Pravda, Apr 29, 1934, page 4

~ Страна 4 1 П Р А В Д А 29-IV-34

Један скандал усред престоннце Г. Боди окрнвљује г. Стојадиноаића за уЗитзчнн по околче стансвнкке н бесг.раван рад фабрмке „Шмаднје ?. Д."

На иоју изјаву, оштампа-Јгу у „Прав ди" од '26 аирила т. г., г. Драгнша СтоЈадиновнК, комесар мшгистра Тргов1гне и иидустрије, нашао се тешко погођем, да би у жучном гону дао изјаву са тежњом, дз сву одговор* ност за толеркрање бесправног рада ^Шуцадије. А. Д." свалм на мене, као „шефа". Индустријског одсека у Комесариату,-као да тооож г. Стојадинови1> о■ момс раду није №ншта знао До момента, када је добио писмо од г. Жнворитвића, народног посДзника, који га извештавз о диму н смраду у За.«с\-мској у.тици. Иотинв је, да' по предмету „Шумаднје^' ггостОје две одвојене радње и то Прва по спору из 1932 год. за беспрзвио штавл>ење кожа зашта постоји не само тужба г. А Вајселбаума, трговца, веК и Хнгијенског одсека Оп&тиме града Београда од 7 X 1932 годи^не у којој се констатује, да фабрика „Шумадша" А. Д., у Захумској ул. бр. 21, вршн штавл>ен>е кожа и предлаоке, да јој се забрани рад као штстан по околину. На основу помеиутих тужби узети су преставмици „ЦЈумадије" на саслушање н признали да арше штавл>с>ње кожа тако, да г. Алфред Албала ма своме ислнту 13. октобра 1932 године изјављуЈе нзмсђу осталог: „Верујем, да смо удовол>или свима законским прописима, јер да то уверење нисмо имали, и« би раднли овим начином а ако комссар нађе ла до нас има грешкс или нскс нецраЕилности, молнмо да се на благу казну осудимо". После опаквог прнзнања и молбе за благу казну, г. СтојадиновиК као комс*сар, уместо казнс, одреКује писмено г. Симебновићу, да гражи од Министарства обаг.ештење по предмегу „Шумадија" А. Д. да ли је и ка да лриЈавл.ена радиоиица рукавица и да ли к одоброн рад. Дакле, док сс у тужбама говорп о штавл>сњу кожа и постоЈи призиањс Г. Албале, г. СтојадЈшовић нарсћујс да се гражн нзвсштај од Министарства за радионицу кожних рукавица! Под 22. октобром 1932 годнне комесар г. СтојадЈРновЈгћ упуКуЈе акт Министарству Трговиие (Број 20891), извештава Министзрство, а тврди, да је г. А. Албала на испиту призиао, да се баве овим радом што је утврђено и увиђаЈем на .тииу места од стране Комесаријата, па тражи хитан извештзј од .Миничтарства, да ли је „ШумаЈија* 1 А. Д. из Београда пријавила Ми-упгстарству своје одел>ење за прерааугсирови* кожа а израду кожчих рјјса&ица л да ли је за овај рад добнлз какво одобрење. И док Министарство нареКењима III. Бр. 36254 од 2 новембра 1932, и Ш. Бр. 39140 од 17. новембра 1932 године н ПЈ Бр. 40053 од 22 новсмбра 1932 год. упућује комесара г. Стојадти>вића, да постројеЈва за чињ'сн>е кожа не могу радити док фабркка не добије потреино одобрење за употебу..постројсња са прстходно спро еедешгм прошнреним законским поступком у смислу § 1оЗ—113. Закоша о радњама, г. Сто|ад-иновић води пре писку са миннстарством и „не види разлоге за забрану рада са чињењ^м кожа", ма да Мннистарство скреће пажњу на „штетност по здравл>е око.тних суседа околиих имаи>а" и пре поручује му, да у томе одељењу, где се штаве коже, треба одмах обуставити рад. И место казне и забране 1едног бесправног рада, г. СтојадЈгновић, у улози неовлашћеног правозасг> г>ника „Шумаднје" А. Д. доноси рси1сп>е, које нема ни датума нитн Је завсдсно у делов протоколу, којим одрећуЈе комисијски увнћај постројен>а за чињење кожа фабрнке „Ш\'мадија" А. Д. у Захумској ул бр 21 по скраћеном поступку. а противно јасни-м пропнсима Закона о радњама (§ 108—113). да би олл\ком Бр. 2"У*^/32. од 12 1ат-ара 1933 одобрио фабриии преиначење производи>е три котаже у производњу кожних рукавниа под условом да се ова измсна унесе у друштвена правнла. Истшна је. да V решењ\'. којим одобрава ово преиначење производње не спомиње штавл»сње кожа, али зато. V диспозитиву ове одл\*ке говори само о штавл>ењ\- кожа (\УсЈхб1гег ђиисЈ) „које нема ни«акав неугода« мирис" нити је „штетно по здравље околног становништва" као да окол но становништво нема нос и не осећа смрад или ми-рис. Ч уди ме, да се г. Стојадкновић, позива на увићај поднет од стране Комесаријата којим се утврћ\је бесправан рал на и!тавл.ењ\' (Запнсник Бр 19732/32), о томе извештава Министарство актом Број 20891/32. а том прн.тиком не оспорава „стручногт" увнћаја који сам ја извршио!! Напомин.ем, да по овом делу радн>е У-Ј932 годнни радио сам по овом предмету само толико. у колико сам азпискиком 22 вептембра 1932 угврдно бесправно штавл>ење кожа код пом«*нуте фаЛрике и од тада предмст фзЛрикг „Шумадије" нисам ни видео. а још ман.е на истом ралио. Да,кле за овт с . тучз Ц о „неком ч\ванл* претмета Шумади1е V мојо! ■' џ ЈоцА од 1932 год. до \кидања ком. сариЈата". као што то тврди г. СтоЈатиновић. не може бити говора, јер је исти он одузсо од мсне јои! у октоЛо\- 1932; го 1. када је трпжио обавештења од Мкнистарства (Бр. 20801 19:«) СЈвдс се иес\ - ми.и 'Во \твоћује. да је нзјава г. Сто^а.гииовића скроз тенденмиозна и неистииита. По другој радњи, пресељењу фар-

