Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АПСТРАКТНИ ПРАВКИ ПОСЛОВИ

65

Најзад, ова два апстрактна посла важе само онда ако су закључени у писменој форми. Довольно je само писмено обећане дуга односно писмено тија од вредности. Ако би ce потраживање из тог писменог правног посла признање дуга од стране дужника. То писмено међутим никако ни je харпренело, реч je о обичној цесији потраживања а никако не о преносу хартије од вредности. 6. Неки други тобожњи апстрактни правки послови. Многи писци сматрају да су апстрактни послови још јемство, новација и асигнација. Што се тиче јемства, сматрају га апстрактним послом зато што се не види кауза због чега je земство било уговорено за обезбеђење повериоца тј. због чега се јемчи. У самој ствари овде постоји један неспоразум. Код јемства имамо два посла: споразум између лица које јемчи й дужника за кога се јемчи, и споразум између јемца и повериоца. Оба ова Посла имају каузу, оба имају одређене имовинске ефекте које странке хоће. У првом послу je јасан имовински ефекат који производи лице које јемчи: тај ефекат je предмет чинидбе коју дугује дужник за кога се јемчи. А имовински ефекат дужника за кога се јемчи оцењује се по споразуму између дужника и јемца и то зависи од тога да ли се јемчи бесплатно или уз накнаду, за одређену противуслугу и у чему се састоји та противуслута. Но према повериоцу јемац има йсту каузу као дужник. Он дугује исту чинидбу али само супсидијерно или тачније фармулисано условно (14). Но неспоразум настаје отуда што се у главном послу тј. у послу у коме се јемство појављује као обезбеђење дужника не види кауза из посла између дужника и јемца па изгледа да je јемство апстрактни правни посао. Но повериоца из главног посла не интересује нити треба да интересује кауза из посла између дужника и јемца. И, што je још битније, кауза из тог правног посла нема никакво правно дејство према главном послу тј. према послу између јемца. и повериоца, док код осталих апстрактних послова кауза се ипак у извесним случајевима узима у обзир, као што смо горе изнели. Наиме у послу између јемца и повериоца кауза je иста као у послу између главног дужника и повериоца, дугу.је се престација из истог посла, дугује се исти имовински ефекат. Због тога je сасвим логично да се у том главном послу не поставља нити имама какве потребе да се поставља кауза из посла између јемца и дужника. С друге стране јемство у оба посла у која се појављује има своју каузу и никако се не може сматрати апстрактним послом. Код новације je слична ситуација. И ту се мора разликовати споразум о новацији и сама новација. Сам споразум о томе да ће се приступити новации не мора да буде имовински правни посао. Разуме се, и овакав споразум може имати цшь иако није правни посао са гледишта грађанског права јер свака изјава има циљ. Неки управо тај циљ сматрају за тзв. causa novandi. Но уистину, то није ни правни ни економски цил. него чиста психолошка појава која се никако не изражава у имовини странака. Новирани посао пак има каузу коју су странке хтеле али je кауза у самом послу (уколико, разуме се, сам новирани посао није апстрактан у горе изнетом смислу, као на пример, апстрактно обећање дуга; но и тада циљ споразума

(14) Овде je услов да главки дужник не плати или да се потраживање од кьега не може наплатити према врсти јемства.