Pravda, Apr 29, 1934, page 5

29-IV-34

П Р А В Д А

Анкета у Борском

руднику Сељаци из околине, којима дим и гасови ниште усеве очекују правичније решење од меродавних

Резердж руДннка лл брзу еЈссплоаташЦу

Биле су у Једно време протурене олармзитне вести о Борском рудни ку како днм из рудникоаих ливница п>стоши усеве земљорадницима у пречнижу од 30 километара. Повопои тога била је чак дошла и једна д а цутацнја од трннаесторице сел>ака кз села Слатине, недалеко од Бороког рудника, која је код меродавних у Београду уложила протест и тражила заштиту. То је био иовод да се кренем на пут и'да направнм једну анкету у Борском руднику, к.ако 6и Јавност знала тачно у чему је ствар. Познато Је да |е Борстси рудник Један од најбогатијих у земљи и да је његово богатство у погледу бакарне руде чувено у целом свету. Ак ције овог рудника се котирају сотово на свнм светским берзама, а те ак ци)е у ове дане кризе, кала је и це на бакру знатно пала, држе се на аазидној виснни, што потврђу)е добар профит од пласираног капитала у овзј рудник. Историјатом рудника, од проналаска до преласка рудника у руке једне француске Компаније, ми ћемо се по вабавнти детаљно, како би се могла пластично створити слика о ов^м грандиозном предузећу модерног ка питализма, у коме свакодневно ради 4000 радника и које сваке године повишава продукцију, а према томе, сходно устројству капитала, и зараду (профит). ИСТОРИЈА РУДНИКА Још пре 1904 г. Ђорђе Вајферт, по анчти београдски индустри|алац, нстраживао је руду у пределу реке Ги мок. Из Тимока су још Римљани вадили злато, иопирајући песак, а читав троугао источне Србије између Дунава и бугарске граннце, вулканског терена, је необично богат разним рудама. Тако и данас у том кра ју се експлоатише злато, додуше у малим количинама, али се експлоати шу и друге руде: сребро, угаљ, гранит, бели кречњак за стакло, али у највећо| мери бакар, помешаи приличним процентом злата. Кад је Ђорђе ВаЈферт пронашао у Бору руду бакра, околина Бора била веома сиромашна. Сел>аци су одлазили у печалбу, већином у Румунију, па је било тешко наћи радну снагу. Уосталом био је потребан и огроман капитал да се руда експло атише, да се створе путеви и осигура транспорт руде до Прахова. "Борђе Вајферт у то време није имао толико новаца на раоположењу и потражио је једну страну групу ко»а би могла рационално, тојест до крај њих граница, да експлоатише ту руду, да инсталира на терену потребне машинерије за такав, један компликован посао. 1904 тако рудник прелази у руке једно| француској компанији, састављеној од богагог францз-ског племства, разних грофова, међу којима и гроф Мирабо, која шаље сгручњаке на терен и која одмах по чиње да инсталише машине.

ране су нове машине и рад |е почео са куд и камо живљим темпом него ранијих година. И продукција се чз године у годину пење до огромних чоличина. Тако је у задњем моменту вредност унетог капнтала који износи франака 15,000.000, раоподељен овако: 43.500 прироритетних акција ( који ма се прво исплаћује дивиденда). 91 500 обичних акција; и 10.000 (В. к Уо1е р1ига). КОНЦЕСИЈА Кокцесија је утврћена за 50 година, која се прошируЈе на ширини згмљишта од 2400 хектара. Та ко^шесија је проширвна и на један терен од 6500 хектара вишка, на коме )е дозвољено француској Компанији да трага за рудом и да врши испитивања у том погледу. Сума сумарум ова компанија има права на 13.000 хск тара (општине: Кривељ, Бучије и Бре стовац). Имајућн |едан завидан терен у рукама Компанија је недавно, пре гри године, открила нови слој руде, који се не може исцрпсти још за 30 г> дина најинте«зивнијег рада. Данас кроз такозвано окно Ђорђа Ва)ферта извлачи се дневно руде преко 5000 тона. РАД У ОКНИМА Рад у овим рударским окннма Је зиатно тежак и напоран. Руда се за ди оомоћу експлозива и бургија. Ком примаран ваздух се шале у окна