,баре и апретуре са парним казаном из улице Милоша Велнког бр. 92. у I улицн Војводе ђогдзна бр. 1в. ^исти ј комплекс зграда за који се по.миње Захумска ул. бр. 21). фабрика ШумаI дија А. Д. обратила се комесару 24. ј октобра 1933 годи-не. (Бр. 21448) и изЈ вестнла га о намери пресељења фар| баре и апретуре са парним казеном у ул. Војводе Богдана 16. У овој претставцл, фабрккз извештава комесара, да „пошто изв-рши селидбу, под неће планове ради потребног комиI сијског прегледа". Дакле фабрика хоће да стави пред свршен чи-н комесаријат, па да јој се салш и форј фалности рад«" изда надлежно одобрење. Ову претставку „Шумадије" добио са.м у рад од г. Стојадт10вића, тек. Ј 16. новембра 19зЗ годиие, дакле после неетуних уесец дана од датума када је поднета, са слсдеКим пнсменнм нарећењем на полећини акта: „Г. Бодн Да се пита фабрика да ли је извршена сеоба па потом поступитн по ззкону. Стој." Овим нарећењем, г. Стојадиновић као комесзр, противно зако«у тражење „Шумадије" помаже и ако му је као .дугогодишњем старом чичовнику, био познат поступак по закону о радња-ма (§ 107), да се овака предузећа, радионицс и постројења, не могу подизатн без претходнот одобрења и нарочитог поступка предвићеиог у § 108 и следећим законима о радњама. Као застптните комесара (од 15 новембра 1933 годи«е до краја децембра исте годнне) упутно сам „Шумадијн А. Д." под 29. новембром нарећсње, да у року од 7 дзна достави планове и остала документп рзди поступка предвиће>ног по § 108. Закона о раањамз са напоменом, да радиоиице фарбарс и апретуре не може инсталисати без претходног одобрења,

