Adam Bid

хуш ИСИДОРА СЕКУЛИЋ

другим главним и споредним лицима, и изречен на стотине начина, поетичних и филозофских, тако рећи од свих уста која су кроз перо Џ. Елиота имала да говоре. „Дубока, неизрецива патња може се слободно сматрати крштењем, препорођајем, улажењем у ново стање,“ енглески је морал.

Другу серију романа чине, сем Ромоле, Феликс Холт, Мидлмарч, боље Град Мидлмарч, и Данџел Деронда. У тим делима Џ. Елиот оставља успомене, оставља сеоски амбиент и мале људе, оставља свој добри инстинкт да су највеће трагедије и психологије, и духовна богатства и идеали, у малом и свакидашњем животу. Феликс Холт, и млади људи и жене око њега, треба да буду персонификација радикалних идеја из 1832. године ТЗВ. Реформ Акта, године реформираног демократског парламента који ће бити зачетак читавог низа социал" них и легислативних промена, и бити увод у озбиљну · социолошки настројену викторианску епоху. „Феликс Холт, зато, испада једна уметност која лебди над научним проблемом еволуције. Феликс је неко савршенство разума, озбиљности, строгости у свему што каже и тражи од себе и своје околине. Ни љубав не третира друкчије. Према младој Естири је више немилосрдан него према својим противницима у социалној и политичкој акцији. Уопште, дивно мисли и говори тај млади енглески радикал, али је малокрван. Спасава цео роман госпођа Трансом, пореклом, вероватно, из доживљаја и непосредних опсервација Џ. Елиота, жена која ради оно што раде и други око ње, а живи на острву, на некој скривеној трагедији, породичној и личној, и има визија и емоција и тајних разговора чији је значај општечовечански, далеко општији и трајнији него сва викторианска епоха и радикални покрет. Мидлмарч, дужи је од најдужих романа Џ. Елиота, али опет зато није празан. Спроведен је на етичкој бази којој је аутор посветио све силе, и оживљаван пријатним, оригиналним хумором. Али, са својом тезом о провинциалном филистарству, застрањује у досадне дигресије, у критику која није уметнички