Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ ПРАВНА ВАЖНОСТ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА И ОБАВЕЗА КРАЉЕВИНЕ СРБИJE И КРАЉЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ЗА СФРЈ

Мирнодопски период после Другог светског рата наметао je потребу свакодневног општења и решавања многих питања из области међународних уговорних односа Југославије и других земаља. И поред изричите изјаве о спол>њем континуитету југословенске државе, истакнуте у Споразуму Тито-Шубашић од 1 новембра 1944, ипак се могло поставити питагье да ли и сви међунардни уговори и обавезе Краљевине Србије и Крал>евине Дрне Горе обавезују југословенску државу после Другог светског рата. Зато смо мишљења да je за проучавање међународноправног континуитета југословенске државе нужно осврнути се посебно и на даље важегье уговора и обавеза које су имале пре и у току Првог светског рата Краљевина Србија и Крал>евина Црна Гора, и то из разлога што je један број тих уговора односно обавеза после Првог светског рата прешао на Краљевину СХС односно Југославију, па су посредством н>е, преузети од ФНРЈ после Другог светског рата. 1. Историјат питања. Као основни извор којим je регулисан статус уговора и обавеза Краљевине Србије пре и за време Првог светског рата узима се чл. 12 Уговора између главних сила савезничких и удружених (САД, Британско Царство, Француска, Италија и Јапан) с једне и Кражевине СХС, с друге стране, од 10 септембра 1919, познат као тзв. Уговор о заштити машина с обзиром на главни свој предмет регулисагьа. Чл. 12. гласи; „До заюьучених нових уговора и конвенција Државу Срба, Хрвата и Словенаца обавезиваће пуноправно сваки уговор, конвендија лии споразум у којима су Србија, с једне стране, и једна, ма која, од главних сила савезничких и удружених, с друге стране, биле стране уговорнице на дан 1 августа 1914 године или после тог датума, а исто тако и све обавезе које je примила Србија према главним силама саезничким и удруженим пре и после тог датума“ (1). Оваква формулација чл. 12 Уговора о заштити машина даје нам могућност, узимајући у обзир и одговарајуће одредбе мировних уговора после Првог светског рата (чл. 289 Версајског, чл. 241 Сенжерменског, чл. 168 Нејског и чл. 224 Тријанонског уговора), које говоре о ранијим двостраним уговорима са непријател>ским државама, да све двостране уговоре Кра-

(1) Martens: Nouveau Recueil Général, 3-ème série, t. ХШ, p. 321; „Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“, год. 11-1920, бр. 133а (ванредни број).