с обзиром на § 107. Зак. о радњама и законом предвнђеног поступка. На ово мојс нарећсње фабрика „Шумади-ја А. Д." 6. децембра 1033 године >-пућу|е претставку, позива се на мој акт Бр. 21448 и извештава, да је са пријавом од 23. октобра хтела да поднесе планове и технички опис, „међугнм г. Комесгр Је захтсвао да ове плаковс и опис поднесе тек пошто изсЈршн пресмештаЈ и инсталаш!Ју „фарбаре", н своју престгвку закључује, „да ће према томе захтеву (комссара) тражене пллксвс н техннчкн опис поднети када радовн буду окончакн". И ако је г. Стојадиновић био на одмору и није вршио дужност комесара, и-пак је свакоднезно долазло у Комесаријат. радио извесне својс послове и био у сталном контакту са свнма чнновницима комесари.'ата, па и сзмном, зиг-о Ј« врло Добро Ш1а се радн јер му је јгпзк рефернсано по свима важнијнм предметима. па и по предмсту „Шумадије" за који се интересолао, па ми је чак и ставио примедбу, зашто сам уттутио поменути акт и тражио планопе ради поступка пре прессљења Дакле остао Је доследан своме писменом нарећењу које сам напред цитнрао н солиларисао се са незаконитим трлже^ем „ШумалиЈе". д а поднесе документа тек када нзвршн пресел>ец>е п »тнгталнрање. Г. Стојаднновић није ни наиван ни толерантан да би пустио. да се ради нгта се хоће .За време свогд закомског одмора и лнчно и „са столнс м пратно Је рад свакодневно, тако, да му се не би могло лесчтн. та „не знл м шта се ради у његовом одељсњу. И тек у марту 1934 год.. Ш^ма-чла подноси ло»с\'мента и тражн одобрење пресељења, које )е већ било не-

законито извршила, тако да је комисију на дан раоправе ставила пред свршен чнн да го консгатује. А чнјз је заслуга за све ово, то ће ће објаснити г. Стојадиновић и фабрика „ШумадиЈа", која писмоно герди, да је „Комесар тако захтевао 4 *. Чим је објављена расправа и заказана за 31 март, у „Службеном Листу" Комесаријата, па и позвано фађанство да учествује и стави приговоре, жалбе грађана поднете су Комесаријату и то пре рзслраве две са четрдссет потпксз а на дан раопраое саслушане са 141 потписа, тако, ла се сцене узбуће(10г граћанства, жалбе и протести, не могу заборавити. Ко Је дакле крив за свс ово, несумњиво како „Шумадија" тако и г. Стојадииоаић, а ако Је потрсбно, да се и званлчно то утзрди, Ја пристаЈем, да Једна комисаја од стране Мннистарства то и констатује. Да се вратнм на чување аката у фиоци. Г. Сто;адкназић као коме сар ЈЈмао Је обичаЈ да поједине пред мсте узме од ч1Гнои :гит<а па дл их ви ше и нс врати, као што јс слунај са предметом Јосифа Вергеша, који је узсо од меие 27. јуша 1933 гоо., да га зшржи и пошал>с те« почетком мз-р та ове године Миннстарству, када је гередмст од њсга тра.жен. НаноЈпшЈео.!, да као „шеф" И.иустрн)ског оо):с-ка отгсам радио на поједилим ицдустр;з;окш1 тфеаметима, всН их јс г. Стојадиновић чссго да> оао у рад и другнм г шефовима". Коли >гСо Је рш на озо.м предмегу био у *дгуху зачона" од стрлне г. СтоЈадишовића, послужиће као доказ то да ое Управа прада Бсограда — Одсљење за радње, усвојила све разлоге и констатације комисије. у којој сам био и ја и забранила рад поменутој фзбриии рад како на игга вљењу кожа, тако и одељења фарбаре^ и а ,претуре у Војводе Богдана ул. бр. 16. а ги1ме и мом раду дато пуиго задовол>ен>е. Благодг.рим УредЈНИШтоу на гостопјЈимстеу. "Борђе А. БоДн, кншежтор Минист. трг. и инд>"стр. 28. аптрнла 1934 год. Београд

