Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

436

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ским притиском пуцају социјалне уредбе централистички уређене византиске и српске државе, кад у XV веку Турци истребише мале династе тада избија у први план пастирски катун, „крцат баштинским је,цинидама прадоба, оружан праћком, палицом и отровном стрел см, бремен пранашном самоодржагьа: крвном осветом, бесом и побратимством. Он прождире питома села долине, али са њима гута и византиско-српске правые установе. И по трећи пут покрива се тло Албаније, по други пут (након првотних славенских жупа) тло Црне Горе моћним племенским творбама..(lß). Спој „бојовног племенског катуна“ и жупског села, које се, услед општег расула и несмгурности организује у војне јединице даје нова племена (стр. 62). Ваља одмах рећи да ова два гледишта нису апсолутно опречна. Шуфлај не пориче псстојање бојовног племена али он сматра да постоји само у катуну, док би код земљорадника већ ишчезао. Цвијић и његова школа нису тако катеторички и кланском елементу дају нешто шири обим. Организација арбанаттишх племена свакакоJe текла онако како замшшьа Шуфлај, углавном. Само утица Ј феудалне државе ма како негативно утицао на сесилни клан није сигурно да je у овим крајевима потпуно расточио гентшше односе у шему. Зато je до образована племена лакше долазило но друтде где je дејство било апсолутно. Cnoj je настајао и давао племе (проши ривао старо) подвлашћивањем, савезом према приликама: процес. врло стар и познат у племенским друштвима и који je трај(ао и касније. Из сталешког обича.јноправног аутономног судства катуна и села (додуше знатно мањег обима) вуче корен арбанашко обичајно' право, мењано и стварано у новонасталим племенским формацијама XV века. У нему налаэимо и соџбину и суд добрих људи и станак које зна и наше средњевековно право. То обичајно право остало je на снази и за време турске владавине. Разлог тој аутономији мислим. да треба тражити у сточарској привреди тих племена. Начин порезивања искључивао je директну власт војних и уопште државних органа. Услуге војне, евентуално кирициске, ко je су даване и у старој држави (подела сточара на војнике и ћелаторе) и које су наставили да дају Отоманској империји одмах или нешто касније, темељ су повластица добијених од турске државе. Јиречек je истакае вешто политично деловање Мехмеда II Освајача приликом ньегових. продора на Јадран (1478), нарочито његову акцију на придобијању стаиовништва оних владара и династа противу којих je шагов напад био усмерен (Јиречек-Радоњић; Историја Срба И, 1923, стр. 190 и даље). Када више није било ни владара ни династа, остала je била стална опасност од Млечића, као и уопште корист од војних услуга ових горских племена. Да ли су ове повласткце дате изрично Ферманом (како постоји млетачки и дубрювачки податак за Црну Гору), или усменом речи султана, или су пак настале другим правним ак-

(18) Др. Милан пл. Шуфлај; Повијест сјеверних Арбанаса. Барићев „Архив“, Il (1924), стр, 225 —6. Текстуално исто Шуфлај понавља и у расправи ~Срби и Арбанаси“, стр. 59.