Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

432

тона у равници. Он je уверавао Ботишића да je обичајно право ошнте и заједничко свим племенима. „Већа je разлика у оделу но у обИчајима код Арбанаса“. Лекин закон важи и у Гусињу, Плаву, Ругову, затим у области планине Крнићи, Битоша и околини Пећи. Те су области суседне Скадарској Малесији али раз лика je што оне нису подвргнуте серђеди у Скадру (6). После овога Богишић je одмах предузео две ствари. Одмах je писао J. Лазовићу да на терену тражи сдговоре о закону Леке Дукађина (15/27 септембра 1894), затим je одлучио да нише Деграну коме je хтео да шшаље и један упитник. Али с обзиром на своје познавање обичајног права Црне Горе, Херцеговине и Северне Арбатове, кьему се чинило потребним да пречисти неке податке из Годишњака. Тражио je неког Арбанаса и после неколико дана, посредством Јагоша Радовића, имао je прилике да то уради испитивањем Марата Маркова, затријебачког капетана. Тако je Богишић у току септембра и октобра 1894, годину дана отприлике откако je почео да истражује арбанашко обичајно право, дошао до једног службеног извора, додуше непотпуног, jep je Годишњак Скадарског вилајета давао само неке податке о обичајном праву Арбанаса и то са гледишта интересовања турске државе. У својим белешкама Богишић то подвлачи и осећа као недостатак. Стога му je врло важно било да говори са Марашем Марковим с једне стране, а с друге да добије са терена неки иоле потпунији одговор. Разговор са Марашем Марковим није успео да обави до краја (7) али од пограничник капетана добио je два одговора. Један, врло кратак, В, Л. Војводића из Андријевице (21 новембра 1894), пружио му je неколико података. Али ни Војводић не зна да ли je Закон Леке Дукађина писан или не; осим јвдног податка о беси и јемству, Војводић му je саошптио једну легенду из Лениног лгивота која треба да објасни зашто je цена за сваку крв једнака. Други одговор je дао, по датом обећању, подгорички капетан Јован Лазовић. Материјал који je прикупио био je готово трипута обимнији од оног који je Богишић добио од Февзи-беја. Лазовић je на основу инструкција (8) које му je Богишић после разговора са Фев-

(6) Богишићев архив XVI, 19 стр. 59—60, 36, 37, 42—45, 37, 46, 47, 38—41. Пописивач Богишићева архива je омашком испреметао листове ове јединствене матери je. Овај материјал се мора овим редом консултовати.

(7) Разговор je прекинут jep je кнез Никола одазвао Марата на разговор! Богишић у својим мемоарским белешкама прави алузије на извесне непажње и некоректности ко je je доживљавао у своме раду као министар (а и раније као „законар“ како га назива песник Лаза Костић).

(8) Богишићев архив, XVI, 19 стр. 57—58. „Из писма од 15,27 септ. 1894 г. Лазовићу у Подгориди (:) Пошто му казах да нема што директно добити из Скадра, дајем му налог да кога нађе, ако je могуће каква представителе каква горског племена да му по своме памћешу диктира садржај закона Лекина, додах да узме ако je могуће позније и другога ради провјере, па да запише и његове варијанте. Затим се прилаже и ово: ..Кад добавите зналце људи поврх садржаја Лекина закона не заборавите распитати и за ово: 1) Колико je времена од како je Лека издао тај закон и знају ли којом je приликом то било. Овдје нека исприча све што о издању закона предаше приповиједа, 2) Која племена арнаутска признају тај закон и по шему се владају; 3) Јели отприје било више или мање племена који су га признавали, и одкуда вишак или мањак? 4) Каже ли се да је тај закон био икад писан 'па се изгубио спис, или je још испочетка био тако на ријеч и неписмечо састављен; 5) Јели испочетка имао све чланке