Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

"нови вид добива... Свако, мало и велико, моли ти Бога з= здравље и срећан успјех, а ја више од свакога..." !)

Ни ово ни све остало није допринело да се овај диспиплинован официр покаже непослушан, и осећањима овога човека није могла наћи места мисао да се нечим да оправ„дати непокоравање старешини, у њему је било више оданости нето поноса, узалудна је била жртва Шегошева који му је подређивао своја владалачка права. У природи његовој ду_боко је био озакоњен ред у коме га је васпитала Аустрија: ћесаровом интересу имају се подредити сви интереси.

Кад је Аустрија преживела четрдесет осму онда је могла "поверовати у свој крајњи успех и њено ће поуздање п самовоља од сад само расти. Онако повољне прилике неће с више поновити. На решење националног проблема неће се моћи више помишљати у оном обиму, Улога Хрватске своди се коначно на другостепену. Њено место заузима Србија. (Са проширавањем и утврђивањем њене самосталности мисао ослобођења свег српства постепено загрева све духове. Преко "ове идеје о Српству она ће доћи до идеје о Југословенству. Зависно од прилика у земљи она ће се видније или слабије осећати у јавном животу и државној политици. У времену трвења између владаоца и Савета, у времену страначких ан"тагонизама, заоштрених MH корумпираних личних режима национални се програм отура у позадину. У време ојачане владалачке власти, и у време чистијег парламентарног живота могуће је сву пажњу поклонити вођењу државне политике у знаку националних претензија.

Највеће припреме остварења народне мисли и загревање за народне идеале извршено је под кнезом Михајлом. Усред сређивања свих власти у крајњој тачки у кнежевској угушило је жив политички п страначки живот у земљи и дало могупности кнезу да се сав посвети спољној политици. Он је и правдао свој деспотизам у земљи револуционарном спољном политиком. И он је у једном погледу успео. Учинио је прве најпотребније материалне припреме, укоренио у душе заветну мисао Српства (Југословенства) п показао Европи да постоји законити наследник југославенских земаља и да он тражи своја права. Да тим својим плановима да стваран израз није стигао било да га је смрт спречила било да припреме нису биле готове. Па ипак заслуге овог кнеза аутократе п идеалисте с друге стране толике су да он по њима стаје у ред наших најзаслужнијих владалаца. (Стварање народне војске јасно је показало пут којим кнез мисли да пође. Турска се узнемирила пи протествовала. Кнез није хтео да стане на по пута, Његове везе са емигрантима бугарским и босанским престаљале су га пред Европом као револуционара, због савеза са Црном Гором, Грчком и Румунијом његова је моћ преце-

1) Писмо Његошево, из Решетаровог предговора „Горском Впјенцу“.