Almanah o desetogodišnjici naše narodne tragedije : 1915-1925

љивана. Отуда је Европа склона да му чини концесије г "Турска вољна да попусти само да остане на миру. Добијање градова резултат је такве политике. Његов лични ауторитет био је велики, отуд је и углед државе порастао; сви Југословени гледају у њему вођа балканске револуције, везе су његове са њима врло живе, са бискупом Штросмајером он је у срдачној преписци. Данас се може сумњати у стварав успех кнез-Михајлове политике у обиму у коме су јеони његови противници претпостављали. Ратови од 1876 и 1875 најбоље то потврђују. Прве и потребне организације, утврђене националне државне политике, национално пробуђење п делимични успеси видан су резултат Михајлове владе.

Лични режими последњих (Обреновића значе потискивање националне политике у други ред пред ситним размирицама. Окупација Босне 1878 значи велики удар Михаиловим плановима и озбиљну опомену државницима који су те планове запостављали и запуштали.

Епоха од 1903 је велика епоха Српства и Југословевства. Она је њихова Голгота и њихово Ускрснуће.

=

Ако овоме свему додамо последњи период наше историје видећемо како је дуга и мучна стаза јединства, колико је напора и жртава учињено за његово остварење, колико је криза и искушења преброђено и колико се у свему томе осећа животна сила и полет југословенске мисли.

И ма колико била тешка криза јединства коју преживљу јемо, јединство не може доћиу питање, јер оно није тековина само последњих деценија игенерација, његови су темељи ударенну дубокој прошлостии искључивост, умор и безидеалност једног нараштаја могу значити

амо још једну тешку његову кризу, али не његово уништење, Ово је огромна и дубока те-

ковина! Момир Вељковић.

)

Omladinski zanos za narodne ideale

I sada kada čujemo koju popularnu patrioisku pesmu iz predratnih dana zar se u nama ne javljaju sećanja na ono Žarovito vreme našeg narodnog svitanja ı zar se u nama i sada ne bude ona slara raspoloženja, od kojih smo nekada sagorevali? „Hej, trubaću“, „Padajte braćo", „Aoj, Bosno” i tolika druga naša rodoljubiva „davorija“ — nismo li zaboravili — kako se kliktavo i punim srcem pevalo ı kako nas je to zanosilo krilatim zanosom, delujući kao sugesltivna moć?

155