Министар г. Днђелнновнћ нашо) репрезентацнЈИ у Бунурешту

Мннистар физичког васпитања на» рода, г. др. Анђелиновић упутио )е

Шумадији А.Д. наређено је да у року од трм дана обустави у своЈој фабрици рад

Истннитост овнх наших навода. ко је смо изнели у вези са афером ШуЛади|а А. Д. и сменом доскорашњег комесзра Министарства трговине и нндустриге г. Дрзшше Стојадицозића, потврђено ^ најзад и са Званичне стране. Управа града Београда, на коју је пренета надлежност скоро укичут. г комесаријата. донсла је одлуку. кујом се Шумадија А. Д. ззбрањује рад у њеној фабрици за штављење и прераду кожа у улнцн Бојводе Богдана 17. Одлука Управе града заснована је на извсшгају нарочите стручне ко мнсије. која је извршнла увићај на лицу места, о чему смо већ опширно писали. Забрзна рада мотнвисана Је следећим рззлозима: 1) Што су протиеу рада фабрихе Шумаднје А. Д. подиете жалбе приговори писменим путем код комесаријат« до дана расправе, као н протоколарно на сам дам расправс; 2) Што Шумадија А. Д. ннје посгу пила по тач. 3 § 84 Граћев^ нског за кона и иије тражила граћевинску то зво.ту за измену намере зграде. пошто је у истој згради постојала фабрнка рубља. већ је без претход. ног надлежног одобрења поставила све потребне ннсталапије за фарблње и апретуру н по изврн»еном инсталисању маитна бесправно отпочела рад протнвно § »4 Граћсвкиског закона и без претходно спроиеденог поступка граћевинског §§ 108 до 114 Закона о радњама; Што |е крзј у коме се налази фабрика. Граћеаинским законом и Генералним планом, предвићен за густо насел>е са озиданим мелим фронтопима са 4 до 5 спратова. а никако за »ндустриски крај. поготово не за предузећа која тире смрад и гасове а димом и чаћом онемог\гћују опстанак становништву V сусеаству. нагносећи им материја.тне штсте кваром намештаја и отказом станолз; 4; Што |е димњак иепрописне висине и што услед тога дим и чађ засипају станове околнт« зграда V толикој мери да станов «ии1Тву онемог\'ћа«ају опста -нак у становима. а наносе им материјалне иЈтсте н штет но лелују на здрапље деие; М Што днмњак немв хватача варница. па полЈусагорело гориво пада по околним улииама и кућама и поред неоносног смрада и прл>звштине претставља опасност у пожарном погледу; 7) Што су све инсталпције наћене V скроз неиспрзвном стању. преттв л>ајући тиме сталну оппсиост по живот радника, и што нема ручне апо1теке; 8) Што фабрика сво! рад на штав љењу кожа рзди беспппвмо и без претходно одобреља МшнистзрЈтзл тровнне и индустри|е. пошто <у предузећа ове врсте од особите важности по интересе земаљске одбрзне м то проти*но изричним нарећењимЈ ^имистарства. У одлуци се на|зад констату1е да постоје саслушања претаавника Шу

мадије А. Д. о бесправном рзду, који |е. како смо то већ изнели. блзгонаклоношКу г. Стојадиновића о стзо некажње«, ма да се радило о фзбрици са ии-тнончжим годишн>им обртом. Претставницима фабрике Шумади1а А. Л нарећеио је да у року од три дзна обуставе рад у њихозој беспраоно подигнутој фабрици за прераду и штазљсње кожа. Како је горња одлука о забрани рада у фабрнцн Шумадије А. Д. достављена истовремеио и околном становништву, то су они уттути.ти у« редништеу „Пралде" једно писмо у коме се захваљују на указаној им потпори. Рзшчншћавањем питања пословања Шумадије А. Д.. као и улоге г. Драгнше Стојадиновића у истима, изгледа ми да ће се цела афера насупрот очекивањима, још више комплнковати. Ово из тога разлога што се Шумадија А. Д. најсдшом одрекла свога доскорашњег протектора г.

Драгнше Стојадиновића н што ће њени претставннци сада. како су нам изјавили. учинити г. Стојадиновића одговорним за штету која им се на иоси затаарашем фзбрике и тужити државу за накЈнаду штете. Најзад. једно је од двога; или Шу мадија А. Д. није имала никакзо одобрење (што ми и даље категорнч кн, а на оснооу комисиског записмнка и других докумената тврднмо) у ком случају г. Стојадиновић морз би ти одговоран за толсрнсање беопрао ног рада овог всликог акционарског друштаа у сред престонице, или је Шумадија А. Д. добила одобрење од г. Стојадиновкћа (као што то пол>шавају да без ичега конкретног. V осталом, тврде њени претстзвници) у коме би случз[у био кр;«в што је као потпуно ненадлежан издао је.т но одобрење н то противу изричних наређава Министарстеа трговине и индустрмје. Дакле, крив н овако н онако. Брана Снмеоновић

Сеобе су већ увелико понеле п

Први мај је већ на прагу и београдске улице су се исттуниле великим шпедитерским колнма. Нема ско ро ни јеоне куће у коју се не усељава неки нови кирајиија. И овог селидбснот рока сваки кирајџија покушава да нађе бољи или јевтннији ста-н. То )е урадно и прошлог п>тл. али су његове наде остале неостезреие. Изгледв да |е сада много већи број оних који се селе него раниЈе. То се види н по отказима станова датих преко квартова и Среског суда за град Београд. Према досадтњим подацнма, изглсда. прско Срс-