стори. Обични рудари се регрутуЈу од оне пуке оиротиње. Има у Борском рудннку Личана, Словенаца, Јужносрбијанаца, па чак и сиромашних Подринаца. А, наравно, нз околине радници се увек примају. Радна снага )е данас толлко )евтина да се она може купоиаги за минималне наднице. То је уисталом у сви"м подручјима индустрнЈе, па и у самом рударстиу. Социално стање борских рудара ни је на завидном месту. Компани:а 0. могла у том погледу, с обзиром на огроман профит, да поведе мало в.»ше рачуна. Рударски становн ни^у чнсти и не водц се довољно рачуна о хигијени. Нанорнн рад овнх Људи изискује бољу ксхрану и бољи конфор. КАКО ДИМ УИСТИНУ УНИШТАВА УСЕВЕ СЕЉАЦИМА ИЗ ОКОЛНИХ СЕЛА Чим су у Бору почели да топе дим је почео да уништава усеве. Из тог дима се луче отрови: сумпорни ди оксид и угљени диоксид. Дим )е ј почетку, док нису били подигнути ви соки димњаци, клнзио по земљи у није се могао резорбирати ни на да љини од петнаестак кнлометара. Пј степено овај дим је уништавао воћке, жито, |едном речју усеве и повр ће. Највише су од тог дима страдала околна села: Слатина, Кризељ, Ошгрељ као и сам Бор. Да бн се сељацима надокнадила оштета још 1908 године изишла |е |еДиа комисија на терен да процеч" штсту и одреди неку врсту тарифе по оштећеном хектару. Та тарифа је утврђена према зонама, јер у првој зони су наЈвише страдала се-та, у другој мање, а у трећој најмање. Тарифа оштете у првој зони одређена је комисијом од 40 динара хектару, у другој зони 30 динара, а у трећоЈ 20 динара. Као што се види ова комисија није имала појма о вредности плода једног хектара. А то се десило, по причању људи, због тога што су извгсни борски богаташи пред комиси 1ом изјављивали да дим њиховим мањима ништа не шкоди. Ови који оу овако из)ављивал« зарађивали су од компаније на другим разним по словима огролше суме. Такве је нз|аве Компанијн давао и чика Сима Јовановић, поседник љаду хектара земље и огромног богатство, које су му појела после ра та бирачке масе, да чика Сима ннкад и не завнри у парламенат. Данас к он узиђа да је та комисија би-1а не

Оцпреље бургнЈа

под притиском од б кгс од три парна компресора и једног електричног. Окна су веома дубока и напор у њи ма је маоссималам. Дању и ноћу у тим окиима ради око 40о0 радника. Сирова руда се шаље у топионице и тамо се топи бакар. Стерили се одва|ају помоћу најмодернијих машина. И поред свих осигурања годишње п , се дешавају пет до шест смртних слу Посао )е у почетку бно тежм, на- здјем Нароч1гто ■ с огро „ пт , с . рочито с обзиром на мизерно стање шкоћа>1а ^ опчан рад у ливиицамЈ , путева и превозног средства. Ком-

пликоване машине, део по део, требало је пренети волујским колима, а пре свега осигурати путеве. Али како су стручњаци одмах утврдили да је рудник богат, то компани|а није жалила труда ни напора да све 1ешкоће савлада и да продукцију о^јколцко иннута, а како је те« оним окупе руде попне на веома завидну ПЈ1ТНИ1 , ИМ „ ко ј, .висину.

