Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЂИНА

435

први одредио катун као теритбријални појам (15). И" Оштир да je катуну територијални значај, „облает, град, село“ (16). Међутим, проблем није само- у томе юта значи катун територијалво („село, трупу села или облает“) већ жгадша je организација шегових чланова. Да ли je то сродничка трупа, један породични колектив као што je то братство или клан, род или само задруга или je, ча(к, нетто шире као племе. Затим, ако je племе, ваља утврдити да ли je оно састављено из сродничких братстава или, пак, из братстава ко ja лису сродна (немају традмцију о зајвдничком, стварнюм или фиктивном, претку). Уколико je ово друго случај, шихово име нема гентилни характер већ, обично, територијални или географоки. Несумньиво да je преовлађивало братство кар облик сточарског живота, али није искључено да ое ту и тамо налазио племеиски облик живота сведен на рудимеытарне облике (јаче или слабије реликте према снази државже власти). За то би говорило и велико пространство катуиа (више села, вшпе' трупа горских станюва), величии број људи (каткад преко стотину старешина породица имамо у љима —• упор. Светостефаяску хрг.сову.'ьу) итд. Најзад, шире, племенске трупе сточара <како Арбанаса тако и осталих) нарочито су се очувале код оних који су се кретали у великом простору на зимску и леттьу испашу. Ови номади морали су имати јаче међусобне заједнице ради снтурнијег Племе je облик који je тој привреди најбоље одговарар. Од те огромне масе владарй су један део издвојили и предали под власт феудалаца (усланном цркава, манастира). Осим тоша што je иие ових група у већини случајева гентилно, што и по Јиречеку и Новаковићу указује на братство (Јиречек: нав. дело, стр. 6; Новаковић: н. н, м.), и извесна судска власт старешина ових група била -би озбил>ан аргумент да имамо пред ообом веће колективе, од ко-јих су неки несумњиво имали племеиски облик, „Радово судство и Ђурђево“ обухватају 180 породица (17). Старост ове кланске организације предмет je дискусије. Насупрот Цвијићу, који je опрезяо изренао мишљење ,да имамо пред собом стара племена (и код Срба и Арбанаса) „из доба наоел>авања, ко ja су се у склонитим областима одржала збот теютрафског положаја а людификовала су се под утицајем историских догађаја. Чини се да су под утицајем српске државе племена крајем средгьега века била ослабљена и смањена, као и задруге и друге патријархалие установе“ (Балканско Полуострво и јужнословенске земље 11, стр. •52), имамо схватагье Милана пл. Шуфлаја који сматра да под тур-

415) Ъ. Даничић : Рј ечник из юьижевких старина супских, sub voce катоунь = regio .pastoria „. . У катуну j е бивало више породица, тако их се помюье 35 у катуну Голубовцима

(16) Барићев „Архив за арбанашку старину, језик и етнологију“, i, св. I—2, стр 115.

(17) „. . . die Vorstände der Wlachen, der Hirten des Gebirges, welche zugleich Richter über dieselben waren, und welche sonst als knes, premlćur (pilmikerlos), fielnik, katunar usw. bezeichnet werden (Nov., Selo 50 —51, 106)” Jlreček In „Archiv für Slav. Philol”. XXII; G-rubessa fillus judlcis Stan de Trlbina in Div. Cane. sub die 10. XI. 1320, ibidem, „Једну врсту сталешког судства имали су власи“ Тарановски; Историја српског права, lII —IV, Београд, 1935, стр, X«.