Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЪИНА

433

зи-бејом, добавил једног арбанашког емигранта. To je био „Сокол Бацо пребјег из Груда“, један од ел авара у своме племену те, према томе, личност добро упоэвата са обичајима и суђењем у племену. Тако je Вотишић после више од годину дана добио најзад нетто аутентично, директно са терена, о тзв. Закону Леке Дукађина (Лазовић шаље одговоре Сокола Бада 1 децембра 1894). У Бовишићевој архиви нема вшита ново после одговора ова два капетана (9). После неколико година (око 1902) БогишиН сазнаје да je у је,дном бриселском арбананжом органу изашао текст Закона Леке Дукађина, али како ни он, а ни његов колета из Фратщуског Института, који му je то био јавио, нису знали арбанашки, он није набавио тај текст. Међутим, то му je дало повода да среди материјал који je он имао. Тада je донео одлуку да напише нетто на основу свога материјала. Међутим, сем неколико ошптих и начелник примедби о тзв. службеном тексту (преводу Февзи-беја) на три странице писане руком самога Богишића ништа -друго није остало (10). Стога сстварити тај план Богишића на основу истота материјала циљ je овога налиса. У обзир ће бити узета и Богишићева анкета „Црна Гора 1873“ (одговори за Арбанију дани утлавном од Марка Мильанова). Таксђе мислим да треба донекле и врло опрезно узети у обзир и Космајчев текст из Годишњице Николе Чупића (књ. XXI, стр. 210 —220) „Лека Канун“. Важно je да je Космајац сакушљао одговоре на истом терену на коме и Лазовић (Подгорица) и убрзо иза н>ега (можда и у некој вези јер обојица не знају ни за какву традицију о Леки). Ми ћемо у даљим излагагьима иэнети, прво, у којим je условима и како настало обичајно право поэнато каю закон Леке Дукађина (II); затим ћемо се упознати са средином у којој je важило то право и са њеним главним установама (III) (11).

и одредбе које сада има или се с временем нешто додавало а нешто укидало или модификовало? Koja су правила додана, укидана, измјењена? 6) Вриједи ли Лекин закон за сва племена у потпуном обиму или има чланака који се на нека племена не примењују? Зашто то? У чем се састоје измјене за та нека племена? 7) Кад у закону нема правила за пеки посао по чему се владају: по какву другому закону или по обичају, по правици, подобију? 8) Који судови суде по Лекину закону? Je ли истина оно што 'пишу да имају представитеље неких племена (којих?) у Скадру. Како они суде? Ко им je поглавар? 9) Што народ казује о самом Леки Дукађину? Кад о некем питању не зна да одговара, пек се забиљежи да не зна, али нек се запише онај дио шта зна“. Инструкциј е су делимично, како ћемо видети, превазилазиле снагу ваљаног капетана Лазовића.

(9) Вид, примедбу 36.

(10) Богишићев архив XVI, 19 стр. 66—68. Том приликом Богишић жали што није сакупио све што je желео знати. Истине да су многи чланови Института молили Деграна, као и он сам, али без успеха: текст закона није се могэо нигде пронаћи. Дал>е износи како je 1896 (уствари то je било крајем јуна и почетком јула' 1894) сишао и сам у Скадар, „премда због особитих прилика то није било без опасности", али осим некоји података више вањске природе ни о тексту ни о садржају не могох ништа дознати." (И) У рубрици „Прилози" доносимо текст Закона Леке Дукађина који je Балтазару Богишићу послао подгорички окружни капетаы Јован ЛазовиК (Примедба Уредикштва).