где )е за време топлих дана неиздрж л»ива врућииа. Те су ливиице прави пакао на земљи. Дим и прашина г>ше, а згура растопљена, која тече ка налом као муња, сагорева све што стипне. Одиста међу тим пећима нисам могао да издржим ни не

Две године напорног рада прола8е у савлађивању примордталних те шкоћа и 1906 фабрике почињу рад. Све до 1912 (до Балканско! рата) продукција је незнатна, тојест мала. Рат прекида развој рудника, јер велики број радника одлази на фронт, а такође и превозна средства се сма њују на минимум. Одмах по Балканском рату долаз« и Светски рат, » аатим и катастрофа. Рудник напушта ју сви и он прелази у посед Немцима за све време окупаиије, који га екоплоатише на једа« умешан и зналачки начин. Но како је руда била неисцрпна, то је по свршетку рага француска компанија (1919) одмах Иреузела радове и наставила експло•таии|у руде. Још 1911 Француска компани!а Је подигла пругу у дужини од 20 кило метара и везала се са пругои Пара Кин — Зајечар. После рата иистали

радницима који свакодневно ту раде? Но тагј посао је веома тежак по самој природи н он се са данашњим средствима техадике не може другчије модификовати. Нарочито је опаона прашина, као н дим из огромних и високих димњака ливница и конвертитора. Па ипак, по свему виђеном н гтростудираном, изгледа, да је рад у окнима најтежи, баш тамо где се само тражи гола човекова снага, која је, као и увек, најмање плаћена. ибични радници (за све) плаћени су веома мало: једва до 20 динара. Међутим остали радници, мајстори, пла ћеии су нешто боље. Како рудник не смању)е продукцију то радна сна га долази свакооневно из свих крајева. Боље положаје при раду заузимају' странци: Фраицузи и Немци, кЗ|И

правична, блатодарећи његовим тадањим „оптимистичким" изјавама. Да малу оштету плаћа, то је и Компанија знала. Она се управо чуди ла процени ове прве нестручне комисије. А сељаци, немајући другог излаза. ћУтали су све до 1922 годнпе, када је изишла иова комиси)а, која је и овог пута потврдила готово исту тарифу из 1908 године. Опет сељаци нису били задовољни. Комисије нису биле правичне. Али се.а>аци нису могли ништа противу озваничених одлука. Најзад излази у 1927 поново ком'исија, која и овог пута не уме да увиди штету, као и она последња која је изишла на терен у јулу месецу 1930. Последње комисије само су про шириле зону интересената за још 70 хектара и то је све. Сељаци су при таквом стању ствари дигли руке. Дим из топионица даље уништава усеве. Гасови формал но убијају вегетацију. Са повећањем продукцнје повећавала се и штета и ако је Компанија подигла огромне ви соке димњаке, ипак облаци дима па дају на усеве и биљке, тако да су у задње врсме сељаци озбиљно забринути и траже правичније решење и заштиту од меродавних. Сума сумарум страда од тог дима и гасова око 600 хектара земл>е. Поред тога Слатинска река |е загађена тако, да у дужини од 20 кплометара из ње не могу сељаци да поје стоку. Кооипанија сама увиђа нсправилност решења комисија. Она би могла да плати мнрне душе и већу оштету Али комисије су тако неиздашне, да се сељаин налазе у правом чуду. Компанија се брани тиме, што се

су већим делом надзорници, или маЈ- бакар не може топитп без дима,

сељаци пах кажу да не могу живети без хлеба. Цело решење би било у правичној оцени оштете од Једно стручне комнсије, коЈа би увидела да су сел.аци у већем праву од Коипаније. Онај који није видео ово граидиоз но предузеће и његове топионице, тај не може себи створити слику о облацима дима који дању и ноћу сукљају из десетине огрошшх димњака. Тај дим се види са даљине лл 20 километара, а ветар га који пут односи далеко, све до Вражогрнаца, родЈкзг места Јеремије Живановића л пусте радикалије. Требало би правично заштити ове сел>аке из околине Бора, добре и радне људе, којима је земља све и сва и којима треба осигурати насушни хлеб... Ја ремох, а ви чшгите.РаДе Драгазц. аП11!<11Ш!111!11П11МППШ!1Ш1ШТПШПЛ1ШЛ]1Ш1(11ПШ1ШП!ПШШ1ГЛ11ШШ И у Дринско] бпновини појлвљују се вепики пожпри у шумпмп Преко два ми.тиона квадратних метара шул1е у пламену