ског суда отказано је око 2.000 стаI нова, а преко квбартова преко 1 .о0о. мП111111111;!и11ЦШ1П11111111 |ЦМ1 !ШШ1Ши1Ш1111Ш11 !1Ш1111ИЈ11Ш1Шга1Ј1 Грчкн мннкс!ар на ручну нод бана г. Перовнћа Загреб, 28 април Јутрос Је допутовао у Загрсб грч ми Министар народне привреде г. Георгиу Песмазоглу у пратн>и грчког посламнкз на нзшем Двору г. Ме ласа. начелника Миннстарства г. Те одоропулоса и неколико грчких нови нарз. Грчког министра дочекзо Је на ста ници бан г. др Перови^ са претстав ницима цивнлних и војних властн. Присустеовзли су и претставницн 2 Привредних организација.

Министар г. Др. Алђелиновић нашој репрезентацији у Бухурешту следећи телеграм; »РепрезентацнЈа ЈутхклавиЈе хотел „Уиион", Букурсшт. Надајућн се да ће наша репрезен* тација извршити сву своју д>'жност срдачно Је поздравл>ам и же.ти* успех. Мннистар др. Анђединовић"шшииишпиппшишшиниишпшиншшшпшшшшшнкшпшши Наредба номанданта Београда за сутрашњн погреб браннлаца Београда У недељу 29 априла текуће године у 9 часова извршиће се у. Београду свечана сахрана посмртиих остатака преко 50 иаших храбрих бораца — браиилаца Београда, чији су костури пронађени овнх дана у улици Маршала Пнлсудског, приликом копан.а канала. Сировод се креће од угла Марша* ла Пилсудског и Душанове улице, где ће се и опело извршнти. НАРЕЂУЈЕМ: 1) Командант 18 пеш. пука „Субоворског" одреднће за овај спро-"^ вод; једну. чету пешадије, 8 подофицнра за шпалир и музику. 2) Комадант 2 самосталног артиле риског дивизиона даће лафет са воћом и запрегом и одредити један вод топова. који ће се ноставити иа бедему у Горњем Граду ради извршења почасне паљбе сходно тач. 592 Правила службе И део прилчком спуштања посмртних остатака у костурницу бранилаца Београда на Новом гробљу. Водник вода топова регулисаће везу помоћу телефона, да се почасна паљба на време изврши. 3) Чета, лафет и музика имају бити 29 овог месеца на углу Маршала Пилсудског н Душанове улице у 8.45 часова. 4) Командант 6 ваздухопловног пука одредиће 2 ескадриле, које ће после извршеног опела у 10.30 часова спустнти Један венац на место, где су ови изгинули ратници пронађени, а затнм пратитн поворку до опште костурннце бранилаца Београда на Нооом гробљу. 5) Командир чете биће уједно и командант спровода. Комлндант спровода поступиће по Правилу службе Г1 део тач. 522 н извршиће иочасну паљбу на подесном простору код главног улаза у Ново гробље. 6) Све команде, надлештва н установе овог гарнизона поступиће по Прзвилу службс П део тач. 591 и наредфи ове Команде Пов Ол. Бр. 871 од 30 новембра 1928 године. 7) Трупе ће бнтн у повом одслу без шнњела са шлемовима, а г. г. официри одређени као н онн који прнсуствују овом спроводу у обичном службеном оделу без шињела са ешарпом. Г. г. резервни официри, који желе учествоватн на овој свсчаној сзхрани могу носнтн униформу — обичну службену одећу бсз шињела са ешар пом. 8) По свршеном спроводу чета, лзфет и музика као н вод топовл из Горњег града вратиће се најкраћим путем у своје касарне. Командант а->мчскн генерал, ВоЈ, Томнћ. ишншшшишшшшштшштл „Пповеће купагипо" Београцсне општш почзће да радн око 10 мгја

Из свога зимовника, у Дунавцу, нз вучено је пре псколпко дзна ..пловеће купзтило" Београдске оиштине. Оно је већ намештено код „Шест Топола", на истом месту где се н прошле сезоне купања налазило. Радови на његовом уређењу већ су започели. Сем мањих оправкн и фарбања. купзтило неће бити ни ма ло преуређнвано. Ови радови, ве* рује сс. бнће готовн крајем идуће недеље, тако ће од 10 маја оно већ моћи да прнми прве купаче