчкој роби овоје гостопркмство. — Озо је једаа привреано-култУР на манифестациЈЈа, чији је свечани карактер потенцираи нарочито прнсуством министра народне приареде г. Песмааогла. Изложба грчхе робе V Загребу, пре две голине, — каже "г. Шрајнер, — забележила је лоп >опех и ја се надам да ће она тај уопех имати и озога пута. Затим се г. Шра^јнер осврће на 1убилој Загребачког збора, који сааа слави 25-годишн>ицу свога опстакка. Каже да је Загребачки збор за све време од како је основан био верж своме идеалу и да је увек био помагач гтривреде. И овога пута Загреоа чки збор је настојао да помогне на савлађивању приврелнкх тешкоћа које оу опште у целом свету. Овом маннфестацкјом За»гребачки збор |е желео да створи и базу за враћање поверења у привредним круговимз. јер само враћање поверења може да донесе и боље прилике. — Загребачгки збор, рекао је на крају г. Шрајнер, не би савладао све овоје унутарње тешкоће око органи зовања ове изложбе да нкје наишао «а потпору свих надлежлих фактора. ГОВОР МИНИСТРА Г. ЈУРЈА ДЕМЕТРОВИЋА По завршетку свога говора, г. Шрајиер је дао реч иинистру трговине г. Деметровићу, који је у свом поздравном говору рекао између осталог: — За сваку Је похвалу мисао водиља Загребачког збора, мнсао о потреби идеалистичке активностн ради враћања поверења међу привреднЈше. Само то поверење може да донесе и бољу будућност. Таква ми- ; сао требало би да постане парола < целог Југословенског народа, у це- ч локупном његовом раду и настоЈањи.ма за бољу будућност. Јер. сам дух поверења даЈе а«аге за чињење и дела на чиЈим се осмовама може изграђиватн и боља будућност. Ми често говоримо о тешкоћама, алн прн томе за5оравл>амо да Је човеку суђено да се мучи и савлађује

тешкоће. Потребан Је због тога дух вере и идеализма, коЈн у нашем народу ниЈе клонуо, само се налази притаЈен. Л1оЈе је мишљење да се сада налазимо на прекретницм и да долази боље време. То ми показује повећање нашег извоза у првоЈ четвртини нашег извоза. То ми доказуЈу и сви напори Краљевске владе, који показуЈу успеха. Надам се да ћемо до краја ове године показатм Још ве ћи напредак у наше.м нзвозу. Наша молитнка састоји се у настоЈању да постнгиемо стабилитет наше привреде н да повећамо цене нашим аграрннм производима. Краљевска влада мора у томе погледу битн помогаута од целог народа. И када ми водимо такву политику повећавања извоза и повећања цена, ми онда Јачамо н куповну снагу народа. А кад појачавамо куповну снагу народа, то онда користи и осталим народима, чиЈе прсуизводе лш купуЈемо. Уколико Је наша куповна снага јача, утолико ми имамо внше могућности за пласман на страним тржиштнма. Нарочито ме радује прнсуство на овоЈ изложби претставника пријат»љ ске нам Грчке. То претставл>а једал велики корак у нашем даљем раду на зближењу и међусобном упознавзњу. То зближе ењће дати потстица Ја за активнију размену добара нзмеђу наше две земље, и за тешње везе привредне између Југославије и Грчке. Наша држава већ неколико година учествуЈе на међународнои сајму у Сол>-ну. Наша застава коЈа се виЈе на томе сајму много је допринела да су трговински односи између наше две земље дошли у једну бољу фазу у сваком погледу. Верујући да ће се одноои иамеђу нас и Грчке и даље развијати и гсро« ширивати и да ће Грчка имати услеха и на ово.м сајму, као што Је нмала и на сајму пре две године, поздрављам присутне грчке делегате, коЈа раде као пионири на пољу међусобног зблнжења. На крају свога говора министар г. Де.мегровић је Загребачком збору че ститао јубилеЈ и пожелео му да и даље нма успеха у раду. Потом су гости разгледали саЈам. Посетили су павиљон Грчке, затим Хигијенску изложбу, изложбу дрвета, изложбу аутомобила и остале павиљоне. У низу приредби коЈе Је организовао Загребачки збор, а коЈе ће се зватн „Недеља Јевтиноће", узеће учешћа све загребачке Јавне установе, Народно позсриште ко».о ће прнредитн низ оперских претстава, затпм ће се приредити „рекламни корзо" и мно го других прнредаба, коЈе ће у Загребу значити праву атракцнју. Н. Ш. >!1|1И1Н111|1111111Ј1|111111Ш11111111111Н1НИ||111У111Ш111111|||1|Ј||||РР Г. ир. Опзен разгледао београдсхе саннтетсне установе Пре неколико дана допутовао је у нашу земљу директор Хигијенског ог сека при Друштву народа г. др. Олзен, који је дошао у Југославију да разгледа државке и општинске санитетске установе. У томе циљу г. др. Олзен је у току јучерашњег дана са длректором за социа.тно и здравстве но старање Београдске општине г. др. Светиспавом Стефановићем раз« гледао општинске установе. У прзом реду разгледао је све амбуланте, а затим остале санитетске установе. Г. др. Олзену нарочито су се допале установе на^мењене дечјој нези. !Ш11Ш1111111!111111111111111111111!11111[!11111111111111|11111111111111111111ПШ!ШШ1Ш1 За хонорарне професоре Београдсног универзнтета изабрани су г.г. Велимир Шивојнновнћ н др. Љубомир Петровнћ На синоћној седници Философског факултета изабрани су: За редовног професора Византологије г. др. Георгнје Островски и за редовног професора Зоологије г. др. Синиша Станковнћ. За хонорарне професоре књижевности г. г. Велимир Живојнновић и др. Љубомир Петровић. За приватне доценте г. г. Работнн за стари провонсалски језнк и књижевност и г. Кутуцов за стари фран цуски језик и књнжевност.

Г. ЖнвоЈдаоанћ