Adam Bid

ПРЕДГОВОР УХМ

љанчица, са чудном и глупом љубављу за луксуз, са неким особитим страхом од срамоте, и енергијом да је сакрива од ближњих, са плитком, сваког моралног осећања лишеном природом, која је, у исти мах, сувише осетљива за ситнице, а сасвим неосетљива за велику кривицу, стерилна скроз и скроз, у злочин убиства детета увучена без праве страсти и правог очајања, просто због немоћи да трпи не само последице свога дела и срамоту, него и обичне недостатке у комфору, недостатак безбрижности, хране, ситних задовољења живота. Гениално је унесен детаљ кад Хету, бедну, измучену од лутања, коју плач детињи што јој се причиња, довуче натраг на место злочина, потера власти нађе где седи „са великим комадом хлеба на крилу.“ — Ткач Марнер, треће ремек- . дело Џ. Елиота, има нешто од смерности и дражи маленог, тамно и строго опточеног, али врло драгоценог камена. Светачки је трагична и иконски тамна фигура бледог чудака ткача, који живи, страховито огорчен на Бога и људе, у усамљеној каменој колебици напуштеног каменолома, и само „тка, тка, као паук, из простог инстинкта,“ и има да прође страховите муке и искушења да би се најзад вратио љубави за човека. Он застрањује до обожавања хладног злата, до грамзивости и џимрилука, па се, као мученик, мучном постепеношћу кида од својих заблуда, постаје дубоко човечија фигура која сазнаје да се живи само ако се за човека живи. Живот у селу испод каменолома, пун сцена мирног хумора и једноставности, бруји као тиха, од нечовека мало уплашена музика, чији ћетонови тог нечовека најзад ипак примамити, омађијати, и у, своју хармонију утопити. Етички мотив је диван; хуманизовање заблуделог човека кроз једно мало дете, и једну припросту жену која, у сто својих брига, не може“ да не брине једну бригу више за ближњег коме је та брига потребна. Мало је сувише интроспекције и тишине у том роману, иако су ту неке од понајлепших и најчувенијих страница хумора Џ Елиота. Али дело остаје лепа хармонија тезе. о „лековитости чистих, природних, простих људских односа“ и поетич-