■ Страна 5 Професор Шми! опорављеп, враћа се у Русију Бродоломници са „Чељускина" пр <н слављаЈу своЈе нзбављење Москва, 28 април ЈављаЈу радиограмом са Аљаске! Вођ експедиције руског брода „Че-

СараЈево, 28 април Последњих дана, готово у целој земљи, забележено је неколнко великих пожара, коЈи су причинилн штету за народну имовину. Гореле су шуме и села, уништавалн се расадници и у пламеном гутале куће. И у ДринскоЈ бановини забележено Је неколико великих пожара, нарочито у шумама. Највећи пожар бпо Је пре два дана у шуми Деветак у близини Хам Крама. Ово Је Један оД наЈвећнх пожара коЈи се памте у овим крајевима. Такође прилично велнки пожар десно се у ЈедноЈ шуми око Вишеграда, где су лугари, жандарми и сељацн успелн да га локалнзуЈу. У ЧаЈничком срезу појавнла су се два велика пожара у шумама. Први пожар захватио Је шуму Дивчи, а дру ги Чакорину. ОваЈ пожар Је узео веће размере и проширио се и на друге шуме у близини. Око пет стотнна сељака учесгвовало |е у гашец,у пожара и напорним раДом пуна 24 часа о»ш су успелн да ио*ар угуше. На великом простору око места где Је пожар беснео раскрчене су шикаре, тако да се пожар ннје могао даље ширнти. Како смо обавепггенн у Дирекпијн шума у СараЈеву, последњн пожари у ДринскоЈ бановини захватили су шуме у вредности од 1,530.000 динара и то по пени по коЈу Је држава продала, а не по пиЈачној цени. Н. Ј.

Професор Шмит

љускин" који је претрпео бродолои, професор Шмнт, сасвим Је оздравио и напустио санаториум у Велену (Северна Америка), у коме је оперисан и лечен. Професор Шмит је са опунумоћеником совјетске владе Ушако вом, који је послат у Сједињене Државе да се нађе у помоћи бродоломницима са „Чељускина", јуче авионом напустио Велен и синоћ стигао у Фербенкс. Шмит и Ушаков ће авио« ном продужитн, после одмора, пут и тек у Њујорку се укрцати у један руски брод, који ће их пренети у Русију. 36 чланова експедиције „Чељускина", који су ових дана превезени авионима из Ван Карена у Велен. Ју че су приредили у једној рестора« цији свечани банкет, на коме су про славили своје срећно избављење. са ледене санте. Банкету су присуство вали и руски пилоти. спасиоци бродоломника: Молоков, Камањнн, Доро њин, као и рањени Лапидевски. Чим сви оболели бродоломници бу ду потпуно опорављени, вратиће се корпоративно у Совјетску Русију. ШШ11111111111П1111111111ШШШ111111Ш111111Ш111Ш!111111111П1П11111Ш11ШШВВ

пгрламеша

Рим, 28 април Данас пре подне Њ. В. Краљ о* твориће 29-то заседање законодЈЗног тела. 4 У Крал>евој посланици биће утврђен про^рам рада парламента, кзо н реформе које треба спровести. 111и1П11111111Ш11111111111Ш1Ш111!1;ииП1111Ш11П11ПШ111Ш1ШПШ [ШШШ1в Општннсха упрпва у Бечу мења нпзиве улица

