Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КАНУН ЛЕКЕ ДУКАЪИНА

437

тима то je споредна ствар. Битна je ствар да путоиисци, млетачки агента знају за факт аутономног живота Брђана у Северној Арбанији и граничним српским сбластима, А и начин шиховот привређивања и плаћаша терета омогућивао им je фактичку аутономију и известен Слободан живот. Казивање Затри јебачног главара Марата Маркова како je Окадарска Арбанија тобож рецепирала Лекин Закон, није ништа друго до нејасна успомена, помућен траг из доба када су племена или трупе племена добиле аутономне гювластице од турске државе нрајем XV и на почетку XVI века. Мараопево истицање да су там путем успели да не постану обична раја (Ботаншћев архив, XVI, 19 стр. 61 и сл.) указује нам доиста на један непобитан факт. У турској држави важи ошпте правило: ко не носи оружје спада у категорију раје и бераје (19). Ихчијев, бугарски испитивач турскога периода, створио je један нарочита термин за ову врсту немуслимана турских суратника; он их je назвао привилегисаном рајом. Они би били нешто на средини између спахије и раје, између ратника одабраног какав je спахија и нератника (привредника), Додуше, Ихчијев je мислио ту на трупе као што су тзв, војнутани у Бзчарској (чувари царских когьа), дербенџије, мартолоси и сл.; овде je, међутим, једна посебна појава, Ово су у правом смислу аутономне •области, углавном горске и планинске (20). Обичајно право у читавој Скадарској Арбанији, специјално у племенским организацијама, носи исто име „Лека Канун“, Закон Леке Дукађинца, ређе Горски закон. Откуда та традипија? Историја зна за неколико династа Дукађина. Њихов родоначелник био je стегоноша или војвода у војсци српскота крал>а, одатле дука Ђин Тануш албанац (1281) (21). Шуфлај мисли да традиција овде има у виду Леку 111 Дукађина, који се „јавља у причама и летендавда северних Арбанаса, украшен мотивима из циклуса Краљевића Марка“ (op. cit. стр. 231). Дукађини који су водили дипломатске односе на српском језику (као и остале династе Северне Арбаније) ушли су и у традицију српских племена Црне Горе. И Кучи и Бјелопавлићи изводе хюрекло од Леке одн. Павла Дукађина. Лека 111 je последњи династа који je изгледа делио оудбину Ивана Црнојевића (Јиречек, И, 191). Није чудо да се аутономни живот, суђење и обичајно право везују за једну тако у народу популарну личност: и суђење и обичајно право добијају већи ауторитер Мараш Марков чак зна да je Лена лшао по племенима и тако судио (како они суде). Други Богишићев сарадник Војводмћ (из Андаијевице) саопштава како Арбанаси тумане „једиакост цене за сваку крв“. И ту je, изгледа, ауторитет легендарног Леке Дукађина дошао у помоћ да би се очувао стари обичај племенске једнакоста свих чланова у оно доба када се племенска

(19) Без обзира да ли je муслиман или не, Касније je појам paje y говору сужен само на немуслимане углавном у оним крајевима где су муслимани сачињавали војноуправни апарат или се јављају join само као велепоседници. (20) Ближе о томе код Ст. Новаковића: Турско царство пред српски устанак, стр. 191 —204.

(21) Шуфлај: Повијест сјеверних Арбанаса, Барићев „Архив", 11, стр. 203.