Adam Bid

5 ~ ПРЕДГОВОР | хх родни комплекс свакојаких особина и могућности, а више персонификацију одређеног порока и врлине. Они нису писали данашње занимљиве типове људи који увек носе у себи и позитивно и негативно, него су већином писали гениално израђене једностране типове. И што већи уметник, већа и та уметност. Највећа, у ХЕХ веку, код Дикенса. Његови добри и врли страдалници су просто анђели,;и ви хоћете да свиснете од туге над њима; а карикатуре су му тако искључиво карикатуре, да им је, како каже Тен, грба већа од читавог тела. __Џ. Елиот, иако писац истог рода, цртач карактера пре свега, хармоничнија је од својих савременика. _Фантазија јој не иде тако далеко као Дикенсова, па може да стане и види на све стране око себе. И, у хумору њеном нема ироније, нема ништа од насртљивости и немилости Текерејева исмевања, који просто гони и кињи лице које изабере за обраду. Код Џ. Елиота се један снажан критички интелект дружи са особитом самилосном љубављу за оне чију индивидуалност друштво није формирало. Изопаченост, гримаса, комика, ругоба типа није код ње зато ту да личност романа сасвим изведе из општечовечанске природе. |

Каошто је идејна суштина романа код Џ. Елиота сва у етичком значају, тако су главни њени карактери, без изузетка, фигуре дубоко озбиљне у позитивном или негативном смислу. Код великог броја њених јунака ради се о том како да скршена душа, која је изгубила веру У Бога и људе, не пропадне у тами безверја и очајања, мизантропије или бруталности живота, него да се, ако мора бити и кроз катастрофу, нађе пут повратка у опште пулсирање живота. Споредни карактери и типови код Џ. Елиота нису толико карактери колико су локална боја. А та локална боја, локална боја малог енглеског света, фармера, радника и њихових сквајрова, то је здравље, просечна интелигенција, равнотежа између врлина и порока, средња линија између сиротиње и благостања која више нагиње бла-