Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

69

љевине Србије поделимо у три трупе; 1. уговоре са тзв. главним силама савезничким и удруженим, 2. уговоре са непријатељским државама и 3. уговоре са силама савезничким и удруженим (ту спадају остале савезничке земље осим главних), као и са неутралним државама. Овој подели може се додати трупа вишестраних конвенција чија je чланица била Краљевина Србија, као и уговори Кралзевине Црне Горе заюьучени до спајања са КраЛзевином Србијом 1918. Уговори из прве трупе остали су и даље на снази после Првог светског рата за Краљевину СХС с обзиром да je то изричито поменутим чл. 12 Уговора од 1919 уговорено. Дејство уговора и споразума које je закључила Краљевина Србија проширено je на целу територију Краљевине СХС. За другу трупу уговора са непријатељским државама (Немачка, Аустрија, Мађарска и Бугарска) Краљевина СХС, као потписница мировног уговора, добила je право да у року од шест месеци нотификује побеђеним државама оне двостране уговоре закључене пре Првог светског рата за које жели по својој вољи да остану и даље на снази под условом да ти уговори буду у складу са одредбама мировних уговора. По расположивим подацима Краљевина СХС ни je користила ово право према побеђеним државама тако да се може узети да се сви ранији уговори између Краљевине Србије и непријатељских држава из времена пре Првог светског рата имају сматрати угашеним; Краљевина СХС није приступила Лозанском уговору са Турском од 24 јула 1923. С обзиром на то закључен je посебан двострани Уговор о миру и пријатељству с Турском од 28 октобра 1925. У њему нема одредбе о ранијим двостраним уговорима Краљевине Србије и Турске, па je питање даље важности тих уговора остало отворено и има се решавати по оплатим правилима о дејству рата на уговоре између зараћених страна ,(2). О трећој групи уговора Краљевине Србије са осталим савезничким и неутралним државама чл. 12 Уговора о заштити машина од 1919 не изјаппьава се. Главке савезничке и удружене силе оставиле су да саме заинтересовано стране споразумно реше о даљој судбини уговора Краљевине Србије са тим земл>ама. Разменом нота 1919 између Крал>евине Србије и ових држава трговински уговори Краљевине Србије са Грчком, Шпанијом, Португалијом, Холандијом, Шведском, Норвешком, Швајцарском, Белгијом и Данском били су проширени на целу територију државе СХС (3). Од

(2) После балканских ратова (1912—1913) закључен je Уговор о миру између Србије и Турске 1/14 марта 1914. У чл. 1 овог уговора предвиђено je да ће уговори и конвенције који су били на снази између страна уговорнида у моменту прекида дипломатских односа поново бити стављени на снагу после потписа Мировног уговора. V. Martens: NRG. 3-ème série, t. Vin, p. 643. С обзиром да y Уговору са Турском од 28 октобра 1925 нема изричите одредбе о важешу ранијих уговора, наше je мишљење да су између Краљевине СХС и Турске престали да важе ранији уговори закључени пре Првог светског рата.

(3) С. Јовановић- Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1924, с. 13, 14; Ж. Перић, позивајући се на С. Јовановића, износи да je без сумнье реч о одлуци Министарског савета бр. 1070 од И марта 1919 којом je проширено дејство уговора Краљевине Србије на делу територију Краљевине СХС (V. J. Péritch: Conception du droit international privé d’après la doctrine et la pratique en Yougoslavie, Recueil des cours de l’Académie de droit international de La Haye, 1929, Ш, 28, pp. 394, 403. Види такође Објаву о уређењу трговинских односа и наплати царина са иностранством, Бгд., 14 марта 1919, Службене новине Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, 1919, бр. 21, 25 и 26).