Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

66

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

o новацији консумиран je каузом новог посла, коју као што смо видели имају и апстрактни послови). Код грађанскоправне асигнације такође нема апстрактног посла. Додуше асигнатар не зна разлог због чега му асигнат плаћа и зато може изгледати да je овде реч о апстрактном послу. Но имовински диљ због кога асигнат дугује уопште није правно значајан за асигнатара. То се цени по послу између асигнатара и асигнанта, a тај посао свакао има каузу (чак и ако je реч о апстрактном послу, на пример, о апстрактном обећању дуга). Но асигнатара се не тиче посао између асигната и асигнанта који такође има каузу и плаћање асигната асигнатару je у исто време једна од последица каузи у том послу. За асигнатара асигнат ни je ништа друго до заступник асигнанта. Он по имовинском циљу посла између асигнатара и асигнанта престира оно што асигнант дугује асигнатару. Овде, дакле, имамо сличну ситуацију као код јемства: једна иста престација представља два имовинска цшьа, две разне каузе по 'два разна посла. Једна иста правна чшьеница има истовремено два разна правна дејства Исплата коју врши асигнат према асигнатару je извршење асигнантове обавезе а према асигнанту je извршење сопствене обавезе асигнатове. Забуна наста je када сто да потпуно раздвојимо те различите ефекте једног те истог акта покушамо да ефекат по једном послу објаснимо неким елементом, нарочито каузом из другог посла. Само тада може изгледати као да je овде реч о апстрактном правном послу а у самој ствари ту апстрактног посла уопlirre нема.

Андрија Гаме

RÉSUMÉ Actes juridiques abstraits Au commencement du développement du droit romain tous les actes étaient abstraits. Or, on ne pourrait parler dans ce cas des actes juridiques dans l’acception moderne de ce ternie. Le caractère abstrait des actes juridiques provient du formalisme rigoureux, et les formes rigoureuses de la conclusion des actes juridiques peuvent être considérées plutôt comme des rituels (religieux) que comme des actes juridiques du droit patrimonial postérieur. Le but économique ou tout autre but que les parties désirent atteindre par ces actes juridiques formels rigoureux n’a pas d’influence sur la validité de l’acte, sa validité dépend uniquement de l’observation rigoureuse du rituel prescrit. D’où résulte le lien entre le formalisme et le caractère abstrait. Les actes juridiques rigoureusement formels étaient repoussés de plas en plus par la pénétration de l’économie de marchandise dans la société romainé. Sous l’influence du jus gentium et du droit prétorien les actes formels et abstraits sont remplacés de plus en plus par ce que l’on appelle les actes consensuels et les actes munis de cause, quoique l’évolution ne se développait pas en ligne droite et les Romains ne sont jamais arrivés à formuler une théorie générale de la cause. Les codes civils bourgeois classiques du début du dix-neuvième siècle, le Code civil et le Code civil autrichien, ont totalement ignoré les actes juri-