ШШПСЛШПШШШПШШНШШПНИ

Беч, 28 април Бечка општинска управа одлучила је да промени многе називе бечкич улица. У првом реду ће се променнгц он.1 нази^н који потсећају на реп волуцнју и блиску прошлост регеуЧехословачки научници блнканско — социзли-сти кот Н-»ча. ВеН за 1 мај бчће измељени назизи г.тавних улица. Улиие око Рнн^а лзб<ће имена Зившег бечког претсед»ика општнне др. Луегера (за 9р*ме Ф;.ање Јосифа), др. Сајпела и дру.'их чувених БечлнЈа. 1П11ШиН1111:11111111111111Ш11111П11]1111П1!11111Н!Ш1[1Ш11111ПШП1ШНПЛПИВ

на конгресу југословенских хирурга

Возом у 7,25 долутовали су из Прага, да би узелн учешћа у раду конгреса Јутословенских хирурга, професори г. г. др. Подлаха и др. Краус, асистент г. др. Лукаш и још два млађа лекара. На станици су их дочекали аташе за шта^мпу Чехословачког послаНства г. Цтибор Мелч, ■претседник одбора за дочек г. др. Иван Јовановић, г.др. Мнлутнн ЗелнЈ* у име Српског лекар ског друштва, г-ђа др. Вилма Рашковић у име Женеког лекарског друштва н Још неко.тико лекара. Професор г. др. Острчил из Прага и професор г. др. Кох из Братиславе допутоваће у Београду аутомобилом. ■ К0Л0СЕУМ БДШТАиСДЛА"

■ премијера раскошвог тонфилма: ■ 1 манолеску! • крдљ хсхштдплерд ■

Филм коЈи приказуЈе истините погађаЈе из живота највећег салонског хохштаплера. У гл. ул. Светислав Петровић, Меди Кристијаис, Елеи Рихтер, Фрмц Камлерс, Хуберт фои МаЈериии.

а Паромунт журнал. шнвншвЕвашннш

Лоч: 3; б; 7; 9 30 П 59507 »

Дмерика проумава прнлние у Ееролн Изјаве г. Чила немачкнм новинарнм4 Берлин, 2б април Данас је специалнн изасланик г. Рузвелта г. Чил примио у америчко| амоасадн претстауннке немачке штампе и дао им опширну изјазу о цил>у свога ооравка у Европи. — Нисам дошао у Евро:;у да водим преговоре ни полигнчке ни при врел«е. Цил» мога ооравка Је да се упсзнам са европским прилнкама, проучн.м ннДустрију, привреду и фн нансиЈе Европе и да о тоие поднесем опсежан извешгаЈ америчкоЈ вла Дн. На ошову тога извештаја ^меричка влада ће доцинЈе одлучти аа ли н како Да предузме гчве ко?г.ке за трговннску и привредну сарадн»у између Амсриче н Европе. Г. Р>звслт је мишл>ен>а да се А.мерика и Еврсла у то.м погледу морају зблнжитн, Јер без међулародне сарадње нема просперитета ни за ЈеДиу Државу у свсТУ. 1Ч111НиН1111М111111Ш1Н11!1111111111Н11[11111111111111111111П1и1ШП1П1ПППШШВ ШвпЈцпрскн комунисти припремпју демоистрпције и иереде зп 1 мпЈ Берн, 28 апрнл Полициске властн сазнале су комунисти у разним местима ШваЈцарске прнпремају за први маЈ *»елике де.мадктрацнЈе и нереДе. Гако су комунисти у Шафхаузену позвалн све фабричке раднике и слагаче штамнгрнја, као н сош«ал-демократе Да се прнкључе њнховим демонстрациЈамл на Дан првога маја. Радницн су сваЈ предлог оДбили. Швајцарска полициЈа предузима оп сежне мере Да спречи нспаде ко»чг« ннста.