Adam Bid

КУД ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

НП а а

не слике старог енглеског села.Та слика села је равна најлепшим сличним творевинама не само романсиера Скота, него лиричара Вордсворда.

Кад је реч о енглеском селу и. сељацима, не треба замишљати нашег сељака, земљорадника, у смислу малог независног поседника, сасвим примитивног и некултурног. У Енглеској једва да има, и да је било у време Џ. Елиота, те врсте сељака. Енглески сељанин је делом надничар за пољски рад, делом закупник, на имањима великих поседника или сеоских племића, сквајрова, делом занатлија, а делом радник који тежи да пређе у град или фабричко предграђе. У сваком случају са извесним навикама и цртама буржујског живота. Дакако, некадашњи, прави енглески сељак био је, као и свугде, главни чувар традиција, био своје врсте песник и уметник. Џ. Елиот, колико се дало, покупила је карактеристичне црте које улепшавају живот и обичаје сељана, фармера, радника, и надничара. Њен роман, тако, чува и допуњава слику једне Енглеске која се, вероватно, неће више вратити. Не станује се више на утринама, као учитељ Масе у Адаму Биду, и на друмовима нема више оне идиличне атмосфере провлачења кроз живе ограде и путовања дилижансом.

У наведена три романа Џ. Елиота, прве серије њених романа, јавља се пуна хармонија филозофског духа и приповедачког талента. У потоњим романима узима маха пренатрпаност, преизрађеност, немоћ да се савлада или одстрани знање и материал који куљају одасвуд. Критичар Харисон, говорећи о роману Ромола, цитира једно лице из Голдсмитова Векфилдског Свештеника, где стоји: „Слика би била боља да је уметник уложио више труда,“ и примењује то на Ромолу сречма: „Слика би била боља да је уметник уложио · мање труда.“ Ромола је роман из доба италијанског ренесанса. Сцена му је Фиренца ХМ века, обухвата период Савонаролина рада, а обрађује сукоб из. међу страсне форме хришћанског веровања и љубави за

· слободоумну културу и широку, суверену. уметност.

'Визионарски мистицизам Савонароле је она страшна