Adam Bid

Х ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

руку, провиђење које ће је извести на прави пут рада. Кад се Луис упознао са Џ. Елиотом, био је Растављен од жене, и отац двоје деце. Легалан развод брака није могао добити, и њих двоје, Џ. Елиот и он, решавају се да отпочну заједнички живот без уобичајене процедуре венчања. Џ. Елиот, изложена критици и неодобравању, пише: да „ништа у њеном животу није било дубље озбиљно“ него та њена одлука и веза; и заиста, та веза је, озбиљна и све озбиљнија, трајала све до смрти Луисове, 1878 године.

Познато је да је Џ. Елиот прво своје уметничко дело, прву причу из збирке Суене из свештеничког жсивота, дала у сасвим зрело доба. Скице за ту збирку држала је она, до душе, више година сакривене. Вукло ју је нешто да покуша писати причу, али ју је нешто и плашило. Скепса да јој недостаје конструктивне снаге и патоса. Ту скепсу је,и спуним правом, разбио Луис, и тако је 1857 године, у Блаквудову Маеазину, под мушким именом Џорџ Елиот, угледала света прича Жалосна судбина пречасног Амоса Бартона, а одмах за њом још две друге. Све три су, годину дана касније, изашле као збирка под већ наведеним насловом, побудиле општу пажњу, и пожњеле похвале најугледнијих писаца, Дикенса и Текереја. Било је у тим причама и конструкције, и патоса, и првокласног хумора, а нада све, оне дивне једноставности која долази од инстинктивног познавања човека. Скрупуле Џ. Елиота су се одмах у првом њеном делу показале скроз неумесне. То дело је написао прави уметник. У чистом, скоро страшљивом дрхтању пред моћју лепоте и уметничког преображавања онога што је виђено у животу. Многи критичари, отуда, воле и дан данас да кажу да је, са чисто артистичког гледишта, прво дело Џ. Елиота најбоље њено дело.

_ Та је тврдња свакако мало каприциозна. Али је тачно да је Џ. Елиот, касније, ставши на ноге и стекавши име, пустила амбицији на вољу, осложавала теме својих великих романа, бацала у њих не само сав свој таленат приповедача, него и сву своју виртуозност учене главе, и'искуство и стил филозофског